Парастос страдалима на путу од Подгорице до Зиданог моста
1 min read
Невладина организација “Открићемо истину – Душан Никлановић“ и Митрополија црногорско приморска организоваће 13. и 14. јуна програм обиљежавања 70. годишњице страдања хиљада људи из Црне Горе на путу од Подгорице до Зиданог моста у Словенији.
Како се наводи, прије 70 година, пошто су ратне трубе већ утихнуле, хиљаде најугледнијих људи из Црне Горе убијено је на правди Бога.
Њихове мученичке кости расуте су дуж страшног пута од Везировог моста у Подгорици до Зиданог моста у Словенији.
Програмом је предвиђено да се 13. јуна у мјесту Камничка бистрица освешта спомен-капела страдалима, а литургију ће служити митрополит црногорско-приморски Амфилохије.
“Урадили смо свој део посла, тражећи право на гроб, једно од најстариjих у корпусу људских права, које је десетинама хиљада невиних људи узето само зато што су мислили другачије. Истина је, ипак, побijедила. Наћи ћу се гдjе сам био и тог злог прољећа прије 70 година, што ме истовремено и радује и растужује. Али, смоћи ћу снаге да се обратим окупљенима на том тужном скупу“, каже Владо Никлановић (91), који је пуким случајем избјегао смрт заједно с братом Душаном (стрељана су им два старија брата Митар и Томо).
Послије шест деценија идентификоване су гробнице, у којима су и посмртни остаци учесника црногорског збјега.
„Окупићемо се без жеље за реваншизмом, прекрајањем историје, било каквим провокацијама… Достојанствено ћемо одати помен жртвама који, захваљујући тврдокорним ставовима бивше власти, па и неких данашњих неокомуниста, касни толико деценија“, поручио је Никлановић у изјави „Новостима“.
У Лијевча пољу 14. јуна биће одржана литургија, коју ће служити митрополит Амфилохије у наставку помена невиним жртвама.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Дође ђаво у виду човјека,
Пред свачијом кућом залелека,
Напред пете, а позади прсти
Па Србину не да да се крсти.
Не зна му се порекла ни дома,
Кажу да је доша из Содома.
То не био ни ђаво ни враже,
Него Мошо Пијаде се каже.
Ђавољега лика и појаве
Малог раста, а ђавоље главе.
……………………………………
Одмах овај ђавољи месије
Поче сјеме ђавоље да сије.
Чим га посиј, а оно поничи
Како нашој вјери не приличи.
…………………………………………..
Знам човјека јуче здрав бијаше,
Данас с Мошом људску крв пијаше;
Ил’ дијете из хришћанске куће,
Већ ствараше јаде вапијуће
Кад почеше да крстаре јата,
Крвавијех српскијех џелата.
Откад сунце Црну Гору грије,
И откад се крв јуначка лије,
Откад Србин мрко вино пије,
Отккад море у брегове бије
И откад се црни гавран вије
Око Дуге и око Голије,
О овоме пјевало се није –
Нит’ је икад човјекова машта
То имала посадити рашта
Ђе се гаји поезије башта.
Ал’ у дио пануло је нама
Па морамо пјеват’ о јамама,
О јамама и подземној тмуши
Да одушак налазмо души.
Звијезде је лакше избројити.
Но Србина с пјесмом раздвојити.
Зато слушај, мој Србине брате,
Црну пјесму испјевану за те
И за твоје јаде и џелате,
Да ти пуца срце у комате,
Да ти бројим јаме безданице,
Да ти парам братске џигерице,
За споменик дивљчкијех жеља,
Кад је Каин убио Авеља.
Хита свијет да чудеса гледа,
Али тамо нешто прићи не да,
То су људска струнала тјелеса,
Загадила ваздух до небеса!
То се, брате, описати не да –
Благо томе ко то није гледа!
Го је неко ко од мајке рођен,
Неко крампом у главу погођен,
Неком лице изјеле лисице,
Неком гавран однио вилице,
Неком мушко срце извађено,
Неком тело није ни нађено,
Неки нема руку до рамена –
Линуле би сузе из камена.
Tу човјеку очи не помажу,
Над браћом се сестре пренемажу,
Не познаје жена старешину,
Ко ће познат нагрдну лешину?!
Ту син свога не познаје оца,
Нит’ син оца, нити стриц синовца,
Нит’ племеник брата Црногорца.
Је ли икад српска дала раса
Такво јато манитијех паса
Друга јама, да је такве није,
Колике су њене провалије,
Зинула је у врх Црне Горе,
Дно је неђе чак у Црно Море,
Треба име да јој се помене,
То је Дрина и притоке њене
…………………………………..
Дрино водо, бар једно стољеће,
С тебе Србин воде пити неће,
Воде пити нити руке прати,
Шеста ти јама и ломача,
Историјски манастир Морача,
Задужбина Стевана Вукана,
Света лавра у крв окупана!
Ту се, у тој Божијој звијезди,
Штаб ђавољи једном угнијезди,
Па отоле морачки џелати
Сташе људе ватати и клати.
Светигора, Манастир и порта,
Ту се више причешћиват’ грота!
Јер кад приђеш овој светој кући,
На обући мораш крв повући,
Јер је путем крвава прашина
Од Јаворја па до Колашина,
Од Пипера па до Прекобрђа –
Људождери, убила вас рђа:
Какву правду земљом говористе,
Зашто своју браћу помористе?
……………………………………………
Џелат Мошо кад овамо стаса,
У што смисли и у што закаса.
Те женама оружје припаса
Да оружје јуначке тежине.
Носе жене поврх опрежине.
Смисла нема када ово ређам
Осјећаје ма чије да вређам!
Шта би земља да сунце не грије,
Штa би човјек да му жене није?
Жена није за пушку рођена,
Судбином је другом погођена.
Коме жене могу да пријете,
Под оружјем док доје дијете?
Како ће се херојкиња звати,
A пелене на потоку прати?
Кад неко ухвати хиљаде бораца друге ратујуће стране и побије их све без суда, неки зову „геноцид“, други, као Ви то зовете „неку врсту божије казне“, а ја поуздано знам да је то ратни злочин. Нема у праву дуплих стандарда као код вас, секу-уре, па у Сребреници је овако, а у Зиданом Мосту онако, зависно како и са које стране ветар дува! Свеједно је да ли су то борци Насера Орића, Југословенске војске у отаџбини, или Павелићеве усташе, сви треба да буду суђени по закону, па тек када им се докаже кривица и буду правоснажно осуђени на смрт, онда могу бити стрељани (иако сам ја против смртне казне, принципијелно).
Покој души нашој браћи пострадалој на крвавом путу од Везировог до Зиданог моста!
Vjeruj, Đukiću, nije samo od Vezirovog mosta no od početka rata i cio njihov ratni put je bio krvav od krvi nevinih! Cijela njihova borba se svela na genocid nad muslimanima i zločin protiv partizana i njihovih pristalica! Apsolutno se nisu ni popsovali sa okupatorima! Njihovo stradanje na kraju rata doživljavam kao neku vrstu božje pravde!
СЕКУРЕТА ЂЕСИ БРАТЕ ДРУГЕ ВЈЕРЕ ЈЕЛИ ГЕНОЦИД НА КОЛОНУ У ТУЗЛИ КОЈА ЈЕ ДОБИЛА ЧВРСТО ОБЕЋАЊЕ АЛАХОВИХ РАТНИКА ДА МОГУ СЛОБОДНО ДА ИЗАЂУ ИЗ ТУЗЛЕ. ТО НИЈЕСУ БИЛИ ЧЕТНИЦИ НЕГО НЕВИНИ МЛАДИЋИ СА КОЈИМА СИ И ТИ БИО У ВОЈСЦИ ЈУГОСЛАВИЈЕ ЈЕЛИ ГЕНОЦИД УБИСТВО СРПСКОГ СВАТА НА БАШЧАРШИЈИ
САЛИХ СЕЛИМОВИЋ: ОГРОМАН БРОЈ МУСЛИМАНА У БИХ И РАШКОЈ ЈЕ СРПСКОГ ПОРЕКЛА!
Салих Селимовић, професор, историчар и публициста из Сјенице, човек који годинама, иако се суочава са бројним проблемима, неуморно истражује, објављује и отворено говори о свом српском пореклу и о исламизацији на простору бивше Југославије, бавио се и феноменом Светог Саве и муслимана, а недавно је добио Вукову награду.
Један сте од ретких Бошњака који јавно говори о свом српским коренима и истражује процес исламизације на просторима бивше Југославије, тврдите да је већина данашњих муслимана има српско порекло.
– Не видим ниједан разлог зашто би крио своје српске корене. То исто мислим и за друге људе без обзира о
каквом и чијем се пореклу ради. Што бих то ја био оно што нисам, а да не будем оно што јесам. Дакле, хоћу да будем оно што јесам. Мојим вишегодишњим истраживањима релевантних историјских извора, као и радом на терену, дошао сам до закључка да је већина наших муслимана, сада Бошњака, српског порекла и да су пре исламизације најчешће били православци, мада је било и католика. Ислам се прихватао из разних узрока. Пре свега треба знати да је то била доминирајућа вера освајача.
– Прихватити ту веру значило је обезбедити одређене привилегије као што су економске и уопште друштвене. Мало је било оних који су ислам прихватали из убеђења да је то једина права вера. Муслиман је био ослобађан неких пореских обавеза, а могао је напредовати на друштвеној лествици све до највишег друштвеног слоја, државних, војних и верских положаја. У 15, 16. и 17. веку, па и нешто касније, било је много наших муслимана који су постали бегови, санџакбегови, беглербегови, паше, везири и велики везири. Исламизација је почела у 15. веку да би у 16. и 17. веку попримила масовнију појаву.
– У почетку ислам су прихватали представници властеле почевши од оне најситније па до најкрупније. Нешто касније су ислам прихватали и трговци, сточари власи, занатлије. Села су се углавном касно исламизирала и увек је у већини села живело хришћанско становништво.
Недавно сте изјавили да др Мустафа Церић и Бакир Изетбеговић имају српско порекло.
– Да, рекао сам то, јер имам непобитне доказе. Мислим да и господин Бакир Изетбеговић и ефендија др Мустафа Церић то знају. Друга је ствар да ли ће то и јавно да признају. Они могу да се на мене љуте, али не могу да побијају. Ако имају друге доказе нека их изнесу. Преци Церића су били српско племство пре исламизације. Изетбеговићи су пореклом из Београда, а у Босански Шамац су се населили после напуштања Београда 1867. године.
Неки муслимани су се враћали вери прадедовској, недавно је то урадио и професор Мухамед Бушатлија из Београда, објасните овај феномен.
– Много је више наших муслимана/Бошњака који не крију своје српске корене него што се мисли и јавно истиче. Професор Махмут Бушатлија има сјајан педигре, јер потиче из српске владарске куће Црнојевића. Из те династије, која је владала Црном Гором у 15. веку, Станиша, син Ивана Црнојевића, је исламизиран и био је скадарски санџак-бег и господар великог дела Црне Горе. Тај чин Махмута Бушатлије, сада Станка Црнојевића, може да има и неку другу конотацију.
Како објашњавате тврдње већине муслимана да су пореклом Турци?
– Сигурно је у нашим земљама било етничких Турака као војних и цивилних старешина, свештеника и разних чиновника, али су се по завршеној служби најчешће враћали тамо одакле су и дошли. Било је и тога да су се Турци, у народу пежоративно називани Туркуше, женили нашим мештанкама и остајали овде, али је то било занемарљиво. Има истине за тврдњу да ће се наши муслимани или Бошњаци пре изјаснити као Турци, Иранци, Саудијци, па чак и Немци само не да су Срби иако са тим нацијама немају никакве ни етничке ни језичке сродности. Мислим да су за овакве појаве крива и једна и друга страна.
Да ли постоје бошњачка нација и босански језик?
– Да би се конституисала нека нација морају се испунити одређени и научни, а не само политички услови или критеријуми. Није довољна само политичка жеља и воља одређених политичких кругова. Може се политичким актом, актом домаће политичке елите подстакнуте и споља, прогласити нација, али такви акти по правилу доносе велике неспоразуме и сукобе, па и ратове, што је најтрагичније.
– Не осећам се довољно компетентним, али сматрам да су српски, босански, црногорски и хрватски језик један исти. Питао бих те тако „стручне“ политичаре, а и неке научнике, да ли им приликом комуницирања са Србима, Црногорцима и Хрватима требају преводиоци. Мислим да је на сцени „нарцизам малих разлика“ што би се могло рећи и за стварање синтетичких нација, а не само језика. Све то постаје трагикомично.
Бавили сте се култом Светог Саве и односом муслимана према највећем српском светитељу, ста сте открили?
– Приликом мојих вишегодишњих теренских истраживања у Старој Рашкој био сам изненађен колико је код наших муслимана било традиционалног поштовања култа Св. Саве. Најстарије жене обавезно су за Савиндан 27. јануара правиле посебно јело које се зове масеница. Када сам најстаријој жени, која је тада имала 96 година, рекао зашто то ради када је она муслиманка, кратко ми је одговорила да је то јело спремала и њена мајка и бијача (баба). Једна друга стара жена од 89 година ми је рекла да увек „за Савицу спрема масеницу“.
– У разговору са Бошњаком, који је имао 94 године, на моје питање зашто на неки начин обележава Савиндан као и неке његове комшије, само ми је кратко одговорио „Ово је заветна земља“. Муслимани су увек штитили и богато даривали манастир Милешеву код Пријепоља, јер је ту било гробно место Растка Немањића, потоњег архиепископа Саве и касније Св. Саве. Заблуда је да су се наши муслимани брзо и лако одрицали својих српских и хришћанских традиција.
Недавно сте добили и Вукову награду.
– Наравно да и даље истражујем и пишем. Да, добитник сам Вукове награде за 2013. годину као историчар истраживач. Тренутно радим на новој књизи која ће бити наставак претходне „Прилози прошлости Старе Рашке“.
Шта бисте поручили Србима и Бошњацима у Санџаку?
– Предложио бих релевантним друштвеним и политичким факторима и код Срба и код муслимана/Бошњака да озбиљно и одговорно пораде на јачању поверења, искрене сарадње и пријатељства. Не може нама бити нико ближи од нас самих. Само тако можемо да рачунамо на лепшу и извеснију будућност, јер је на све нас, што би обичан народ рекао, скочила и ала и врана. На крају крајева, ми смо исти народ без обзира на нашу, често и трагичну прошлост, па свиђало се то некоме или не.
Бегови и интелектуалци
Да ли је чест случај да се муслимани изјашњавају као Срби?
– Много је муслиманских интелектуалаца, бегова и трговаца који су се осећали Србима и то нису крили ни када су их због тога прогониле и турске и аустроугарске власти. Овом приликом ћу поменути само неке: Хусеин-бег Градашчевић, Дервиш-бег Љубовић, Омер-бег Сулејмапашић-Деспотовић, Авдо Карабеговић Хасанбегов, Авдо Карабеговић Зворнички, Хасан Ребац, Мустафа Голубић, Смаил-ага Ћемаловић, Мустафа Мулалић, Исмет Пуповац, Џемал и Шукрија Биједић, браћа Поздерци, Скендер Куленовић, Меша Селимовић, Емир Кустурица, Џевад Галијашевић…
Сеобе и ислам у Рашкој
x Салих је рођен 25. октобра 1944. у Тешњу, БиХ. Основну школу и гимназију завршио је у родном граду, а студије у Сарајеву. Радио је као наставник историје и директор школе у Кладници и секретар СИЗ за основно образовање у Сјеници, затим као директор у Гопдијеву и Сушици (Бијело Поље).
x Историјом као науком почео се бавити скоро одмах по завршетку студија. Област његовог посебног интересовања је порекло, исламизација, демографски и миграциони процеси на Сјеничко-пештерској висоравни и у целој Старој Рашкој или Рашкој области.
x Активни је учесник многих научних скупова и стални сарадник више научних зборника и ревија. До сада је објавио шест књига и 70 научних радова који су публиковани у научним зборницима историјских музеја и архива у Србији и Црној Гори. Аутор је студија „Сјеница“ и „Кладница“ и један од аутора антропогеографске студије „Сјенички крај“. Нова књига Салиха Селимовића „Прилози пореклу, исламизацији, миграционим и демографским процесима у Рашкој области“ је прави историографски драгуљ.
Покој души свим постардалима за Крст часни и Слободу златну.
Niko im nije bio ugrozio ni krst ni slobodu! Kom treba četnički krst? Onog momenta kad su prolili nevinu dječju krv taj krst više nije bio častan! A što se tiče slobode, uopšte se nijesu borili protiv okupatora koji nam je svima oduzeo slobodu no su potegli kame protiv komšija druge vjere i protiv onih koji su se stvarno borili protiv okupacije. Mislim da ih je u Lijevča polju i Sloveniji stigla božja pravda! Pa oni i onako imaju himnu „Bože, pravde“ pa prema tome, nema ljutiš kad ti Bog da pravdu koju si zaslužio!
Безимени пријатљу, неко те добрано слагао ако ти је рекао да је скидање гаћа борб противу окупатора, то се зове проституција ако ниси знао.
Паметноме доста. Уздрављу.
Sinisa ko je prvi poceo da kolje i baca u jame
Pardon Za Sinisu
25 20 ,dosta diskutabilna izjava o ovim navodno Tempovim rijecima,po onome sto je iznio nas Mitropolit u licnom razgovoru sa Tempom to ne stoji,a iz arhiva se vidi da je to naredjenje dao Tito u dogovru sa Rankovicem i Djilasom,ovo je ne pojasnjenje ove izjave nego jednostavno da se svaka moguca greska ili pogresno prenesena necija izjava ne dovdi u kontekst necega sto nije receno a samim tim ne doprinosi istini i istoriji pogibije i Gradjanskog rata u Jugoslavij i naravo ovdje kod nas,gdje je udario brat na brata iste krvi vjere a danas od toga vremena postadosmo i dvije nacije,o vjeri nebih jer Montenegrini danasnji nijesu vjera nego sekta ili kukuk klan.
Kažeš:“Montenegrini…nijesu vjera nego sekta ili kukuk (kju-kluks)klan“.
Kad već sam tražiš onda da ti kažem da je tvoje svetosavlje sekta i mnogo se udaljilo od pravoslavlja, skoro do neprepoznatljivosti! To nije i ne može bit vjera Crnogoraca ili, kako ti kažeš, Montenegrina!
Nije ti lako, Bog te je kaznio da živiš u državi koju mrziš i među narod koji ti je postao noćna mora! Ako, zaslužio si to!
Nije ti lako, Bog te je kaznio da živiš u državi koju mrziš i među narod koji ti je postao noćna mora! Ako, zaslužio si to!
Iznosenje istine nije mrznja,a Bog ne kaznjava nego nagradjuje tako ga ja dozivljavam a sudu Njegovm cemo se svi pokoriti,neko prije neko kasnije u tome je sva tajna zasto neko prije a zasto kasnije. Tamo gdje zivim ne dozivljavam narod sa kojim zivim kao kaznu nego kao radost,bili oni nacionalno ovako ili onako popisani u tome je poenta PRAVOSLAVLJ i ne shvati sve zdravo za gotovo,kada vas Montenegrine pominjem uglavnom se ne misli nista ozbiljno.
https://youtu.be/vL5Dha6fQ0E?t=13