Патријарх Порфирије – јединствени спој духовности и интелекта

Пише: Предраг Савић, члан Правног савјета ИН4С-а, адвокат и писац

Српски народ и Српска Православна Црква добили су свог 57. поглавара и 46. по реду патијарха – владику др Порфирија Перића, по свему достојног наследика Светог Саве, патријарха Павла и Иринеја. Овај најновији избор првоархијереја доказао је колико је катострофално и понижавајуће стање у српским медијима, који су збирно гледано, од овог великог националног догађаја који има и духовну и световну димензију, настојали да направе својеврсни ријалити и политички брлог.

Деценијама сам се питао зашто Српска православна црква има тако резервисан, чак пословично одбојан став са израженим гардом према свим новинарима (па и онима акредитованим у Српској Патријаршији)? Захваљући последњој бесомучној медијској кампањи која је имала за циљ да по сваку цену подигне или уништи углед и рејтинг појединих епископа, исполитизује избор новог патријарха и послужи у јефтине дневно-политчке сврхе и обрачуне, коначно сам добио ваљан одговор на горе постављено питање!

Ова мртва, неславна и прљава трка медија, наклоњених било позицији или опозицији у Србији и окружењу, до то мере је постала огавна и примитивна да у њој није било ни трунке професионализма и објективности! Забрињавајуће је непознавање вековне црквене структуре и власти, црквених православних канона, па чак и историје СПЦ.

Прочитали смо и видели толико ниских удараца, спинованих вести, наручених, злобних и подлих коментара са циљем да се поједине владике због дневнополитичких побуда толико оцрне и представе издајницима, државним непрејатељима и каријеристима! У тој трци и збрци од навијачких текстова и наступа, који су често вређали људско достојанство и разум, више се није знало ни ко пије ни ко плаћа! Искривљене су и погажене баш све људске и Божје вредности и заповести! Божије слуге – епсикопи и па поједини црквени службеници су криминалозовани, клеветани и претварани у ”ријалити играче” и “глумце” из нискобуџетних серија и филмова! Све спрам потреба или позиције или опозиције!

Таквих ниских удараца није поштеђен ни новоизабрани патријарх. У таквој атмосфери где доминирају прљаве медијске игре и спинови, тешко је саопштити без ризика и бојазни ноторну вест – да је СПЦ добила 57. поглавара у својој историји, који је достојан свог задатка, положаја и великих изазова! У питању је велики духовник и интелектуалац. Првојерарх какво је тешко пронаћи у помесним црквама, епископ велике енергије, пун мудрости, тактичности…

Све што је предходило избору новог 57. поглавара СПЦ (у ову бројку урачунато је и 12 архиепископа српских почев од Светог Саве до Светог Јоаникија Другог, који је 1346. године са катедре архиепископа устоличен као први српски патријарх) оправдало је постојање институције апостолског жереба прилком избора патријарха!

Апостолски жреб корене вуче из новозаветног избора апостола Матеја после Јудиног издајства! Овај систем избора СПЦ и српском народу досада је доносио најбоља решења! Уз помоћ људске и Божје воље, апостолским жребом је по први пут у историји СПЦ изабран баш патријарх Павле. Други пут на тај начин изабран је патриајрх Иринеј. Зна се да је у новијој историји, још апостолским жребом изабран 1917. године, у Руској православној цркви, за патријарха епископ Тихон, кога су бољшевици касније ликвидирали, јер нису могли да сломе његову веру и дух!

Апостолски жреб уведен је 1967. године са изменама Устава СПЦ, када је укинуто постојање Изборног сабора, у чијем раду су равноправни учествовали сви епископи, ректори богословија, архјерески намесници, чак и поједина световна лица… Одлука да о избору патријарха одлучују само активни епархијски и викарни архијереји била је једна од најмудријих и најцелисходнијих одлука у историји СПЦ. Замислите само какава би то био ријалити и циркус да је избору патријарха јуче учествало са правом гласа близу двеста људи И то већином политички острашћених!

Медијима блиским српској опозицији сад смета што су наводно сва три кандидата која су се нашла у апостолском жребу била блиска државној власти! То је и разлог да се сумња у новог патријарха, да се замагљују битне чињенице из његове биографије и превиђају главне картактеристике црквене власти.

Поражавајућа је чињеница о укорењеном незнању у редовима седме силе. Оно је постало толико доминатно да ретко ко схвата пуноћу и трајност црквене власти! Сам Исус је власт пренео на све апостоле скупа, а они на епископе… Још од тада се о свим значајним питањима у Цркви одлучује саборно (скупно).

Тако је и патријарх само први међу једнаким архијеријима. Канонско православно црквено право засановано је на тези “да се заједничким деловањем боље види суштина ствари”. На тај начин се негује и истиче свест о личном несавршенству! Зато у највишем црквнем органима обавезно заједничко делање и саборно одлучивање!

То што је нови патријарх духовно чедо владике бачког Иринеја Буловића никако не сме и не може бити аргумент против новог патријарха. Патријарх је глава помесне цркв , али ту власт има и врши јер му је поверена од сабора епсикопа, који је при избору и рукоположењу призвао на њега благодат Духа светога и учинио га тиме наследником – апослтолским. Ово учење православне цркве објашњава права, дужности и положај патријарха. Потпора за то се проналази у Светом писму, канонским наредбама и вековној пракаси православне цркве! Без постојања саборности Црква би престрала бити оно што јесте вековима! Без саборности нестало би њено устројство.

Избор патријарха Порфирија даје наду да ће он као човек који представља редак спој духовности, образовања и интелекта, умети да допринесе не само ширењу хришћанског духа и науке, већ да ће имати и заначајну просветитељску улогу. Надамо се ће своје образавање и доказану честитост и духовност искористити за успостављање јединства и отклањање дневнополитичких интереса и подела из црквених послова.

Не треба заборавити да новоизабрани патријарх Порфирије, представља посебну личност, и да ниједан други епископ нема тако широку лепезу досадашњих делатности.

Доктор је богословских наука, дугодишњи игуман, па онда викарни еписког јегарски, дугодишњи професор на Богословском факлултету, где је катедру Пастирске психологије наследио од чувеног Владете Јеротића… Исказао се и радом у невладином сектору као творац пројекта “Земља живих” са циљем лечења наркомана. Дао је огроман одпринос успостављању војног свештенства. Потом је био десет година на епископској катедри у Загребачко–љубљанској митрополији, на месту где је најтеже опстати и деловати као православни пастир!

Уз све то, некако се изборио и са функцијом у Радио-дифузној агенцији, која му представљала “врућ кропир” у духовничким рукама!

У питању је за црквене стандарде млад човек, у пуној снази са пуно искуства и толеранције, што обећава да дуго може бити на трону српског патријарха. Пред њим су велики изазови и многи тешки задаци на очувању јединства СПЦ, које је нападнуто на више места, почев од Македноније, Космета до Црне Горе!

Зато и потписник ових редова, као бивши новинар који је пратио рад Српске патријаршије, пред данашње устоличење новог патријарха, може само да се придружи епсикопима СПЦ и верујућем народу који већ дали свој суд кроз једну битну реч: Аксиос (достојан)!

Прочитајте још:

Патријарх Порфирије: Косово је завјет, без њега немамо будућност; Руси су нам браћа по крви и вјери

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: