Патријарх Иринеј служи у Лештанима на празник деспота Стефана

Његова светост патријарх српски Иринеј служиће данас на празника Светог деспота Стефана литургију у манастиру у Лештанима, код Београда.

Литургије ће бити служене и у храму Светог Марка на Ташмајдану, у цркви Светог деспота Стефана на Авали, те у Вазнесењској цркви у центру Београда.

Деспот Стефан Лазаревић је син кнеза Лазара и кнегиње Милице. Српска православна црква /СПЦ/ слави Светог деспота Стефана 1. августа, заједно са његовом мајком, светом књегињом Милицом, монахињом Евгенијом.

Светом деспоту Стефану су у Архиепископији београдско-карловачкој посвећени један од три олтара храма Светог Марка на Ташмајдану и јединствена црква–брвнара на Авали, наводи се на сајту СПЦ.

У Вазнесењској цркви у Београду се чува дио светитељевих моштију, док се народ на дан Светог деспота Стефана молитвено сабира и у средњовијековној светињи манастира Светог Георгија у Лештанима.

Манастир у Лештанима је првобитно изграђен у периоду владавине Светог деспота Стефана Лазаревића /од 1405. до 1417/. Усмено предање каже да је светиња у Лештанима пострадала у вријеме Турака.

На мјесту на којем се налазио првобитни храм налазила се црква брвнара коју су комунистичке власти спалиле 1947. године.

Са благословом патријарха Иринеја, у прољеће 2019. године започета је изградња и обнова те древне српске светиње, пошто је Цркви враћено 15 хектара земље од око 200 колико је некада посједовао манастир у Лештанима.

Деспот Стефан је заштитник хришћанства на Балкану, задужбинар манастира Манасија и Каленић и пјесник по чијем знаменитом дјелу „Слово љубве“ Радио Архиепископије београдско-карловачке носи име.

На почетку своје владавине 1393. године Стефан је носио титулу кнеза. Тек што је напунио 16 година, мајка му је предала државу на управљање и повукла се у своју задужбину Љубостињу.

Стефан је постао српски деспот 1402. године, а 1403. године прогласио је Београд својим главним градом и увео га у ред важних европских књижевних центара. Био је угарски вазал и члан европског витешког реда из Реда змајева.

Када је деспот Стефан 1413. године поразио султана Мусу испод Витоше, од новог султана Мехмеда Првог добио је Сребреницу у Босни и област између Софије и Ниша.

Убрзо затим Балша Трећи, син Јелене Балшић и деспотов сестрић, прелази у Србију и ујаку, деспоту Стефану, предаје на управу Зету, па се тако у првој четвртини 15. вијека уједињују старе српске области којима су владали деспот Стефан Лазаревић, Ђурађ Бранковић и Балша Трећи.

Како није имао дјеце, 1426. године на сабору у Сребреници проглашава сестрића Ђурђа Бранковића за свог насљедника.

Деспот Стефан Лазаревић је изненада умро од можданог удара у току лова, 1427. године код мјеста Црквине, засеоку села Марковац, општина Младеновац.

У својој задужбини, манастиру Ресава /сада Манасија/ организовао је Ресавску преписивачку школу, европски центар за превођење и преписивање књига, који је био стјециште сликара, писаца, пјесника, приповједача средњовјековне Европе.

Читао је и писао на старословенском, преводио са грчког и владао је латинским језиком, а најзначајнији деспотов књижевни рад, поетска посланица „Слово љубве“ /ријеч љубави/ , један је од најљепших текстова српске књижевности, има десет строфа чији иницијали дају акростих – Слово љубве.

У вријеме кад је Србија била посљедње уточиште православног хришћанства на Балканском полуострву, град Ресава са Манасијом и средиштем ресавске школе, Љубостиња, задужбина његове мајке, Раваница, Дајша, Благовештење, и други манастири били су расадници умјетности и књижевности, висока културна средишта из којих су поново просијали православље и просвета.

Контроверза око тога да ли је деспот Стефан Лазаревић сахрањен у Манасији или Копорину није разријешена. Оба манастира су његове задужбине.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: