Партизани, усташе и Њемци у истом строју: Лијевче Поље четничко судилиште
Лијевче Поље
Пише: Иван Милошевић
Људима образованима на комунистичкој литератури као научна фантастика изгледа податак да су партизани, Њемци и усташе, заједно ратовали против заједничког непријатеља. Међутим, на Лијевчу Пољу у БИХ баш то се догодило, јер су се у априлу 1945. године у том мјесту против црногорских четника у заједничком фронту нашли партизани, Њемци и усташе. Колона од више десетина хиљада црногорских четника, али и народног збјега нападнута тифусом и умором од непрекидног марша, у Лијевчу Пољу након сукоба са неупоредиво јачим непријатељима је десеткована, а тај пораз умногоме је одредио судбину војника под командом Павла Ђуришића. О томе како је било на Лијевчу Пољу у књизи „Расуте кости“ писао је Михаило П. Минић. Он је учествовао у борби на Лијевча Пољу, а своје записе објавио је у емиграцији 1965. године.
–У само праскозорје 4. априла 1945 године,загрмела је артиљерија и бацачи мина. Гранате се расипају у свима правцима на положаје четничких одреда на Лијевчу Пољу. Нарочито јако дејствује немачка далекобојна артиљерија са леве обале Саве, која бљује клупка усијаног челика и расипа по територији, на којој су четнички одреди. Послије дејства артиљерије и бацача мина, усташка војска јаким нападом надирала је на наше десно крило од Босанске Градишке. Митраљези и пушкомитраљези расипају рафалима зрна на све стране. Пушке пламте без предаха, а тенкови надиру, на које пожртвовани борци бацају ручне бомбе. Са десне обале Врбаса, партизани иза леђа наших одреда сеју гранате смрти из тешког ватреног оружја, које судобили од Енглеза. Једновремен напад са три стране. Јечи равница Лијевча Поља. Ломе се витешке кости под усијаним челиком. Код војске и народа четничких одреда изражава се гњев и презрење према противницима. Налазе се у кљештима између две велике реке на пространој равници Лијевча Поља, опкољени од усташа и партизана, које помаже немачка артиљерија и тенкови. Српски хероји пружају очајани отпор.У току првог окршаја настаје тешко стање. Изненадним нападом са тенковима, користећи маглу и познати терен, усташе су продрли клином на сектору прве дивизије и 29. Херцеговачког пука. Под тешким нападом пао им је у руке капетан Симо Мијушковић са 80 Никшићана. Услед овог бочног продора на десном крилу помоћу тенкова, настала је моментална збуњеност, али брзим попуњавањем угроженог места и дивовским пожртвовањем витезова мријет навикнутих, усташка моторизација је задржана, а њихови одреди одбачени на првобитне положаје. На крајњем десномкрилу витешки се одржао мајор Калајит са Пријепољским корпусом. Такође се витешки одржао 7. пук прве дивизије,код кога је био са штабом и командант дивизије херој Иван Ружић. Херцеговачки одред је много проређен. Многи хе роји из омладинског пука пали су. Под притиском страшног разорног дејства немачке артиљерије, која је имала два циља: уништити куће српских села и уништење четничких одреда. Затим, под притиском тешког ватреног оружја, са десне обале Врбаса од стране партизана и моменталног усташког продора путем тенкова на десном крилу, повлачи се са истакнутих положаја избеглички народ, болница, комитет и комора и концентрише се на територији села Разбоја, где се налази и врховна команда четничких снага, пише Минић о првим данима борбе на Лијевча Пољу.
Наравно, они који се куну у комунисте могу да не вјерују у све ово што пише Минић и то прогласе великосрпском завјером и причом, али и озбиљни историчари дали су позитивне оцјене о књизи „Расуте кости“. Уз то и елементарна логика и здрав разум траже да се о неким догађајима консултују различити извори. Не треба посебно доказивати да о Другом свјетском рату, па и о Лијевчу Пољу, у Црној Гори и даље доминира комунистичка литература, а остала извори као да не постоје. Ваљда је дошло вријеме да се томе стане на крај и да јавност буде уопозната и са осталим странама. И то не због тога да се неко некоме свети, али ваља знати шта се заправо десило у грађанском рату у Црној Гори, како се то више никада не би поновило.
ПС. Посебна прича је стријељање преживјелих црногорских четника у Словенији у прољеће 1945. године. Иако се чини да су комунисти то урадили стихијски и у једном дану, они су пажљиво биљежили податке о свакоме кога су стријељали. У Србији су већ објављени неки спискови из архива УДБЕ. То су заправо обичне свеске тврдим повезом и на линије са именима стријељаних. Неке податке о убијенима у Словенији из колоне црногорских четника објавио је и Драган Радевић у књизи „Братоубилачки рат“. Ипак, већина тих спискова још увијек је у трезорима србијанске УДБЕ и није познато када ће они бити објављени.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Zasto partizani nisu
… A budala, budala!
Greota od tih familija što su četnici povukli za sobom , navukao ih Draža u Bosnu đe izginuše , tužno su završili istina !
Ali ovo da su partizani zajedno sa nijemcima i ustašama napadali četnike je čista laž , baš nasuprot četnici su zajedno sa ustašama , talijanima i njemcima na Neretvi napadali partizane , to je istorijski dokazano !
E sad , što bi da od kvinsliga četnika šćeli da danas napravite borce za slobodu to okačite mačku o rep , izdajnik je vazde izdajnik .
Не бисмо се упуштали ни у какве друге коментаре, важно је напоменути да је и Урош Зоњић оставио своје сведочанство о четничком судилишту на Лијевчу Пољу у априлу 1945. године у књизи, коју је објавио под насловом „Под командом војводе Павла Ђуришића“, где између осталог, стоји:
„У исто време, у садејству са усташко-домобранским формацијама уследио је напад комуниста са Козаре и Врбаса у предње и задње делове наше колоне. Били смо присиљени ради узајамног садејства усташко-домобранско-комунистичких формација да се повучемо на полазне положаје. Ситуација је очајна, због садејства усташа и комуниста, као и због пропаганде коју је ширио изрод Секула Дрљевић помоћу летака из усташких авиона. Први пут после 1941. године дала се могућност црногорским изродима са Дрљевићем на челу, да остваре своје болесне амбиције. Били смо у непрекидним борбама са хрватско-усташким и комунистичким формацијама од 3. до 7. априла 1945. године, које су вођене у жестоким окршајима дању и ноћу…
У међувремену, док су се водиле борбе са усташама и комунистима, настало је осипање војске у неким јединицама, јер су се из Босанске Градишке враћали појединци који су напустили борбену линију и отишли да траже спаса код изрода Дрљевића. Ширили су пропаганду међу нашим борбеним јединицама да је изрод Дрљевић уредио све за наш продор према Словенији. Њихова пропаганда је имала утицаја и међу прекаљеним четничким одредима који су стопу по стопу ступали све ближе своме крају, те се свашта могло чути и видети…
Све до 15. априла, Ђуришић се још увек надао да се Врховна команда може предомислити и извршити измену правца кретања, али тога дана се вратио са конференције пуковник Баћевић, који је био код Драже и донео негативне вести…
У тешкој ситуацији, у којој се нашао Ђуришић са војском и народом у Босни, решио је да спаси избеглице, рањенике и тифусне болеснике, због њих је ступио у преговоре са представницима зеленаша, које је у Загребу представљао црногорски изрод Секула Дрљевић. Ђуришић је из обзира хуманости и достојанства жртвовао себе за немоћне и нејаке саборце и сапатнике и дао је од себе највећу жртву коју људско биће може дати… Доживео је да буде спаљен у кречани злогласног усташког логора Јасеновца. Као знаменти Србин и велики јунак завршио је свој живот трагично са 300 официра и интелектуалаца. Спаљени су и остали без гроба и укопа…
Пошто је данас несхватљиво писање појединих несрећника и јађеника, иако су изазвати и увређени од стране извесних букача, провокатора и сепаратиста, што се боре за државицу од Кораћице до Власотинаца, остају загонетни и други мотиви који су их руководили у њиховом безумљу да нам силе здрав разум политичким махинацијама крвника Анте Павелића, када се позивају на његове извесне записе који се чувају у британском архиву!…
Ми смо на Лијевчу Пољу разбили сваки усташко-домобрански напад и дефинитивно их одбили од наших положаја, пошто им је борбена снага била никаква, јер су се спремали за бекство према Аустрији. Када се у међувремену ангажовао изрод Секула Дрљевић, који није био ништа друго него послушно пашче највећих српских крвника Павелића, Лубурића и осталих њихових доглавника, са њим смо направили ‘споразум’ за краћи прелаз преко Хрватске у Словенију, где смо хтели да се прикључимо нашим одредима ЈБуО и Западним савезницима. Као резултат ‘споразума’ са изродом Дрљевићем, ми смо изгубили наше војно и политичко вођство, остали смо усамљени са народом и великим бројем интелектуалаца и свештеника, са којима смо страдали на путу Босанске Голготе у Словенији 1945. године…“ (Види: Урош Зоњић, Под комендом војводе Павла Ђуришића, Виндзор, Онтарио, Канада, 1990, стр. 78, 80, 81, 82, 84).
Dakle ova prica ima sasvim drugaciju pozadinu…
Slusajte, jesam srbin i sve je to u redu ali ne pricajte gluposti. Cetnici nemaju ni jednu ozbiljnu borbu protiv Njemaca. A partizani nemaju ne jednu bitku u savezu sa njemcima. Jednostavno takvih podataka ni njemci nemaju a bukvalno su sve biljezili, tu su bilo potpuno pedantni. Ovakve price plasira nesretni Samardzic i njemu slicni.
Slusajte, jesam srbin
jesi nazalost,i Artukovic i Taci su nekada bili srbi
Кажу да ова слика је са Вис
Друга особа у тој ПАРТИЗАНСКОЈ/КОМУНИСТИЧКИХ КОЛОНУ…..тај мало изгледа као прва особа се лево на овој СС ХАНЏАР слику
Ево неких фотографија о пртизанским дејствовањима
https://www.pogledi.rs/italijani-o-zlocinima-partizana-sa-galerijom/
Da Perune tako su bili odlucili,ali svadja medju „bracom“ ih sprijeci,tako ima zapisano da su u Hrvatsku negdje gore oko Koprivnice bili ostali nekih desetak maldih ljudi koji prezivjese to kalnje,i svi do jednoga nestadose u pedesetim ,bili su donijeli odluku da sve sto je cetnicko ostalo isto tako pubija,to ova nasa stoka odavde,medjutim Infobiro je sapsio da se to nije desiloo,pomoc o Zapada je bila potreban pa eto nijeu dali,u stvari nijesu smjeli ti i takvi Crnogorci kao ti da to sprovedu,jer morali su slusati.iza toga naravno svoj bijes su iskaljivali na Golom otoku nad Imforbirovcima.
Primire Peruta nikoga vi nijeste mogli ubiti nego svezanog,a Drazi cemo podici spomenik i to za vrijeme Miove vladavine bio zdrvo pa vido.Promijenila se ona baba u ambasadi,dosla je drugi gazda
taj nece slusati ni Ranak ni Mila,niko vas vise nece stitit,evo i Grcaka i Tursak se rogoboljaju a ne jos vi sa citvig 200 vojnika,povlaci se vojska iz Sirije i Avganistana citva Evropa se uskomesala,ali tu je Montegro sa svojom zivom slilo.Ne blei ovco jedna neko uzimi nesto protiv metiljavosti kisni su dani.
A Drazi cemo spomenik napraviti to je gotova stvar i stojate cete mirno i Milo i Dusko bio zdravo pa vidio!
Јосип Броз је са Адолфом Хитлером и Мирославом Крлежом у истој генерацији похађао војну школу у Печују, заједно су били у аустро-угарској војсци у нападу на Србију у Првом св.рату, сарађивали су током Другог св.рата. То није ништа ново.
Мој отац је побјегао ,,пролетерима,, са стрелишта из Словеније, са јаме, кад су га са групом повели да убију, и наживио Тита, Трта како га је стално називао…
Имам, у рукопису је оставио неколико страница описа како су партизани поступали са том војском од Клагенфурта до мариборских шума ђе су побијени више од 99 посто.
Nijesi ti Martinić, ako si iskren u ovoj svojoj priči ..
Velika je greska komunista sto vas nijesu potamanili kao npr sto je Staljin uradio u SSSR-u…
Траг ти се утро, сатанисто и зликовче!
… To što nas je preostalo čekamo tebe i takve kao što si ti! Da nas dokusurite … Kao ono Staljin!? Bijedo, fukarska sorto!
… Da se proslavite, ološu. Smradu ljudski! A ja ću baš tebe da sačekam da me vodiš na kakvu jamu, kako je mene lako zaskočiti. Kada to nijesu mogli Arnauti da vidim je su li braća čemu, pogani od pogani!
Zbog takvih kao što si ti, pitam se, je li čemu, griješim li kada pokušavam da umirim strasti i svima skrenem pažnju na pošast bratoubilaštva, da prisjetim kako ste jamari ravnjali Crnom Gorom i beštijali! Kako ste u crno zavili Crnu Goru, proslavili se orgijajući nad nejači i starčadi!
Biva li onda da griješim?
Pitanje je da li gadovi poput tebe zaslužuju samilost.
… Možda … možda odista treba izravnjat’ račun.
Možda.
A ti se prisaberi, razmisli je si li kadar, nesoju.
Ili si samo još jedna bolesna montenegrinska uštva.
Koja jedno ima u glavi, drugo u mudima.
Pih!
Danas se mnoga djeca stide sto su imruditelji ili djedovi bili komunisti.bilo je i poštenih komunista ali se nijesu pitali.
A ovom prdežu od autora poručujem neka samo pročita biografiju Vukosave Mićunović.
Перун и његова дружина су вам класичан примјер данашњег полтронског и улизничког народа.
ето чији потомци данас владају Србијом и Црном Гором и Македонијом, нажалост…антихристи владају
Crnogorski četnici su se povlačili kao „Crnogorska narodna vojska“ pod komandom Sekule Drljevića!
Везе ти немаш.
moguce je ovo da je sekula drljevic predvodio crnogorce bilo cetnike bilo tzv cgsku narodnu vojsku, pa makar da je i bjezao na celu, no ima tu skoro ja procita’ da su ga zaklale ustase nedje u austriji dok je hrabro bjezao
А зашто се не бисмо опет мало позабавили враћањем монархије у ЦГ. Исти аутор је недавно и о томе писао.
Xaxaxaxaxa
… Stoko bolesna!
Tvoj smijeh na tuđu nesreću je tvoja sudbina.
Jednom, kada za to dođe vrijeme, sjetićeš se svog bolesnog posta!
… Život čini ravnotežu.
Ne smijem se poginulim, laka im crna zemlja ko god da su bili, nego se smijem vasim lazima i zloupotrebom mrtvih. Sjasite vise sa grbace ovog naroda!
… Dobro je što je tako, Perune, dobro za tebe!
Nije se igrati tuđim smrtima!
Primjecujem neki kao prijeteci ton… mozes da mi…
E poslije ovoga više niko ne može da kaže da su se četnici provukli kroz rat bez ispaljenog metka na Njemce !
… Perune, ne ****!
Ne ***** se na prazno.
Nijesam ti ja nikakva pretnja, sam si sebi dovoljna kazna, junače!
Uzgred, glup si kao tocilo. Moj post je imao sasvim drugačiji ton koji nijesi, vidim, zaslužio.
Budala si ti, nepopravljiva.
A da je, kao što nije i neće, ne bi ti ga bilo.
I zato smanji doživljaj, smiješan si.
…….. pa tebi pradeda urllao hahaha pa deda hahaha pa tata hahaha i ti sada hahaha. Dobro jasno je da sem bukvara ništa drugo nisi pročitao, a možda i njega nisi do kraja pročito. Stidi se.