Партијско запошљавање на Филозофском факултету у Никшићу

„Несхватљиво је да данас, када је срушен тоталитарни режим ДПС-а на Универзитету Црне Горе, као академској и научној установи, још увијек постоји партијско запошљавање кадрова ДПС-а“, рекао је публициста Јован Маркуш. Додао је да се при томе не поштује закон, ни научна правила, те да се све наставља радити „по старом криминогеном ДПС рецепту“.

Маркуш је упитао зашто нико не процесуира кандидата за академика Живка Андријашевића, ментора на докторату Драгутина Паповића, који се, како каже, из петних жила годинама форсира на универзитету, иако нема никакве научне референце за оно што предаје. Он сматра да је препаковање сопствене књиге и лажиран избор у звање редовног професора Живка Андријашевића на основу исте књиге за коју је биран у звање ванредног професора – најбезочније вријеђање цијеле академске заједнице.

„Ријеч је о књизи ‘Црногорска црква 1852-1918’ у издању Филозофског факултета у Никшићу из 2008. године (ISBN 978-86-7798-025-2), са којом је између осталог биран у звање ванредног професора, а коју му је неко касније превео на руски језик и објавио у Москви 2011. године под истим насловом у издању Olma Media Group (ISBN 978-5-373-03839-3)“, каже Маркуш.

Истиче да се Андријашевић безуспјешно правдао да је ријеч о двије различите књиге, али га је ипак осудио Етички суд Универзитета Црне Горе за плагијат. „У своју одбрану наводио је да је различит ИСБН број за обје књиге, не знајући да у двије различите државе иста књига не мора имати исти ИСБН број јер је различит начин формирања тог броја“, наглашава он. Додаје да је битан садржај, а он се, како тврди, у великој мјери поклапао.

Да је ријеч о истој књизи, Маркуш каже да потврђује и академик Ђорђе Борозан, писац реферата за избор у звање редовног професора, који наводи: „Управо је руско издање књиге ‘Црногорска црква 1852-1918’ показало руској научној јавности какав је био положај православне цркве у Црној Гори и какав је био положај ове цркве у односу на православне вјерске институције у иностранству.“

Маркуш указује и на изјаву руског издавача, који наводи да је „резултат спроведеног истраживања и показаног интересовања за ову тему била ова монографија“, која је, како пише, „први пут објављена у нешто обимнијој форми 2008. године на црногорском језику, у издавачкој кући Филозофског факултета Универзитета Црне Горе“, те да се сада први пут објављује на руском језику и прилагођена је руским читаоцима.

„Руско издање није издала научна установа, већ издавачка кућа специјализована за научну фантастику дјечјег узраста, тако да руска научна јавност није ни упозната са овом књигом, а камоли са Живком Андријашевићем“, каже Маркуш. Он додаје да чак и сам издавач указује на то да књига није намијењена академској јавности, већ ширем кругу руских читалаца.

Редакцији ИН4С обратио се угледни публициста Јован Маркуш поводом овог случаја, истичући да одбрана „неке групе професора“ са Филозофског факултета у Никшићу, да се на том факултету све ради по закону, пада пред овим чињеницама у воду.

„На случају Андријашевић – Паповић види се да је партијско запошљавање и форсирање ДПС и антисрпских кадрова на Филозофском факултету нормална појава“, закључује Маркуш.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: