Парк хотела Бока у Херцег Новом

Саша Недељковић, члан Научног друштва за здравствену историју Србије

У свом свечаном броју “Управа Соколског Гласника”, 1929 године, обратила се нарочитим позивом на сва братска Соколска друштва на чијем се подручју налазе купалишта, лечилишта, опоравилишта итд., једном речи на она места, која би могла својим природним, здравственим и другим красотама и добринама привући на себе позорност – не странаца – већ нас Југословена-Сокола, који смо до сада на жалост за те наше крајеве, њихове лепоте и користи знали мање, односно показивали мање занимања и разумевања него странци. Данашње свечано издање упозориће тим својим огласима под горњим насловом бројне своје претплатнике у домовини а и у братској Чехословачкој и Пољској на богатство наше домовине.

Упозориће северну нашу браћу и сестре на све те красоте и позвати их да дођу на своје “Словенско море!” Наша је дужност, да се већ једном пренемо и да почнемо у живот провађати гесло “Свој своме!” Ево нам најлепше прилике. Одужимо се бројном посетом њима – нашим оглашивачима, који су са своје стране показали разумевање нешег настојања.” (1) Један од таквих оглашивача био је хотел Бока у Херцег Новом. Хотел Бока поседовао је преко 80 модерно уређених соба са текућом водом. Имао је своју пешчану плажу, ауто и гаражу. Био је усред парка од палми и наранџи. (2) Хотел је подигао национални прегалац и старешина Српске соколске жупе на Приморју Мирко Комненовић. У периоду између два рата посетиоци било да су долазили у групи или као појединци, међу којима и чланови моје породице, волели су да се сликају у башти хотела Бока. Соколско друштво Требиње приредило је 1939. излет чланства у Цавтат, где су излетници разгледали историјске знаменитости. После су посетили манастир Савину код Херцег Новог, где су поред осталог видели задњи потпис краља Александра. Пред манастиром поклонили су се споменику стрељаних Бокеља у Првом светском рату. Станковић је одржао пригодни говор, а нараштајац В. Јокановић рецитовао је песму „Како умире Далматинац” од Војислава Илића Млађег. Излетници су наставили пут преко Рисна, Тивта и Каменара до Херцег Новог, где су се задржали у разгледању града. За приређивање излета била су заслужна браћа Сава Дробњаковић и Ст. Станковић. (3)
У пропагандном проспекту из времена пре земљотреса 1979 истакнуто је да хотел Бока био хотел Б категорије са 150 кревета. Био је смештен у центру Херцег Новог, окружен пространим властитим парком са столетним палмама и богатом субтропском вегетацијом. Све собе биле су са топлом и хладном текућом водом. Купаоница и ВЦ били су на сваком спрату. Половина соба била је са погледом на море. Хотел је имао апартмане, Централно грејање, Амерички бар, ноћни клуб, ресторан терасу, друштвене просторије и салу за телевизију. Сем тога имао је властиту плажу са кабинама и тушевима, паркиралиште. Хотел је био отворен током читаве године.
У „Соколском Гласнику” оглашавали су се хотели чији су власници били повезани са соколским савезом, као хотел Бока у Херцег Новом. Кад је подигнут био је луксузан хотел у Херцег Новом. После у СФРЈ био је хотел Б категорије. Сам хотел срушен је после катастрофалног земљотреса 1979. Остао је само парк хотела са суптропском вегетацијом. Парк су обилазили посетиоци Херцег Новог као знаменитост коју треба обићи. И моја мајка ме је у Херцег Новом водила у хотелски парк, који је једини преостао после рушења хотела.

Напомене:

1. „Са сунчаних обала нашег Јадрана наша купалишта и летовалишта”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;
2. „Хотел „Бока”, „Соколски гласник”, Љубљана, 1 јула 1929. бр. 13, стр. 17;
3. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 28 јула 1939, бр. 30, стр. 3;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: