Патријарх

Долазак Његове светости у манастир Подластва, на обиљежавање осам вјекова СПЦ, проведрио је небо изнад Црне Горе.

Црна Гора је остала оно што је вјековима била – српска и светосавска. Показао је то догађај у Грбљу, као и многи слични који се у подножју Ловћена славе. Долазак Његове светости патријарха српског Иринеја у манастир Подластва, на обиљежавање осам вјекова СПЦ, проведрио је небо изнад Црне Горе. Његове поруке мира и љубави биле су јаче од мржње коју су данима сејали малобројни и несрећни црногорски националнисти.

Дуге колоне вјерника два дана сливале су се ка манастиру – пјешке, аутомобилима, а било је и оних који су стопирајући дошли да узму благослов у светињи коју је обновио цар Душан, а из које се Свети Сава морем упутио на Свету Гору. Добро неко рече из народа – овим догађајем запечаћено је српско хришћанско наслеђе Боке и Црне Горе.

На великој су се муци нашли законописци накарадног акта о слободи вјере, јер како после величанственог грбљанског сабора „погледати у очи“ краљу Николи, који је написао химну о Призрену и Душановом царству на коју, иако није званична, устаје више од пола Црне Горе.

Шта са Светим Петром Цетињском, Његошем, за које једва да има места у црногорским уџбеницима, док о Светом кнезу Лазару Грбљановићу – нема ни слова!? Решење и овог пута има митрополит Амфилохије, који је је пожелио да управо ова посјета патријарха Иринеја допринесе измирењу подељене и посвађане браће у Црној Гори. Можда због те поруке „заради“ још један „црвени картон“ успаниченог Црногорског покрета, који приземним саопштењима свакодневно „боцка“, попут комарца.

Његова светост, иако нарушеног здравља, доласком у Боку, својом духовном снагом осоколио је Србе и Црногорце, показујући да у држави коју су основали српски митрополити и владике нико не може угрозити српство и светосавље.

Извор: Велиша Кадић/Новости

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: