Пандемија као зора орвеловског света

Пише: Владимир Вујиновић

За разлику од класичног источњашког тоталитаризма или оријенталних деспотија, демократски и ултралиберални Запад се највише приближио оној политичко-манипулативној Хегеловој дијалектици. Тамо су се теза слободе, и антитеза звана ропство, највише спојиле у синтезу: роб си онда када највише мислиш да си слободан.

Да не буде никакве заблуде. Неоспоравам дејство вируса, нити овај текст пропагира антиваксерске ставове. Уредно сам вакцинисан са две дозе, прележао сам и делта сој, уз неке нимало наивне симптоме. Схватам колико овај вирус може бити опасан. Саосећам са жртвама ове болести, са свим лекарима и медицинским радницима који су истрпели највећи терет пандемије.

Овде је ипак реч о нечему другом. О томе како је вирус искориштен да би политичко-економска олигархија успоставила један систем контроле становништва који је постао глобалан.

Уопште не спорим потребу за здравственом борбом против ковида.

Проблем је што је, током читаве пандемије, медицинска струка исказивала невиђену несигурност и неодлучност. Њихови ставови и правила су се мењали из дана у дан, из недеље у недељу, из месеца у месец. Наука није умела јасно да нам одговори на питање са чиме имамо посла и како треба да се владамо.

Крах науке

У 21. веку, усред научне ере, у свету који је изграђен захваљујући научно-техничком прогресу, у једном либералном поретку који је Науку поставио на пијадестал обожавања изнад Бога – десило нам се овако једно болно отрежњење. Пред короном, наука је у ствари показала сву своју немоћ и крхкост. Показала је да не влада ситуацијом и да није направила бољи свет.

Проблем је у томе што су те прокламоване мере, као никада раније у повести човечанства, ишле директно против оне основне природе човека. Ми смо социјална бића. Контакт и кретња су основа људског постојања. У нашој је природи да се окупљамо, грлимо и љубимо. Отуда толико проблема у спровођењу мера које то све ограничавају.

Непросвећеност народа, теорије завере и глупост антиваксера нису једини узроци слабог спровођења епидемиолошких мера. Нипошто. Добар део узрока за такво неповерење шире јавности према медицинској струци, треба да тражимо и у самој тој медицинској струци. У опречним изјавама епидемиолога који су се мењали из дана у дан. У вишедеценијски грађеном уверењу у непогрешивост науке и њених догми.

Иако се стиче утисак да су епидемиолози своје одлуке често доносили са великом неодлучношћу и неуверљивошћу – створено је озрачје да се у те одлуке не сме сумњати. Догме науке се не смеју преиспитивати чак ни онда када делују ирационално, противречно или нелогично. Десио се врхунски парадоксални преокрет. Наука као можда највећи плод демократије, постала је неко ко највише гуши оно без чега демократије нема – критички дух.

Океанија као показна вежба новог орвеловског поретка света

Након две исцрпљујуће године под пандемијом, чини се да су се и народ и власти уморили. Док већина држава либерализује епидемиолошке мере, на далеком Краљичином острвском поседу на ободу Океаније, зацарио се прави један медицински ковид-неофашизам. Случај Ђоковић приказао нам је сву бруталност демократског Запада, на шта су све глобалистички моћници спремни да би одбранили нову политичку реалност света.

Можда са омикроном пандемија улази у свој зенит, али тек свиће права орвеловска зора света.

Буталност локдауна у Аустралији, изњедрила је једну сегрегацију људских бића какву нисмо видели још од времена јужноафричког апартхејда. Више није битна боја коже, нација или религија. Групације које су сада прокужене од власти су оне које мисле својом главом и гаје критички дух. И они који су невакцинисани.

Ја као вакцинисана особа могу можда избор невакцинисаних да сматрам здравствено неодговорним. Али, живим у земљи у којој вакцинација није законом обавезна. У Србији се добар део становништва није вакцинисао. Мени лично се то не свиђа, али морам то да прихватим. То је њихов лични избор. Свако од нас има неког рођака, укућанина, пријатеља или колегу који се није вакцинисао. И то су наши ближњи. Не желим да дођем у ситуација да било кога од оњих, сутра морам потказивати властима због њиховог личног става и избора.

Створена је опасну атмосфера параноје, која нема никакво оправдање у здравом разуму. Ковид-крсташи су наоштрени за лов на вештице. За њих су ковид позитивни људи ходајући биотерористи. А вирус је ипак невидљив. Не можемо у никога уперити прст. Не можемо са сигурношћу утврдити ко је тачно кога и када заразио. Не можемо знати колико смо ми људи несвесно заразили док није откривено да смо позитивни.

Али, да се вратимо ми на Аустралију, као на најбољу показну вежбу онога што нам је у политичком смислу изнедрила пандемија. Ретко ко озбиљан може да помисли да су Морисон и његова „Дон’т Лоок Уп“ Влада довољно моћни и мудри да би били соло играчи. Нити ико озбиљан може да поверује да је седми континент било шта више од онога што и јесте – доиминион нечијих туђих интереса.

По незванични антиглобалистичким кулоарима, и међу теоретичарима завере, прича се да је Трамп пао, јер је одбио да служи интересима „Дубоке државе“. Наравно, не зато што је он сад неки алтруиста, него из чисто прагматичних разлога. Зато што је предводио онај мањински део светског естаблишмента који је рекао: „Чекај бре, ако их толико поробљавамо, како да им узмемо кинту, како да сопствено богатство још више увећамо?“

У сусрет орвеловској зори света

Тешко је предвидети шта нам доноси блиска будућност. Можда талас омикрона и поред тога што је најзаразнији, а како то тврде неки стручњаци, представља увод у крај пандемије. Дај Боже да је тако, мада, уверили смо се и у то да нема горих прогнозера од епидемиолога.

У сваком случају, мислим да нам је корона показала у којем смеру ће се свет даље кретати. Чисто сумњам да се властима многих држава нису осладиле моћ и контрола које су стекли током пандемије. И да ће бити спремни тако лако да се одрекну тога.

Тренд синхронизоване глобалистичке диктатуре ће се наставити, а власти ће и даље обилато користити науку у те сврхе. Ако се пандемија заврши, нека друга природна или друштвена катаклизма ће представљати нови изговор да нам се, у име нашег добра, суспендују права и слободе. Ратови, сем ако нису нуклеарни, тешко да могу да обезбеде тако један глобални досег. Мислим да ће за тако нешто пре да послуже природне катастрофе, можда нека нова пандамеија. Мада, ја највише типујем на климатске промене.

Суштина ће бити иста. Уништавање човековог индивидуализма. Медицински картон је некада био оличење највеће приватности. Сви нерадо говоримо о нашим бољкама. Законом је чак било забрањено лекарима да јавно износе податке о нечијим болестима. За то је требао судски налог. То се сматрало највећом интимом.

Више не. Нема приватности у новој орвеловској политичкој реалности. А ако је она прича о Трампу истинита. Ако ни новац више није највећи бог елите. Онда смо га награбусили. Онда ступамо у епоху Зла и Таме.

Прочитајте ЈОШ:

Брукање медицине 3

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: