Паклена острвљеност на Србе

Пише: Комнен Бећировић

Видјех да је, прије неки дан, Флоранс Артман (Florence Hartmann), дописница Монда из Југославије у годинама распада ове, а затим портпаролка Хашког суда,
изјавила како је Милошевић уморен у Хашком суду у који је она свим силама допринијела да се стрпа, као и низ других српских цивилних и војних личности.

Из чланка који слиједи, објављеног прије десет година, читаоци ће моћи видјети ко је била и шта је радила Флоранс Артман током више од једне деценије,
али истовремено какав је медијски мрак владао у односу на Србе у Граду Свјетлости.

Већ дванаест година једна група француских и српских угледних личности међу којима писац и новинар Луј Далмас, геополитолог легендарни генерал Пјер-Мари Галоа, творац француске нуклеарне моћи, Морис Перњије, професор књижевности и лингвистике на Универзитету, Коста Христић, новинар, Пјер Илар, доктор Социологије, Жан Мишел Берар, публициста, те аутор ових редова, издају месечник Balkans-Infos , скраћено BI који је постао права трибина српске истине у Француској.
Из броја у број, овај часопис, изванредно обликован од његовог главног уредника и директора Луја Далмаса, таласа у мртвом мору једноумља које је у земљи Паскала и Волтера завладало у односу на српски народ, разоткривајући оно што се сакрива, разобличавајући оно што се изобличава, супротстављајући измишљотинама чињенице и документа. Осим чланке својих аутора, BI доноси такође објективне и истините текстове из разних европских и америчких листова кад се овима деси да их објаве, а нарочито са интернета где су такви текстовио много чешћи.
У свом последњем броју 126 за новембар 2007, BI је посветио посебан прилог познатој тровачици француског јавног мнења у односу на Србе, Флоранс Артман, која је свој ђаволски посао оцрњивања Срба вршила прво као дописница „Монда“ почетком 90-их из Београда, па кад је одатле протерана, из Сарајева и Загреба, онда као ауторка књиге Милошевић, Milosevic, la diagonale du fou, дијагонала лудака, где се сва одговорност за ратове у Југославији сваљује на Милошевићаћ

Затим као гласноговорница главне тужитељке Хашког суда, Карле дел Понте током неколико година, а сада књигом, изашлом летос, Мир и казна, у којој развија причу да је Карлин и њен Хашки трибунал био нада да најзад завлада правда у свету, али да су, ето, велике силе то онемогућиле, јер им није ишло у рачун да се ухвате и ухапсе главни кривци босанске трагедије Караџић и Младић, између осталих. Као мир је успостављен, а да српски лидери, главни кривци за југословенске ратове, како у Босни и Крајни, тако и на Косову, нису довољно кажњени па отуда и наслов књиге Paix et chatiment, Мир и казна којим ова несрећница бесумње покушава да парафразира чувени наслов Достојевског Злочин и казна.

Чувени универзитетски професор, Морис Перњије, писац, између низа других, књиге посвећене западној ратнохушкачкој пропаганди на Србе, Mots de guerre, у издању L’Age d’Homme, даје, у обимном тексту Пародија правде Међународног кривичног суда суверено, духовито, чињенички разорну анализу, разбија најновије лажи Хартмановкине, показујући фанатичну заправо патолошку острвљеност овог чељадета, које је уобразило да је нека велика савест, на Србе. Док Луј Далмас, у свом врхунском тексту, достојном једног Волтера или Золе, удара по Бајци о „покољу“ у Сребрници, као монструозној лажи од стране Запада како би се оправдала војна интервенција Запада, прво да се наводно спасу босански муслимани, а затим косовски Шиптари од српског геноцида.
Требала би подебела књига да бе се показала сва кварност, лажљивост, сва изопаченост до наказности Флоранс Артман према Србима, али се ограничимо овога пута на један од њених најкобнијих текстова La genese du nettoyage ethnique у «Монду» од 30-31 августа 1992, где је Меморандум Српске академије наука и уметности, једна врло умерена критика положаја Срба у Брозовој Југославији, представљен као требник етничког чишћења, као нови Mein Kampf, а Добрица Ћосић, тада председник СР Југославије, као један носилац те идеологије. С обзиром на читаност “Монда”, та бљувотина ове болеснице је прихваћена као света истина до те мере да један од од најзначајних политичких људи Француске, бивши европски комесар, Жак Делор, ускоро у изузетно слушаној ТВ емисији Sept/Sept, преузевши чудовишне фантазије Флоранс Артман, оптужио Србе за идеологију смрти и истребљења према другим народима екс-Југославије. А кад му је од стране једног пријатеља достављен, кратко време потом, превод Меморандума на француском, он је у одговору признао да у њему није нашао ништа од онога што му се приписује, да се више о томе неће изјашњавати, већ ствар препушта историчарима, али није имао храбрости да то каже на телевизији јер, забога таква једна политичка и морална величина као што је Делорс, не може да јавно призна да није у праву и да се преварила.
Додајмо још да је једно од објашњења Хартмановкине србофобије породичне природе, будући да је, кад је почела своју сатанизацију Срба, била удата за хрватског инжињера запосленог на Београдском аеродруму, за Емила Доманкушића, сина Брозовог генерала Стјепана Доманкушића, тако да је Флоранс Хартман, иако француска Јеврејка, здушно пригрлила идеје анти-семите и неоусташе Фрање Туђмана, што опет показује размере њене изопачености и антисрпске острашћености која, упркос годинама и истини која колико-толико избија на видело, не попушта него се већма, као неки паклени, огањ распаљује.

Париз, 2007. г

Извор: http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/knjigalazi.html

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: