Паника на европском тржишту природног гаса

Руски „Гаспром” започео је јуче редован годишњи ремонт гасовода „Сјеверни ток 1” до 21. јула, како би „испитао техничке детаље и систем аутоматизације” дуплог, 1.224 километра дугог балтичког цјевовода, који се простире између Виборга код Санкт Петерсбурга и Лубмина (код Грајфсвалда) у Њемачкој, објавио је јуче швајцарски оператер тог енергетског система.

У преводу: Њемачка је јуче, на 10 дана, остала без снабдијевања природним гасом из Русије, и то кључним цјевоводом који покрива половину годишњих потреба најјаче економије Европе за тим енергентом.

У тренутку кад су односи ЕУ и Русије на веома ниском нивоу, у Берлину, али и шире у Европи, расте паника око тога да ли ће „Гаспром” након 21. јула наставити испоруке раније уговорених количина природног гаса или ће та енергетска славина остати заврнута још неодређено дуго.

За Европу 21. јул је гасни „дан ’де’ 2022. године”, процјена је континенталних берза енергената.

„Шта ће се догодити с европским снабдијевањем природним гасом у другој половини ове године, могло би да буде важније за берзе од потеза Федералних резерви или процјена о рецесији”, упозорио је јуче Џим Рид, стратешки аналитичар Дојче банке.

Виест да Канада заобилазном путем, мимо сопствених санкција Русији и упркос жестоком отпору Украјине, власнику ипак враћа са ремонта једну од „Сименсових” турбина уграђених у „Сјеверни ток 1”, није стишала узнемиреност политичке елите ЕУ.

Шеф Кремља Владимир Путин у петак је истакао да је „Гаспром” спреман да настави снабдијевање тржишта ЕУ (осјетно смањено од избијања афере „Турбина” 14. јуна), ако му врате његову турбину у склопу „Сјеверног тока 1”.

Путин је јуче у телефонском разговору с лидером Бјелорусије Александром Лукашенком истакао да је „Русија спремна да испоштује своје обавезе и испоручи природни гас и друге енергетске ресурсе земљама западне Европе, ако их желе”, пренијела је агенције Белта.

У међувремену, Европљани предвођени Бриселом прољетос су саставили фазни план како да се до краја ове године потпуно ослободе зависности од руске нафте и деривата, а од природног гаса нешто касније.

Да ли би сада енергетски осиромашене земље ЕУ, без довољно обезбијеђених резерви природног гаса за предстојећу зиму, биле спремне да Москви и „Гаспрому” искажу своју нову жељу за тим енергентима, остаје да се види.

Да се енергетски односи изгледа ипак још затежу, свједочи јучерашње обавјештење италијанске компаније „Ени” о даљем снижавању „Гаспромових” дневних испорука природног гаса за трећину, односно на 21 милион кубних метара. Претходних дана из Сибира су на Апенинско полуострво, у јеку великих суша и несташица, стизала око 32 милиона кубних метара сибирског гаса, јер је средином јуна прилив преполовљен.

Врх политичке пирамиде ЕУ увелико је на ногама, најављујући ванредне самите о енергетском снабдијевању уније (20. и 27. јула) и непрестано пријетећи сопственој привреди и становништву новим драконским мерама штедње енергије већ од овог лета.

„Однедавно се краће туширам”, открио је ових дана Роберт Хабек, њемачки вицеканцелар и министар економије.

Хабек је протеклог викенда јавно признао да нема идеју хоће ли Њемачка од 21. јула уопште имати на располагању руски гас. Не би ме чудило да (Руси) измисле неки нови „мали технички детаљ” па онда продуже ремонт. Суочавамо се са ситуацијом без преседана – све је могуће. Може се десити да гас 21. јула поново потече, можда и више него прије. Може бити и да од гаса не буде ништа”, процијенио је Хабек у изјави за њемачки државни радио.

У случају прекида испорука руског гаса у другој половини 2022. штета за њемачку привреду износила би око 195 милијарди евра, стоји у истраживању Пословног удружења ВБВ у Баварској.

„Уколико скроз останемо без руског гаса, резерве ће потрајати мјесец-два”, оцјењује Клаус Милер, шеф њемачке регулаторне енергетске агенције. Мораћемо да начинимо тешке друштвене изборе, већ најављује Хабек.

У међувремену, и званични Париз је скептичан у вези с тим шта ће се догодити „гасног дана ’де’”.

„Треба да се спремимо за одсијецање снабдијевања руским гасом. Данас то је најизгледнији сценарио”, изјавио је француски министар финансија Бруно ле Мер.

Извор: Политика.рс

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: