Пахор лупио политички шамар Ђукановићу: Отворени Балкан је нешто добро јер са собом доноси регионалну сарадњу

Предсједник Словеније Борут Пахор казао је да он, за разлику од предсједника Црне Горе Мила Ђукановића, мисли да је иницијатива Отворени Балкан (Open Balkan) „нешто што је добро јер доноси са собом жељу да државе у региону сарађују“.

Пахор и Ђукановић говорили су на лидерском панелу To Be Secure Форума (2БС) који се одржава у Будви у организацији Атлантског Савеза Црне Горе.

Ђукановић је, између осталог, оцијенио да је Отворени Балкан „иницијатива разочараних европејаца“, док је Пахор оцијенио да она може бити и „историјска“

На питање да ли је заправо крајњи циљ Отвореног Балкана да се кроз промјену постојећих граница дође до стварања три увећане државе, етнички и вјерски хомогене, Ђукановић је одговорио да на Западном Балкану и даље постоје супротстављене визије.

„Једна оних који мисле да Западни Балкан треба да живи по формули савремене Европе и свијета као мултиетничка демократија. И имате друге који мисле да је мултиетничка демократија на Западном Балкану немогућа. А пошто нам је свима потребна стабилност, да је онда коначно потребно промијенити границе и направити три увећане, етнички и вјерски монолитне државе. Вјерујем да вас не изненађујем јер смо том покушају присуствовали 90-их година. Сви се сјећамо салвете која је доспјела до Међунардоног суда у Хагу гдје је цртано куда треба подијелити Босну и како треба направити велику Србију и проширену Хрватску“, рекао је Ђукановић.

Оцијенио је и да се од те политике није одустало.

„Гријешимо ако мислимо да је са Дејтонским миром сахрањен великодржавни национализам. Мислим да националисти увијек вријебају своју нову шансу. Данас векикоспрски национализам вјерује не да је Милошевићева политика била погрешна, већ да је у том контексту била немогућа. Вјерују да је у међувремену Русија оснажила и да захваљујући томе велиокосрпски национализам има своју нову шансу. Једни националисти се увијек надају успјеху других јер ће на тај начин рачунају лакше остварити свој циљ. Великосрпски национализам обавезно за собом вуче Албанију у природним границама и обрнуто. Идеја је да је немогућа мултиетничка демократија на Западном Балкану“.

На питање „колико је природно да Србија и Албанија на тим принципима сарађују“ и да то „шизофрено дјелује“, Ђукановић је одговорио:

„За многе људе данас та изненадна и страсна љубав између Београди Тиране је изненађење. Не бих имао томе шта да приговорим. Ја се радујем да долази до бољег разумијевања међу државама региона и да се стварају услови да се неко традиционално непријатељство Србије и Албаније на неки начин умирује и да се стварају услови за сарадњу. Треба пажљиво анализирати шта је платформа тог разумијевања. Плашим се да је платформа сљедећа – ми смо највеће државе у региону и природно нам припада право да будемо главни играчи и да уређујемо стање односа у региону. А одатле до бахаћења у сусједству је мали корак. Радује ме да добро сарађују, али моје упозорење – немојте ни да помислите да се можете бахатити на штету Црне Горе“.

Док је Ђукановић причао, Пахор је правио биљешке, што је примијетио и модератор.

„Украјина је послије агресије Русије добила статус кандидата за ЕУ. Прије тога није било консензуса. Питам се да ли је, да би дошло до проширења Западног Балкана у ЕУ, потребан рат. Мислим да је одговорност свих у региону, Европске уније, да учинимо све да Западни Балкан уђе у ЕУ као мирна и стабилна регија… Мислим да ће бити једна од консеквенци рата у Украјини нека нова подјела у Европи која је нестала падом Берлинског зида. Гдје ће та подјела ићи на Западном Балкану? Само је један начин да не дође до подјеле на Западном Балкану, а то је да читав Западни Балкан иде у ЕУ. Мислим да то сада највише зависи од Србије, како ће сада Вучић и Србија регулисати ту стратешку ситуацију. Ја и Мило од 2019. имамо различито мишљење о Отвореном Балкану. Био сам у Новом Саду на проглашењу те иницијативце, рекао сам овако – ‘Жао ми је што је Берлински процес некако застао, нисам сигуран да је Отворени Балкан у свим референцама исто као Берлински процес, али је покушај прављења нечег сличног’“, казао је Пахор.

Додао је и да ако долази до регенерације Берлинског процеса, да онда мисли „да је боље да идемо тим путем, ако не онда мислим да је иницијатива Отворени Балкан нешто што је добро“.

„Јер доноси са собом жељу да државе у региону сарађују. Ту и ја и Мило од почетка имамо различита мишљења. Једини сам лидер у региону који подржава Отворени Балкан, а рекао сам и Вучићу да би та идеја имала ту димензију поуздања код других да мора нешто више направити у вези идеје ‘српског свијета’ да не би ту било неког сентимента да је то неки други инструмент за исте циљеве… Рекао сам и синоћ на вечери пријатељу Ђукановићу, да ће ми бити тешко у будућности ако видим да сам промашио дијагнозу у вези пријатеља и предсједника Вучића… Знам да су то емоције и све, али ипак он има сада историјску шансу да Србију на крају да на европски пут до краја“.

Пахор је казао и да зна да Вучићу „није лако због очекивања у Москви да ће бити стабилан партнер руске политике“.

„Мислим да може на крају бити у европској политици ако се одрекне тих очекивања. Мислим да је добро напоравио када је рекао да неће признати четири региона које је руска држава заузела у Украјини. Знам да није било лако не доносити одлуку да нема санкција за Руску Федерадцију, али када сам разговарао о новој подјели – ако добијемо Србију на западној страни, онда сам сигуран да смо заправо ријешили питање у БиХ са Републиком Српском….“, рекао је Пахор.

Предсједник Црне Горе се надовезао говорећи да има рационалан разлог отпора према Отвореном Балкану.

„Све регионалне иницијативе су добродошле, посебно оне које поплочавају пут ка нашем европском циљу. Опен Балкан је иницијатива разочараних европејаца, лансирана у једном тренутку када су одређени људи од политичклог значаја у овом региону схватили да нема реалне европске перспективе за њихове земље. Тада креће потенцирање Опен Балкана као алтернативе за сарадњу на ваневропским стандардима, на балканским стандардима… Све што је садржано у Опен Балкану садржано је и у Берлинском процесу, са једном битном разликом у корист Берлинског процеса – што та сарадња подразумијева сарадњу на европским стандардима. Црној Гори не пада на памет да стаје на алтернативни пут свом основном избору чланству у ЕУ. Сматрамо да је све што би се појавило као алтернатива неупоредиво лошије за све земље Западног Балкана“, рекао је Ђукановић.

Пахор је навео да канцелар Нјемачке Олаф Шолц треба да приоритет да Берлиснкм процесу, да би дошло до регенерације те иницијативе.

„У том случају мислим да иницијатива Опен Балкан остаје, али нема ту снагу да би била нешто историјски важно. Ако неће бити Берлинског процеса, онда мислим да ипак та иницијатива ту постоји и да треба са стране Србије, Сјеверне Македоније и Албаније видјети како је направити атрактивном како би и Црна Гора била за то. Та је сада ствар на Србији, Сјеверној Македонији и Албанији… Да не буде то као алтернатива уласку Западног Балкана у ЕУ, него као мост до тог момента… Рекао сам и Вучићу да би требало да направи више на томе да би добио повјерење Ђукановића, БиХ.

(Вијести)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: