Пандемијски хаос и револуција као – ново нормално

Након што се корона преселила на јужну хемисферу, сјеверни дио земаљске кугле, посебно онај који обично политички називамо Запад, погођен је наизглед новом пандемијом. Пандемија протеста и хаоса.

Питам се да ли је то оно што је најављено – „ново нормално“? И како је изненада, преко ноћи, окончао опасност од короне у висини пандемије, у земљама које су највише погодиле њу, попут САД-а, Италије, Француске, Британије, Њемачке, Холандије? До јуче нико није могао да изађе на улице без ваљаног разлога. Због опасности од заразе вирусом, удаљеност од два метра била је обавезна. А онда одједном као да више нема короне и никога није брига за дистанцу. Масовни протести постају нови тренд.

Сједињене Државе су далеко испред ове пандемије. Протести покренути широм Америке након снимка документованог насилног полицијског убиства црнаца Американца Џорџа Флојда у Минеаполису, убрзо су ескалирали у вал нереда и пљачке.

Главна политичка мета демонстраната у овом предизборном периоду је, како се очекује, предсједник Трамп, а занимљиво је да су међу демонстрантима највише заступљени они који су до јуче били најоштрији критичари његових захтјева да отвори економију како би спријечио економски колапс.

Али протести, који су у основи отпорни на расну дискриминацију као стварни проблем америчког друштва, у неким својим дубоко антисистемским порукама изгледају и као најава револуције, као унутрашњи рат против Америке и њене правне структуре. На примјер, када је млади црни Американац Џеримај Елисон, градски одборник у Миннеаполису и син К. Елисон, генерални државни тужилац у Минесоти (који такође гања Д. Шовена, полицајаца који је убио господина Флоида), рекао је демонстрантима да ће ускоро „распустити“ полицијску станицу у Минеаполису, а шеф градског вијећа је потврдио намјеру, обећавши након његовог распуштања да ће замијенити полицију „трансформационим новим моделом јавне безбједности“ … Шта је порука систему и владавини закона? Сви они су такође политички активисти и функционери Демократске странке.

Или још један примјер необичних демонстраната: међу ухапшеним нападачима на њујоршку полицију била су два млада адвоката, црни Американац, Колинфорд Матис и Американка пакистанског поријекла, Урој Рахман, обоје су студирали и дипломирали на најпрестижнијим америчким универзитетима и до њиховог хапшења били су запослени у угледним адвокатским фирмама на Менхетну. У вријеме протеста возио је комби, а она је кроз прозор комбија бацала Молотовљев коктел у полицију. Њихове је мотиве теже схватити као протест против расизма, а лакше као непријатељство према држави и њеном систему. Теже их је схватити као позив на дијалог и промјене, а лакше је подстаћи неред и позив на револуцију.

Док се највећи амерички ривали на глобалној арени, Кина и Русија, отворено радују нередима и револуционарним догађајима у Америци, стара се Европа, која се од почетка политички противила методама управљања Доналда Трампа, тихо радује. Али, Европа такође добија своје верзије протеста. Као одјек америчких протеста под слоганом „Црни животи су важни“ или „Животи црнаца су важни“, протести против расне дискриминације почели су се одвијати широм западне Европе, у организацији политичке љевице: од Лондона до Амстердама и Берлина. У Паризу, који је, као и већина француских градова, изузетно рањив на протесте засноване на расним или верским разлозима (бројне арапско-исламске заједнице из бивших колонија, често врло непријатељске према француској државној и европским нормама), у оквиру протеста БЛМ-а је сјећање на француског црнца Адама Траореа, који је умро прошле године након полицијског хапшења.

За сада је протестни талас БЛМ-а заобишао средњу Европу, а са њом и Хрватску. У Будимпешти су се само три, наводно америчка, држављана одазвала позиву на протест. Један од разлога је свакако мања осјетљивост на питања расизма која земље средње Европе нису директно идентификовале као проблем. А друго је извјесно признање револуционарних, бољшевичких метода које стоје иза протеста. А познавале су их земље централне Европе.

Поред протеста БЛМ-а, увезених са друге стране Атлантика, стара Европа добија и своје унутрашње протесте. Протести „наранџастих прслука“ (по узору на француске „жуте прслуке“ 2018/2019) на челу са бившим карабињерима и политичаром Антониом Папалардом званог Генерал, који изгледају као десничарски антисистемски протести, против владе премијера Ђузепеа Контеа, против Бил Гејтса, 5Г мреже , цензуре под кринком „лажних вијести“ … Када се последице затворене економије почну исплаћивати, можемо очекивати пост-пандемијско буђење њихове старије браће, француских „жутих прслука“. И много, много више протеста са различитим приликама и различитим намерама.

Након затворених градова, „ново нормално“ могло би значити – људи на улици. Са увек великим питањем: ко управља протестима и како спречити да ескалирају у ватру, уништење и револуцију? Америка је само – прва.

Аутор: Вишња Старешина

(Извор: Слободна Далмација)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: