Патријарх Вартоломеј у Швајцарској потписао декларацију подршке Кијеву; Турска тражи објашњење

Цариградски патријарх Вартоломеј направио је политички скандал потписом на декларацију на конференцији о Украјини, у Швајцарској.

Турска је службено затражила од организатора у Бјургенштоку, од домаћина Швајцарске и Украјине, да објасне зашто су позвали константинопољског патријарха и допустили да потпише декларацију подршке Кијеву.

Турци су уједно демантовали да се њихов министар спољних послова службено састао са Вартоломејом.

У Министарству спољних послова тврде да је Вартоломеју забрањено да се бави политичком дјелатношћу и подсјећају да је Лозанским мирним договором од 1923. одређено да се патријарх може бавити богослужењем за Грке који живе у Турској.

Али се истиче да је патријарху који столује у рејону Фенера забрањено да се бави политиком, јер је једина његова дужност да буде поглавар православних Грка који живе у том дијелу Турске.

Новинари су углавном писали да је римски папа одбио да дође на скуп, већ је послао свог представника који се иначе ангажовао у мировним предлозима које је предлагао Ватикан Кијеву и Москви.

За разлику од цариградског патријарха, који је потписао декларацију у Бјургенштоку, представник Ватикана се придружио одлуци 15 земаља које нису потписале документ, јер на конференцију није била позвана Русија.

Патријарху Вартоломеју не смета што украјинске власти прогоне свештенике Украјинске православне цркве, донедавно лојалне московској Патријаршији.

Вартоломеју чије је грађанско име Димитриос Архондонис су 84 године, али је и даље амбициозан и жели да буде „православни папа“, што је нереално, јер се православље разликује од католика по томе што све аутокефалне цркве имају своје патријархе а све до последње свађе Вартоломеј се сматрао само првим међу једнакима. Сада га Руска православна црква која је највећа и најбројнија на свијету игнорише и са њим је прекинула односе, пишу „Новости“.

Вартоломеја је руководство у Кијеву звало да би било једно више звучно име, кад су већ папа Фрања, као и лидери многих земаља, укључујући Кину, одбили да дођу.

У Кијеву су спремни да удовоље свим жељама патријарха из Константинопоља само да би својим вјерницима могли да кажу да је на њиховој страни и васељенски патријарх.

Његова резиденција је у Истанбулу, у дијелу који се зове Фенер, а број његових вјерника у Турској је мањи него у једном кварту Москве. Васељенски патријарх има већи број храмова који се њему потчињавају у иностранству, укључујући и Америку.

Један од разлога што је подржао расколнике у Украјини је што су у Кијеву били спремни на све услове које им је поставио Вартоломеј. Расколничка црква која се службено зове Православна црква Украјине се сагласила да нема свог патријарха и да се потчињава Вартоломеју, коме се сада потчињавају и украјински свештеници у иностранству.

Код многих православних вјерника у Украјини Вартоломеј нема никаквог ауторитета. Али, Вартоломеја то не брине, јер је њему много важније то што је од власти у Кијеву добио Андрејевску цркву направљену у 18. вијеку, а она је културни споменик. У све те игре су били умешани амерички политичари, јер им је одговарало да се врши притисак на Москву и Руску православну цркву.

Посредник између Вашингтона и Константинопољске патријаршије је амерички архиепископ Елпидифор, који се прославио тиме што је први у историји православне цркве крстио дјецу коју су усвојили богати амерички хомосексуалци, а сад се спомиње као могући насљедник Вартоломеја.

Без обзира на одлуку Вартоломеја и политички притисак из Вашингтона, расколничку цркву у Украјини није признао већи део православног света. То су учиниле само малобројне цркве које су под утицајем Вартломеја.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: