Падају долари: Удар на Русију „уништава“ америчку валуту

Амерички долар губи свој тржишни удио у свијету много бржим темпом него што се очекивало, и у 2022. пао је на 47 одсто, објавио је Фајненшел тајмс.

Познати британски пословни часопис објавио је анализу аналитичара валута Стивена Џена, према којој је удио долара у званичним глобалним резервним валутама опао са око 73 одсто на око 55 процената у 2001. години, а у прошлој на само 47 одсто.

Он напомиње да су аналитичари до сада углавном узимали у обзир номиналну вриједност удијела долара, не узимајући у обзир промјене када је у питању вриједност долара.

Усклађено с овим промјенама, долар је изгубио око 11 процената свог тржишног удијела од 2016. године, односно дупло више од 2008. године, наводи Џен.

Пад долара бржи од очекиваног

Ова ерозија долара као резервне свјетске валуте нагло је убрзала од почетка сукоба у Украјини.

Амерички долар губи свој тржишни удио као резервна валута много бржим темпом него што се вјерује, при чему је тај тренд додатно убрзан након одлуке Вашингтона да замрзне девизне резерве Русије, наводи Фајненшел тајмс.

Џен сматра да је главни покретач колапса статуса долара у прошлој години панична реакција на угрожавање имовинских права, то јест замрзавање дијела руских девизних резерви које су биле у домашају Запада.

Стручњак за монетарну политику, професор Економског факултета у Београду Ђорђе Ђукић, за Спутњик каже да је и прије посљедњих геополитичких шокова потпуно било извјесно да ће се тенденција пада значаја долара у међународним плаћањима наставити, а да ће интензитет бити одређен са два фактора.

Фактори брзине пада

„Први је везан за брзину процеса укључивања других валута у плаћања спољне трговине. Мислим пре свега на јуан и оно што проистиче из аранжмана на релацији Саудијска Арабија – Кина, Кина-Бразил, Кина –Р усија. Повећани обим размјене који се мијери милијардама, који ће практично бити измириван у једној или другој валути, биће кључна детермината“, рекао је Ђукић.

За њега није спорно да ће се, послије свих поремећаја, тај обим размјене, односно интензитет, појачати, нарочито имајући у виду одлуку Запада, прије свега САД-а , да блокира део девизних резерви Централне банке Русије.

Он, међутим, указује да постоји и други аспект који се морају имати у виду када се гледа цијелина процеса, или брзина процеса слабљења, или смањене улоге долара у свијету.

Битно и тржиште капитала

Свијет ће, како каже, и даље користити долар зато што Америка и даље има најдубље, најфлексибилније и најтранспарентније финанијско тржиште, имајући у виду да највећи број корпорација има акције на листингу берзи и њима се активно тргује.

„Јуан који се такмичи са доларом, мора понудити страним инвесатиторима сличне предности. Када је ријеч о тржишту капитала, код јуана постоје разна ограничења у капиталним трансакцијама које Кина намеће зато што има друге циљеве када је ријеч о економској политици. То је лимитирајући фактор да јуан интензивније поприми улогу значајне валуте на тржиштима капитала“, сматра Ђукић.

Он нема дилему да ће се удио долара смањивати, али је каже питање темпа, јер колико год да то иде брже него што се можда очекивало, тај процес ће на тржишту капитала ићи спорије.

Раст кинеских обвезница у власништву странаца

Према подацима агенције СП Глобал рејтингс, процјењује се да би до краја ове декаде 10 одсто кинеских државних обвезница било у власнишвту страних инвеститора, наспрам садашњих 35 одсто обвезница америчког трезора које су у рукама странаца.

Тачно је, напомиње Ђукић, да су многе земље, попут Русије, максимално смањиле посједовање америчких државних хартија од вриједности, номиноване у доларима.

Страни инвеститори, међутим, држе близу 35 одсто америчких државних хартија од вриједности и не може се очекивати да инвеститори који их посједују, било средњорочне, било дугорочне, фронтално крену да их продају.

Тиме би себи аутоиматски пуцали у ногу и Американци су свјесни тога. И једнима и другима је у интересу да не дође до великих поремећаја, каже Ђукић.

„Гледајући тржиште капитала процес ће тећи спорије него када је ријеч о коришћењу долара као средства плаћања. Остаје и оно што је сегмент за себе, а то је да је тешко процијенити који је то нови могући геополитички шок, поготово у контексту онога о чему се говори – могућег сукоба Америке са Кином, везано за Тајван“, казао је екоминиста.

И раст јуана

Ђукић не сумња да ће на свјетској карти валута удио јуана не само као средства плаћања, него и на тржишту капитала, осјетно повећавати.

„То што ће странци тек на крају ове декаде бити власници 10 одсто кинеских обвезница је, међутим, знак да се те промјене не могу одвијати на брзину. Јер, је спор процес који треба посматрати као тенденцију, који мјеримо бар на средњи рок“, закључио је Ђукић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: