Панталоне са једним џепом
1 min readПише: Бећир Вуковић
Најмање, осамдесет одсто чланова ДПС -а, јадикује: Кривокапић нам је намакао – омчу око врата.
Послије намицања омче, Кривокапић је одјахао, као у филму „Добар, лош, зао“. Онај са омчом око врата остао је између неба и земље, да стоји на натрулом прошцу. А, около, пуни џакови доларчића.
У филму, вјешала су на волшебан начин прекинута. У црногорској верзији Злог и Лошег, Кривокапић је наставио да се смијуљи, не помишајући да подигне руку са груди, и скине омчу са врата Лошег.
Моја вајкадашња тврдња јесте да је Ранко Кривокапић тема за себе. Вазда се смијуљи. Ко се не би смијао у шаку, кад његову идеологију други спроводи. Истим путем мислила је да настави и удата Станковић, али муж није платио неку пасту и масажу, па су голупчићима поручили да се ману љубави.
Да бисмо разумјели горње, ваља испратити и доње: то, чиме ДПС – маше, није њихово, него Кривокапићево. Гледајући са стране – и било које временске дистанце – испада комично. А, Ранко се, једнако смијуљи, и забацује косу низ потиљак.
Ранко Кривокапић, језуита, опослио је што је хтио. Сад и удата Станковић може предсједавати странчицом. Само, штета, била се навадила, сваког викенда да скокне до хотелчета Princezz, не водећи рачуна ко ће платити рачуне за базен, сауну, сапуне, маникире, педикире, фризере – истезање тетива – масажу… Што се тиче странке, више није важан цензус, као што никад није ни био важан. Цензус је натезао ДПС. Ако буде требало, натегнуће цензус и удатој Станковић.
Некоме натежу цензус, некоме притежу омчу. Некоме прије, некоме послије масаже.
ДПС развојна филозофија гласи: прво су били југословени – комунисти, па милошевићевци, па на крају кривокапићевци. Најтеже је свалити тај кривокапићевски гвоздени идеолошки самар.
Иако је дошло до споразумног развода брака са Кривокапићем, депеесовци су још робови његове идеологије. Претоварени, стењу низа страну.
Највеће националистичко зло у које се ДПС увалио, последица је шовинистичке идеолигије Ранка Кривокапића. То не памте младунци ДПС – а, који вршу празну сламу, спикери и принцезе са капицама и шаловима, сувопизде и тушта, али знају старији курајбери – прије свега, зна газда.
Још једну дубоку бразду подјела – заорао је Ранко Кривокапић. Сад, ко стигне, у бразду баца све и свашта.
Ништа не чуди колико питање: докле ће Газда на радном столу држати пројекат Ранка Кривокапића. И, не само што га држи, него га из дана у дан буба напамет. Не мари, нека буба. Ионако, шта би ваздан радио по кабинету. Толико је газда опчињен Кривокапићевим програмом: не смије ни слово избрисати, ни ноту из химне скратити.
Чамац ДПС – а, озбиљно се љуља. Ко га је заљуљао, и ко га гура да се преврне. Без мућкања главом, ево једног од одговора – идеологија Кривокапића преписана од Штедимлије и Дрљевића.
Неко и одоздо удара у чамац, из адског подземља. Кад се чамац одоздо провали, брзо потоне у бездан.
Преносим вам и један кафански став: Мило обневиди кад Ранка види. А, циници још додају – и данас му Мило аплаудира испод стола.
Само, није га научио да држи руку на грудима. Али, оварисаће, каже Ранко. Кад год Ранко каже – оварисаће – мисли на Мила. Током сваког обраћања у Скупштини, Кривокапић макар три пута каже – оварисаће. Ниједан посланик не користи термин оварисаће, осим Кривокапића. Постоје стенограми.
Како сад то. Ако му је на располагању сва моћ (мисли се на Мила), како не може да се ослободи Ранковог самара. Па, не може. У ствари, може, ако умјесто бубања Ранковог пројекта – прионе на Уставне промјене. То су једина врата за излазак из подрума. Montenegro exit.
ЕПИЛОГ
Док се Помпео руковао са Ђукановићем на степеништу виле Горица – лијеву руку држао је дубоко у џепу панталона.
Пажљивији од мене сјећају се, сваки пут кад су Кривокапић и Ђукановић силазили низ степенице Скупштине, и улазили у салу на премијерски сат, Кривокапић је држао руку у лијевом џепу панталона. Читачима гестова лако је дешифровати поруку.
У том политичком, и дипломатском свијету, кроје се и шију посебне панталоне – само са лијевим, дубоким џепом.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Od pantola sa jednim džepom još su gore one sa jednom nogavicom!
Pa nebitni to je politika. Ranku ga je donijelo vrijeme da mu Milo sprovede ideološki plan. On ne bi mogao nikad. Mala mu je snaga. A Bećirovi stavovi po pitanju dukljanstva su poznati od kad se rodio. To svi znaju osim tebe koji drobiš ovdje pod više nikova.
Василије, јасно је да се све мање коментарише зато што озбиљни људи осјећају упорну непринципијелност и спекулативност најактивнијих аутора политичких и аналитичких текстова. Није спорно да је Бећир један од најбољих и најталентованијих писаца на овом порталу, али је спорно што Бећир пише у складу са политичким једноумљем и конвертитством које је својствено политичким странкама у ЦГ, у овом случају ДФ-у. На примјер, зашто се овако оКривокапићу није писалоприје неку годину, зашто ово нијесмо видјели и онда кад је излазио из владе и кад се неко од „наших“ надао да би се са Ранком могла правити влада? Разумљиво је да то није могао да говори неки „лидер“ из наших редова, али је свакако могао и морао неки писац, рецимо Бећир. Али није, и у томе је квака за сваког појединца који памти дуже од златне рибице.
Evo Vasilije pitamo tebe. A znamo odgovor tvoj i sličnih. A tebi da kažemo nije ovo literatura za tebe. Zato trči na portal Analitiku i pljuj….
Zapitajte se zašto se sve manje komentariše?