Патријарх Павле добија музеј у Хрватској: Обновљена црква у којој је крштен, освештање 16. новембра

Црква у у селу Кућанци у Славонији, у којој је крштен патријарх Павле и која је 1991. године срушена, обновљена је и биће освештана 16. новембра. У родном селу некадашњег српског патријарха гради се и задужбина са музејом који ће бити посвећен њему.

Црква Светих апостола Петра и Павла у славонском селу Кућанци, код Доњег Михољца у Хрватској, подигнута је из темеља јер је минирана и потпуно уништена за вријеме последњег рата. Драган Гаћеша, протојереј и парох кућаначки, најављује да ће 16. новембра освећењем храма бити обиљежено и 800 година аутокефалности СПЦ. Долазак је потврдио патријарх Иринеј те још 12 архијереја.

Поред обновљене цркве, на родном плацу патријарха Павла биће изграђена кућа, иста као она у којој је рођен. На том имању налази се већ једна кућа која ће бити претворена у музеј, а поред ће бити изграђен и конак те црквица посвећења некадашњем поглавару СПЦ.

– Црква у којој је патријарх Павле крштен изграђена је 1928, али је пред поноћ, 20. децембра 1991. године, дигнута у ваздух. Остао је само звоник, који смо сада обновили и изградили нову цркву од темеља. То је био покушај да се изазове револт, али патријарх је био прије свега био човјек неба, а не земље. Није забиљежено да је ријеч рекао о томе што је црква у којој је одрастао и гдје је крштен минирана – изјавио је Гаћеша, преноси Блиц.

Црква је обнављана скоро 10 година, а за освећење је изабран празник Ђурђиц, 16. новембра, дан након што се српски патријарх упокојио 2009. године.

Кућа у којој је рођен више не постоји, али је привредник Милија Костић из Чачка купио то имање и поклонио СПЦ. Ускоро би на њему, уз помоћ старих фотографија, али и сјећања мештана, требало да буде изграђена идентична кућа као она у којој је живио тада Гојко Стојчевић.

– На родном имању патријарха Павла обновићемо постојећу кућу. Она ће ће бити претворена у музеј посвећен патријарху. Имање је пространо и временом ће тамо бити подигнута задужбина. Његова родна кућа, црквица, конак за пријем дјеце из цијелог свијета и парк. Цијело здање личиће на мали Призрен, јер је патријарх Павле најдуже био у Призрену као епископ рашко-призренски, од 1957. до 1990. године – наставља свештеник.

Кућанце су некада већином насељавали Срби, но данас је мјесто пусто. Иако га ратна разарања нису директно захватила, дио Срба је деведесетих отишао у Срем, а населили су се Хрвати из БиХ. Данас, међутим сви одлазе у Њемачку и Аустрију.

– Срби у Западној Славонији нису у најбољем положају, или су пољопривредници или пензионери. Млади одлазе у Европу. Хвала онима који су остали и сачували цркву и родно имање патријарха, па самим тим и успомену на њега. Ти људи су и данас око мене и помажу ми да обновимо ово славонско село – каже Гаћеша.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: