Париска железничка станица постаће Ђакометијев музеј

Мада је најпознатији по својим упечатљивим скулптурама упадљиво издужених форми и изражених карактерних црта лица, а због чега је упамћен као један од најважнијих стваралаца 20. века, Алберто Ђакомети (1901–1966) поред сликарства бавио се и примењеном уметношћу – правио је и декоративне предмете, међу којима су и лустери. Један од њих, како преноси „Артњуз”, настао четрдесетих година прошлог века, наћи ће се наредног месеца на аукцији у „Кристију” и процењује се да би овај раритетан примерак могао да постигне већу продајну цену од оне за коју је плаћен сличан његов декоративни предмет 2018, а која је износила 9,3 милиона долара.

Према сазнањима „Гардијана”, лустер је највероватније наручио у периоду између 1946. и 1947. Питер Вотсон, уметников пријатељ и колекционар, и он се налазио од 1949. у канцеларијама „Хоризонта”, његовог журнала посвећеног култури све до гашења листа, када мистериозно проналази своје исходиште у једној лондонској антикварници. Ту га је шездесетих година прошлог века за свега 250 фунти купио Џон Крекстон, енглески сликар, и однео у свој дом, где се налазио наредних педесетак година, све до његове смрти 2009.

Прича о Ђакометијевим декоративним предметима сеже на почетак 1929. године. Тада су он и његов брат Дијего почели да производе предмете примењене уметности и делове намештаја како би зарадили новац за живот. „Објекти ме нису ништа мање занимали него скулптуре и то је тачка у којој се они сусрећу”, забележене су Ђакометијеве речи, а медији додају и то да му је сарадник на изради ових артефакта био Жан-Мишел Франк, утицајни дизајнер ентеријера, и да је продаја добро ишла, а да су се вести о њима појављивале у „Вогу” и „Харперс базару”. Према подацима које је са јавношћу поделила Фондација Ђакомети из Париза, примерак из ове сторије потврђен је као аутентичан 2021, чак је означен и као један од најзначајнијих у том домену, а саопштено је и да половину од свих предмета примењене уметности из Ђакометијевог опуса чине лустери, лампе, подне лампе и зидни свећњаци.

Ова фондација најавила је и реализацију важног пројекта – почевши од 2026. у некадашњој железничкој станици „Gare des invalides” у Паризу, на обали Сене, која би требало да буде трансформисана у његов музеј, планирано је да се нађе и највећа колекција његових радова. Ово здање, власништво града Париза, које споља подсећа на стакленик, саграђено је 1900. за потребе Париске изложбе и пројектовао га је Жист Лиш, архитекта који је 1852. био ангажован на реновирању Јелисејске палате, да би потом до 1935. било железнички чвор, а у послератним годинама било је знано као испостава „Ер Франса”. Према речима Катрин Граније, директорке Ђакометијевог института, које преноси „Гардијан”, половина од његових 6.000 квадратних метара биће драгоцен простор у којем ће на адекватан начин моћи да се прикаже 95 слика, 260 бронзаних скулптура, 550 одливака у гипсу и на хиљаде цртежа, као и архива докумената и део његове библиотеке. Сви они се за сада налазе у згради овог института, кући у арт деко стилу, у 14. париском арондисману, у близини Ђакометијевог студија на Монпарнасу у којем је уметник живео и стварао 40 година.

Иначе, Ђакометијеве скулптуре важе за оне које су међу најцењенијим на тржишту уметничких дела – бронза под називом „Човек који показује прстом” из 1947. купљена је 2015. за 141,3 милиона долара и најскупља је скулптура икад продата на аукцији, о чему је наш лист писао.

Ирвор: Спутник

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: