Пад Олимпа или, „То, милицијо, то…“

Пише: Емило Лабудовић

Сцена је била гротексна и подсјећала је на „стејџ“ неког холивудског акционог филма „Б“ продукције. Све је било ту, мизансцен са зградом општине у првом плану, главни глумци, односно „лоши момци“ (голоруки) са градоначелником на челу, „добри момци“ (до зуба наоружани) у униформама,  статисти који су били у функцији омасовљења сцене, дим, сузавац…  Недостајао је само режисер, мада се његово присуство свуда „осјећало“ јер „коме закон лежи у топузу…“! И, мада је све носило печат двадесетпрвог вијека, лако су се могле замислити млетачке галије, турске бродице, руска балтичка флота, аустријски каплари, француски гренадири.. како насрћу на будванске утврде.

Има у холивудској продукцији франшиза општег наслова „Пад Олимпа“ у којој се,  већ виђеним сценаријским и редитељским рукописом, „спасавају“ Бијела кућа и амерички предсједник од завјере и терористичког напада. Бијела кућа бива разорена, амерички предсједник рањен али спашен, а херој из сјенке, јачи од армаде пред којом је чак и моћна америчка војска устукнула. Многе од сцена из тих филмова неодољиво су подсјећале на оно што се данас дешавало у Будви, а оно што им је „неупитно“ (погодите чији је ово термин) било заједничко јесте да је „Олимп пао“!

А ко је гледао домаћи филм „Три карте за Холувуд“ никада неће заборавити сцене на ивици хумора и плача, у којима локални шеф полиције, Гаврило Милентијевић, разбарушен и запјенио, командује милицијским (тада су се тако звали) снагама које растјерују побуњени народ. „То, милицијо, моја, то! Хватај, хапси, гази, не штеди… сатри издајнике са земљом“! А као да је перципирао вријеме које ће доћи скоро двадесет седам година касније, аутор филма, Божидар – Бота Николић, кроз „уста“ разјареног Гавриловића поручује: „Овај народ је непријатељ државе. Ми ћемо створити други народ, народ који ће умјети да слуша и поштује власт“! Народ у Будви је, изгледа, освједочени „непријатељ државе“ јер није изабрао ДПС. А док се и у Будви не „створи народ који ће умјети да слуша и поштује власт“, овај непослушни треба „ хватати, хапсити, газити“… и нештедимице „сатрти“! Међутим, како су затворски капацитети још увијек недовољни за читав „народ“, за почетак је (док опет не прораде Грможур или неки Голи оток) било довољно „ухватити, ухапсити, згазити и сатрти“ Бата Царевића са породицом, Крста Радовића, Мила Божовића, Николу Јовановића, Ђорђа Вујовића… а оном Младену Микијељу „стати ногом за врат“, таман као и оном несрећном црном Флојду на америчкој цести.

Онај „којем закон лежи у топузу“ и онај са надимком „тешким“ 500 евра, снагом пуке и слијепе силе, довршили су оно што већ мјесецима траје – битку за „престоницу црногорског туризма“. Они су „печатом“ топуза, односно пендрека, „овјерили“ освајачки и издајнички поход Наполеона црногорског изборног система, Стевана Џаковића. У сутон предстојећих избора, Будва је опет „враћена“ под скут исте оне криминалне организације која ју је опљачкала, ојадила и задужила за године и године, генерације и генерациј будуће. Додуше, главни будвански „пират“ је са све својим благом и уз благослов „тајновидца из Барјамовице“ давно умакао у Београд. На крилима сузавца и штитова САЈ, некакви Владимир Булатовић и Снежана Куч су из опозиционих „хлачица“ ускочили у фракове власти. Мимо воље грађана Будве а по вољи Прве фамилије.

Будвански „случај“, осим што је дефинитивно потврдио да је „Олимп пао“ и да је фантазмагорија о црногорској демократији, европском путу, западним вриједностима, као мјехур од сапунице пукла на травњаку испред општине и у њеним просторијама. Сада се, крајње озбиљно, поставља питање сврхе било којих избора у Црној Гори. Може ли се очекивати било који други или другачији резултат избора мимо онога који је већ „изабран“? Или, у најгорем случају, у рукама неког Ђуровића, Пајовића, Џаковића. Може ли се очекивати фер изборна утакмица, утакмица једнаких шанси, кад је најпрецизнији бирачки списак, са јасним назнакама ко је гдје и за кога гласа, у рукама „црне кутије“ ДПС, Наде Мартиновић, зване „Мауна“?

Чему излазити на изборе кад увијек постоји рјешење да се резултат „поправи“ парама, а ако оне нијесу довољне пендреком и сузавцем? Али, будвански „случај“ има и своју добру страну. Коначно су пале маске са „ковид власти“ Црне Горе која ју је инфицирала до мјере да се већ „осјећа“. Власт која је згазила не само властити Устав и законе које је сама донијела, већ је згазила и понизила „носиоца суверенитета“ – грађанина у чије се име куне. И то не само онога у Будви на чију се изборну вољу бацила сузавцем, већ и оних широм Црне Горе. Чека се још само да „ћоркирају“ Митрополита па да „мртво море“ ДПС текућине запљусне свеколику Црну Гору. Сад и слијепи јасно виде да је ђаво однио шалу. И најострашћенијим фановима ДПС и њених сателита данас је јасно  да је „Лаки нешто нервозан“ и да „не зна шта ради“.

А свима који још мисле својом главом и поштују себе као индивидуу и као слободног грађанина, јасно је да овако више не иде и да се, не грађанима већ тиранији „мора стати ногом за врат“. За почетак – изборима који су на прагу и чији резултат неће бити у домену „воље“ некаквог Џаковића. Па, кад је већ све јасно….

Олимп је пао, Олимпијада се наставља!!!

Прочитајте још:

(ПОТРЕСНО) Ветеран и инвалид Вујичић „прса у прса“ са полицијом: Немојте да гинете због Ђукановића, због њега сам изгубио око, 30 година не спавам!