„Паклене санкције“ против Москве — борба Републиканаца и Демократа, Конгреса и извршне власти

Измјене нацрта закона о заштити америчке безбједности од агресије Кремља, које републикански сенатори називају „пакленим санкцијама“ против Москве, наставак су политичке борбе између демократа и републиканаца у позадини процеса импичмента, али и жеље извршне власти за већом контролом над инструментима спољне политике, сматрају руски експерти.

Јуриј Рогуљов са Московског државног универзитета Ломоносов истиче да присталице Трампа због оптужби на његов рачун о завјерама са Русијом покушавају да буду „веће Папе од Папе“ и да покажу да желе жестоке санкције према Русији.

Нови вид паклених санкција

Отуда су републикански сенатори Линдзи Грем и Роберт Мендес предложили измјене које укључују и клаузуле о условима под којима могу бити укинуте санкције, али и пооштравање санкционе политике.

„Овде је ријеч о секторским санкцијама усмјереним на нафтни и банкарски сектор, као и на руски јавни дуг, односно тржиште државних обвезница, за разлику од претходних санкција које су првенствено биле усмерене на лица и компаније“, рекао је Рогуљов.

Осим тога, амерички медији пишу да ће овај предлог отворити врата за санкционисање руске бродоградње, као одговор на заробљавање украјинских морнара и бродова који су пловили кроз Керчки мореуз прошле године, али и за наводно повећање транспарентности приликом куповине луксузне имовине у САД од стране Руса, како би се избјегло прање новца.

Експерт истиче да се овај нацрт закона појавио још љетос, али да је тек сада усвојен у Комитету Сената за међународне послове, јер се у позадини свега налази процес импичмента и жеља републиканаца да покажу јавности да су за спровођење оштрије политике према Русији, али не и за импичмент против Доналда Трампа.

Трампова администрација против нових санкција

И док су Привредна комора и велики број америчких бизнисмена отворено против, према писању америчких медија, Трампова администрација се у тишини бори против овог предлога. Наиме, предсједавајући америчким Сенатом је добио писмо од администрације предсједника, у коме се наводи да је овај закон непотребан и да може наштетити америчким савезницима у Европи и уздрмати тренутну трансатлантску подршку санкцијама против Русије. Поред тога, утицаће на глобално економско и финансијско тржиште и урушити сваки вид комерцијалних односа са Русијом. Још једна последица може бити и санкционисање руских компанија које желе да се баве развојем енергетског сектора, што Американцима не иде на руку, с обзиром да се они залажу за либерализацију руског енергетског сектора, већи удио приватних компанија и мању контролу од стране „Гаспрома“. Под пријетњом су и директни амерички интереси, односно америчке банке које раде у Русији, али и „америчка“ имовина.

Борба између Конгреса и предсједника око санкција

Рогуљов истиче да је извршна власт увијек била против свих тих закона о санкцијама које доноси Конгрес, јер су они нееластични.

„Политика санкција се до скоро налазила у рукама извршне власти, односно предсједника, и представљала је еластични инструмент. Предсједник је рјешавао када уводи и укида санкције, јер је то био инструмент спољне политике“, објашњава експерт.

Међутим, овај предлог закона, према његовим ријечима, не предвиђа ново доношење закона за укидање санкција, већ еластичнији механизам према коме је довољно да државни секретар и шеф Националне обавјештајне службе у свом извјештају пред Конгресом наведу да више не постоји руско мијешање у америчке изборе, а ни учешће у војним операцијама против Украјине.

Када је ријеч о Русији, конгресмени су у разним областима покушавали да наметну санкције доношењем закона, јер је то један од трендова који вуче коријене још из Хладног рата и спречава било ког америчког предсједника да значајно промијени односе са Москвом.

Добар примјер је и амандман Џексона-Веника из 1974. године, на основу којег је измијењен Закон о трговини САД, који ограничава трговину са државама које спречавају емиграцију и нарушавају остала људска права, а он се првенствено односи на СССР. Интересантно је да је након распада Совјетског савеза чак троје америчких предсједника покушало да стави ван снаге овај закон, али је то за руком пошло тек Бараку Обами 2012. године, и то тако што је један „закон о санкцијама“ замијењен другим, познатим под именом „Закон Магнитски“. Овим законом су први пут уведене личне санкције према лицима одговорним за кршење људских права и владавину права у Русији.

Да би се укинуле санкције, неопходно је донијети нови закон, а доношење новог закона је сложен процес и политичка игра, зато је извршна власт увијек била против тога да се санкције уводе законом, закључују руски експерти.

(Лена Милојевић, Спутњик)

Прочитајте још:

Становници Европе уморни од санкција – желе боље односе са Русијом

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: