Паника у Парку дроге*

Аутор: Коча Павловић

“Веома ме интересује да ли је питање Црне Горе било разматрано на састанку Владимира Путина и предсједника Трампа.” (Амерички конгресмен Рајан Костело (Р) из Пенсилваније, Си-Ен-Ен).
………………………
Одавно није ништа толико забринуло Сорошеве сљедбенике и поклонике америчке „дубоке државе” у Црној Гори, као што их је забринуло једно готово успутно помињање Црне Горе у оквиру новинарског питања (Фокс њуз ТВ, Такер Карлсон) један прилично немушт и наизглед дилетантски одговор америчког предсједника. И нијесу због тога забринути само ови домаћи сорошевци и слуге америчке “дубоке државе”. Паника је шира, али у оквирима истог стада.

За оне у Црној Гори који баш ништа не знају о политици и медијима, Вијести су читаву епизоду одмах ставиле у поспрдни контекст. И ово помињање Црне Горе су „објасниле” већ уходаним наративом о Трампу-шоумену и дилетанту, којему „вањска политика није баш његова ствар”, како рече Ранко Кривокапић. Кривокапић који је, сви се тога ваљда сјећамо, наоружан само својом бриљантном харизмом, био кренуо да рјешава ни мање ни више него – ратни конфликт у Донбасу! Али га, како једном рече, неки „нијесу пуштили”.

Него оставимо се ове наше бесконачне провинцијалне тужбалице, и вратимо се стварној позадини помињања Црне Горе од стране предсједника САД.

Они који бар мало познају политику и медије, ти знају да питање новинара Фокса Такера Карлсона о Црној Гори не може никако бити случајно, већ да је унапријед договорено. Као што ти исти знају и то да је Трампов одговор био „прецизно недоречен” и „планирано магловит”. Баш као и сваки наговјештај будућег дешавања.

Из свега тога искусни амерички политичари, попут републиканског конгресмена Рајана Костела, сенатора Мекејна и многих других, закључују да је Црна Гора вјероватно била врло специфичан предмет разговора Трампа и Путина у Хелсинкију, и за ту своју сумњу они од Трампа траже и званичну потврду. А како Трамп, упркос притисцима, јавно не саопштава детаље са свога „очи у очи” састанка са Путином, у америчком Конгресу се чак појавила идеја да се пред Одбором за безбједност саслуша званични преводилац из Хелсинкија.

Не би ли бар он саопштио америчким законодавцима нешто од онога што су двојица предсједника разговарали и можда договорили.

Политика америчке „дубоке државе”, мејнстрим медија и банкарског лобија – чији је тренутни циљ да спријечи сваки Трампов дијалог са Русијом – је утемељена на бројним неистинама и полуистинама. На тим измишљеним „доказима” злог руског дјеловања широм „демократског свијета”, који потом производе прогоне, санкције, бомбардовања. Али ваљда најјаднија од свих лажи што су у темељима те политике јесте ова црногорска – о Катнићевом „руском државном удару” и о покушају Ђукановићевог убиства. Стога би можда и било логично да демонтирање читаве велике глобалне лажи почне управо “с’ краја тањега”, дакле баш са овог црногорског краја. Од ове најглупље од свих лажи, од ове Миливојеве и Синђине.

Ово су разлози панике Сорошевих питомаца у Црној Гори, све почев од искуснога Кривокапића па до млађаних „краваташа”, Бечића и Абазовића. Који су, вјеровали или не, јуче чак и „полемички одговорили” Трампу! „Одбрусили” су формалном предсједнику њихове мама-амбасаде! Ваљда је и њима Трамп након Хелсинкија постао „отворено руски” и „пећински ретроградан”!

И још нешто: Ако им је и тај „одговор Трампу“ писала иста та мама-амбасада, као што је и до сада писала њихова јавна обраћања, онда је ред да та зграда коначно промијени таблу и постане Амбасада Си-Ен-Ена.

Аутор је потпредсједник ПзП и посланик ДФ-а у Скупштини ЦГ

(“The panic in the Needle park”, Jerry Schatzberg, Cannes 1971.)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: