Паштровићи: Баштина и сцена – капиталан пројекат за црногорски фолклор

У Kолашину је промовисана капитална монографија „Паштровићи: баштина и сцена“, као и документарни филм Славена Вилуса са истом тематиком. Говорећи о пројекту, Давор Седларевић, аутор кореографије „Игре и пјесме из Паштровића“, која се после више деценија први пут појављује на сцени као јасно осмишљено ауторско плесно-музичко дјело, истакао је значај другачијег приступа плесу и пјесми које овај пројекат носи. Наиме, за разлику од квазинаучног и лаичког концепта каквог, нажалост, све више виђамо на сценама, овдје је ријеч о импозантном броју експерата ангажованих на различитим задацима. Од теренског истраживања, интервјуисања становништва и прикупљања грађе о старијем и новијем типу ношње, те припреме врло комплексне монографије, заиста се може рећи да је пројекат један од најозбиљних који је икада реализован у сфери црногорског фолклора, истакао је Седларевић. Он се посебно захвалио члановима KУД-а „Мијат Машковић“ и ЖПГ „Ђуде“ који су на сцену аутентично пренијели стил игре и пјесме Паштровића.

Душан Медин, руководилац и идејни творац пројекта испред удружења „Бауо“, те уредник монографије, нагласио је појединачно рад сваког аутора. Kњига је конципирана у четири дијела: отпочиње поглављем „Ношња“, прелива се у „Плес/Игра“, па у „Музика“, да би се на крају поново вратили ношњи („И опет ношња“) – из посве другачијег угла, пружајући фокус и на баштину и на њену сценску адаптацију. Читаоца дочекује рад Љиљане Гавриловић „У потрази за собом: ношња наша насушна“, док се у раду „Паштровска ношња у новом руху: одјевно насљеђе у савременом контексту“ Душана Медина даје осврт на досадашње примјере реконструкције и ревитализације. Јелена Ђукановић свој ауторефлексивни дизајнерски поступак преточила је у текст „Паштровска ношња као стваралачка инспирација“, обогаћен умјетничким фотографијама костима. О играчкој и музичкој традицији, али и серији њихових ранијих и потоњих изведби на сцени, пише Давор Седларевић у чланку „Паштровићи на плесној мапи Црне Горе: сценски искорак“, критички анализирајући доминантне црногорске „фолклорашке“ праксе. Посебан прилог у књизи је рад лани преминуле Злате Марјановић, „Звучне слике Паштровића“. Ауторка у тексту даје концизан и јасан преглед основних начина/стилова пјевања у Паштровићима. Рад Татјане Рајковић и Душана Медин „Ношња у ʼПаштровићимаʼ: осврт на дјело Јована Вукмановића“ мали је омаж овом важном етнолошком прегаоцу из Црне Горе. Татјана Рајковић у чланку „Одјевни елементи из Паштровића – музејски предмети у Етнографском музеју на Цетињу“ из угла музејске етнографије представља све комаде паштровске одјеће похрањене у тој организационој јединици Народног музеја. Сличан поступак каталошке обраде спровеле су Љубица Радовић Миличић и Милица Радовић у два текста, „Паштровска ношња у Музеју града Будве“ и „Одјевно насљеђе Паштровића у Спомен-дому ʼРежевићиʼ“ – за музеалије (оригинале), а у трећем, „Музејске копије паштровске ношње у Спомен-дому ʼРежевићиʼ“ – за реплике које је почетком двијехиљадитих израдила Јелена Ђукановић.

У документарном филму налази се детаљна анализа свих поменутих сегмената, али у аудио-визуелној форми. Пројекат је подржало Министарство културе и медија Црне Горе.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: