Пакао линча и сила Васкрса

Пише: Божидар Чармак

Поред свих других, интелектуално и емотивно рањених прославом Васкрса, Вељовић и Станковић дају снажно убразње у трци отвореним пријетњама грађанима који славе Васкрс.

Привођење Митрополита, свештенства, опозиционих лидера и уопште активиста и политичара, стављање у изглед казне од 12 година затвора за прославу највећег вјерског празника (која се ријетко правоснажно изрекне чак и за убиство и дјела организованог криминала).

Идиотизам медијског линча коме је изложена Црква у Црној Гори не може се упоредити ни са медицинско-моралном оцјеном „биотероризма“ у улози продаваца свјежег псећег меса у Вухану.

Очигледно се припрема Дана младости црногорског диктатора ове године поклапа са Васкршњим празницима, а ношење предизборне штафете са Васкршњом литургијом. Није било, а ни данас није лако диктатуру замјенити демократијом, а глупост слободом.

Сви важнији црногорски избори неформално али евидентно, припремају се и одвијају као прилагођени  Дан младости. Славе се као покретни празник и увјек у недјељу, нажалост, слично се угледајући на Васкрс, тачније анти-Васкрс.

Као ни једном другом у Црној Гори, изборном догађају предстоје опсежне припреме. Тог дана неки мртви симболично, папиролошки васкрсавају, гастарбајтери се сјећају и обилазе родну груду о трошку покровитељских режимских фондова,  дјеле се поклони, а сужњи се пуштају из тамнице. Мањинским локалним срединама се дијели аутономија, а хнаговјештава отцепљење. На све стране се дијели милостиња. Шта су црногорски избори, до Дан младости Мила Ђукановића? Који би то други празник смио и могао засијенити славу и важност овог за режим важног дана? Зато се Ивица Станковић не брине пуно чиме ће фарбати Васкршња јаја и у којој Цркви ће их освештати. Зато се Вељовић не брине колико је вјерницима стало до Васкршње литургије, јер ни његов шеф није вјерник, док припреме за Дан младости сасвим уредно теку! Уредније него икад.

Морал овог режима не треба много расправљати. Он се отворено такмичи у пљувању Цркве, свештенства, самог Митрополита, омаловажавању вјерника, црквених обреда, културе и интелекта. Све то не би било чудно да се не ради о Црној Гори,  земљи изграђеној на  темељима Православне Цркве. Све то не би било чудно да не излази из уста и поступака шефова институција, а не неких нестабилних људи, криминалаца, терориста или анархиста.

Кад заврши ту најважнију режимску прославу, исти режим ће, види се, навалити да прождере чак и псе, као последњи непотрошени ресурс. Месо државних предузећа, месо приватности и сигурности грађана, месо неистина, заслијепљености и мржње, месо плитког, а не дубоког једноумља, Мило Ђукановић са кругом блиских формалних и неформалних сарадника прождрао је неочекивано одлучно и лако за ових 30 година. Ни он, ни људи око њега нису склони гађењу и гадљивости, нити су то икада показали.

Буквални отац Дана младости, Јосип Броз Тито, давно је мртав. Умро у лијепој старости, полако, комад по комад, на сјајно опремљеним хируршким столовима личних љекара државних болница,  проричући својим личним примјером начин распада и бивше СФРЈ. То не значи да је његова заоставштина бескорисна, нарочито култ Дана младости и сјеме крваве мржње посијане по Црној Гори.

Зато је тешко подржати Васкрс. Полакоте, доме.

Можда Мило Ђукановић не представља већинску Црну Гору, али она коју представља, та Црна Гора заиста нема ништа заједничко са Христом и његовом Црквом. Њу представља управо он, не само институционално, него и морално, матерјално и догматски. Потпуно је нормално да таква Црна Гора удара на Васкрс у име предизборних припрема за још један нови Дан младости. Док се у Васкршњим данима прославља Онај убијени због правде и љубави и који васкрсава због обећања живота, који даје опроштај разбојнику који се покајао, дотле Мило Ђукановић даје опроштај непокајаним, окорелим и активним разбојницима. Не само опроштај, него и подстрек. Даје подршку и обећање управо профилима сличнима њему.

Уосталом и обичне хуманитарне организације у Црној Гори се латентно разарају, убија им се воља и ентузијазам, ваљда да би гладни на дан прославе његовог Дана младости боље научили чија их рука храни.

За предизборне припреме Дана младости ове године чува се најбоље брашно из робних резерви ДПС-а, које се великодушно донира преко НКТ-а.

Многе привредне дјелатности су линчоване његовим мјерама, али сви његови кумови раде и граде неометано. Слобода је линчована. Правни систем је линчован. Јавни говор је линчован. Мишљење је линчовано. Линчована је будућност, Црква и вјера у вјечност. Ове године за Дан младости је спремљено најбоље брашно, не само из Србије, него и из Колумбије, Авганистана и многих других егзотичних дестинација на којима високи црногорски слављеник има моћне пријатеље. Не треба се чудити ако нам коју врећу додају Вељовић и Станковић, уколико све не постигне да раздјели Црвени Крст.

Тачно је да квасца нема, али за њега се брину режимски медији.

Најзад, вријеме је да ипак прославимо Васкрс!

Жалосно је што у времену глобалне хуманитарне солидарности окоштали црногорски режим није способан да према Цркви, вјерским заједницама, вјерујућем народу и својим грађанима, упркос будаластим политичким интересима, не укаже бар онолико поштовања, колико НР Кина и међународна заједница указују продавцима псећег меса на пијацама Вухана.

Жалосно је што власт показује да је спремна да плати било коју цијену, не само финансијску,  за добру предизборну организацију овогодишњег Дана младости и славље Мила Ђукановића.

Наравно, свега овога не би било да овај идеолошки празник није пољуљан земљотресом претходних мјесеци и да се организатори не плаше још жешћих земљотреса и других потреса. Црна Гора је показала да није земља без народа, без личног и колективног достојанства, да није нијема, ни саката, ни везана, да није неспособна да стави печат и пресуду на Дан младости и сваки други дан и превару која руши њено достојанство, историју истине и будућности.

Црна Гора зна истинску цијену Васкрса, јер је настала у суровим историјским смртима и васкрсењима. Зато нам је овај Васкрс свет, баш као и Онај Устаник из мртвих који нас све васкрсава.

Данас ипак, у сили љубави и радости на Васкрс, умјесто глиба предизборних припрема,  Црна Гора силно одјекује васкрслим отачким поздравом, пјесмом васкрсења истински силне, истински вјерне и истински васкрсле Црне Горе:

„Васкрсењем смрт си поразио, Небо Твојом хвалом одјекује, земља слави свога Спаситеља!“

Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе!

Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе!

Христос Васкрсе, Ваистину Васкрсе!

Прочитајте ЈОШ:

Зашто је данас забрањено да се уђе у православне храмове на територији Црне Горе?!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: