Павелић и Броз као уздани агенти Енглеза
1 min read
Тито и Павелић
Пише: Јован Лакићевић
Када сам прије петнаестак година, на промоцији књиге историчара Батрића Јовановића, „Расрбљавање Црногораца“ у нашем Колашину, излистао ово драгоцјено свједочанство о нашем националном посртању, био сам искрено запањен, када сам на једној од страница књиге угледао двије фотографије, са заједничким потписом:“ Анте Павелић и Јосип Броз, највећи српски крвници у 20. вијеку“.
Била је то књига мога брата, предратног СКОЈевца, па потом рањеника и тифусара са Сутјеске, па команданта радне акције Брчко-Бановићи, Акције на изградњи Новог Београда, директора Цивилне ваздушне пловидбе, који је изградио Београдски аеродром, народног посланика у више скупштина и нашег амбасадора у УНЕСКу… ( И сестрића најмлађег комитског војводе Светозара Радовића (са 18 година!), који је у никшићкој Жупи убио српског крволока Фрања Ферјанчића!)
За мене, као последњег шефа негдашњег АГИТПРОПа ЦК СКЈ, након мојих много познатијих и умнијих земљака на тој функцији, В. Влаховића и М. Ђиласа, то није било претјерано изненађење, јер сам прије тога сазнао доста историјских чињеница, које су ме навеле да коначно скренем са „Брозовог пута“, у кога су се заклињале генерације…
Елем, за Анту Павелића се зна да је био један од организатора атентата на (некрунисаног) краља Александра у Марсеју 1934. године, а, потом, са неколико камиона усташа, почетком априла, шеф злочиначке усташке државе Хрватске, након капитулације Југославије. Па, потом, оснивач многих логора за ликвидацију Срба.
Оно што се, рекао бих, у нашој широј јавности до ових дана није знало, јесте да је Анте Павелић , још од 1926. био агент енглеске обавјештајне службе. (Мусолини, који им је помогао у атентату на Александра, од 1919.)
За Броза се не зна тачан датум приступа британској обавјештајној организацији, као, уосталом , ни откад је агент Ватикана и НКВДа. Зна се једино да је 1912, заједно са Адолфом Хитлером и нашим несуђеним нобеловцем Мирославом Крлежом, завршио контраобавјештајни курс аустроугарске обавјештајне службе у Печују, тако да ће се касније лако пребацити на списак узданица АБВЕРа.
Јосип Броз као четвороструки агент
Познати су ми случајеви „двоструких агената“, као и вама поштовани малобројни читаоци, али морам да признам да сам се са четвороструким агентом, први пут срео у лику Јосипа Броза, „највећег сина наших народа и народности, доживотним предсједником и Маршалом ЈНА“…
Дакле, Енглези су врбовали Броза преко Енглеске масонске ложе, што је тада, а и нешто касније била уобичајене пракса. Прије Другог рата свакако. Веза му је и „гарант“ био Владимир Велебит, који ће касније бити савјетник Брозу у многим спољнополитичким закулисним, да не кажем прљавим и издајничким работама у својству челника несврстаних!
То је онај Велебит, опростите ми на дигресији, који ће заједно са Кочом и Ђиласом, у тзв Мартовским преговорима 1943. са Њемцима у Загребу, договорити њихову логистичку подршку за обрачун са браћом четницима на Неретви!
До ког је масонског степена Броз стигао, није познато, али је, као и његов интимус из Етиопије, цар Хаиле Селасје, можда био и Мајстор 33 степена. Уосталом, не треба сметнути са ума да је Броз био први инострани гост у Лондону, на Двору, након крунисања енглеске царице Елизабете, 1953. године! Дабоме, у својству „личности од угледа“ и провјереног агента енглеске обавјештајне службе, њеног фаворита у злосрећној Југославији.
Пошто не говорим као историчар, већ као новинар, који сабира и укршта информације, нећете ми замјерити још једну дигресију.
Када ме је мој пријатељ, изузетни интелектуалац и „наше горе лист“, Зоран Ненезић, замолио да му помогнем у рестаурацији Југословенске масонске ложе ( негдје 1986.) са јасним и једноставним образложењем:“Масони су стварали Југославију, масони ће настојати и да је сачувају“, помогао сам му утолико што сам га повео код (једногодишњег) предсједника државе Боре Јовића и предсједника Србије, Слободана Милошевића. (Видјели смо како су јесачували).
Након тога у дневним новимна у Београду, објављена је информација да је обновљена Масонска ложа Југославије у Београду. И да је Велики мајстор, Зоран Ненезић .
Поента ове приче јесте, да ме је Зоран Ненезић нешто касније обавијестио да су он и Михаил Горбачов у најкраће вријеме, (за мање од три године) у масонској хијерархији стигли до 33 степена. Горбачов у Енглеској, а Ненезић (претпостављам) у Њемачкој ложи, која је, упрошћено речено, била гарант за рестаутацију Југословенске масонске ложе…Тада је почео распад Совјетског савеза. Заслугом Горбачова, а потом вазда пијаног Јељцина. И Југославије, по плану Бежинског.
Елем, да се вратим на главну тему – на Павелића и Броза, као главних енглеских агената у сатирању српског корпуса.
Винстон Черчил је, наравно, отпочетка знао на кога се у енглеским империјалним амбицијама може ослонити у Југославији. На Јосипа Броза, као на британског агента, несумњиво! И без обзира на то ко је он заправо био.
Овдје ваља споменути чињеницу да су управо Енглези веома подстицали англофила кнеза Павла да потпише Тројни пакт , да би имали мотив за погибељни 27. март, како би након демонстрација изазвали Хитлеров бијес да сручи тепихе бомби на Београд и друге српске градове и након тога покори и разбије Југославију… Касније ће управо Енглези смјестити у прогонство ( у Латинску Америку) и Кнеза Павла и предсједника Владе Д. Цветковића. Истовремено ће позвати и одбјеглу југословенску Владу „у госте“, да би је држали под својом шапом све вријеме рата. А младог Краља Петра, буквално као таоца, који ће под њиховим уцјенама, пријетњама и наговору потписати крајем рата онај срамни издајнички проглас, упућен припадниција Југословенске војске у отаџбини „да се ставе под команду Маршала Тита“…
Лажни дан устанка у Србији
Познато је, мање-више, како је Броз стигао у Београд и како је колима Њемачке амбасаде, у пратњи Хазара Јаше Рајтера, стигао у вилу, такође Хазара, Рибникара, гдје ће остати више мјесеци, наводно чекајући „да Русија зарати“, па да и он крене „са комунистима“… Вјероватно се у Београду осјећао као да је у Бечу. Сигурно и заштићено.
Готово је невјероватно како је савременим историчарима измакла из вида чињеница да је Комунистичка партија још од 1921. године бити стављена ван закона, или, напросто забрањена као терористчка организација, све до окупације, тако да, ни у народу, ни код официра, ни код интелектуалаца није могла имати веће повјерење, а камо ли симпатије и подршку.
Броз је у том часу од својих налогодаваца, ма ко они били, (а било их је, несумњиво, више) имао два тешка домаћа задатка: да импровизује какав такав „устанак“ , како би се купио легитимитет за освајање власти кад Њемци и Италијани оду са ових простора и оно, што је било најпогубине – да се испровоцира крвави братоубилачки грађански рат, како би, по угледу на црну Октобарску антируску револуцију, што више Срба отишло под земљу!
Проглашење 7. јула за Дан устанка Србије, била је још једна подвала српском народу! Када сам као млад (да не кажем залуђен) новинар „Политике“ отишао у Белу Цркву да направим репортажу уочи „Дана устанка“, мјештани су ме полусажаљиво дочекали: „Какав црни дан устанка, момче? Мислиш на оно кад је манити Жикица, након завршеног сабора искочио из шуме и убио два жандара, нашу браћу која су избјегла из усташке Хрватске?“Био сам, наравно, и затечен и залеђен.
Много година касније сазнао сам да су први устанак у поробњеној Европи дигли браћа Херцеговци, када су читаву бригаду усташа побили изнад Невесиња (5. или 7. маја), њих 400. Иначе, Херцеговци ће се масовно дићи на устанак против усташа и Италијана 22. јуна 1941. када је Хитлер објавио рат Русији.
У међувремену, концентрацијом јединица на Равној Гори, под командом пуковника Д. Михаиловића, средином маја, „четници“ ће , практично, мада не и формално, објавити рат Хитлеру. Дакле, Броз је из више разлога поприлично каснио, али ће потом, уз помоћ Енглеза и њиховог заједничког информативно- обавјештајног центра у Каиру, то убрзо надокнадиту, када ће сваку диверзантску акцију четника приписати Брозовим партизанима! У томе ће им својски помоћи и једна од Брозових бројних жртава, Вељко Влаховић на Радио Москви! (В. Ђуретић: „Савезници и југословенска ратна драма“.)
Лична жртва зарад истине
Нека ми буде дозвољено на овом Порталу да неколико редова посветим , савјесном и храбром историчару, др Веселину Ђуретићу, пошто зато више, вјероватно, нећу имати прилике. Срели смо се у насељу Џеп, у Грделичкој клисури, на градњи Ауто пута „Браство-јединство“ према Скопљу, 1959. године. Он је био командант сарајевске „велике раје“, студентске бригаде, а ја командант сарајевске „мале раје“, бригаде средњих школа. И од тада смо били пријатељи до његовог недавног упокојења.
У тим данима, Веселин Ђуретић, Зећанин, иначе, био је предсједник Савеза студената Босне и Херцеговине и пред њим је била завидна политичка каријера. Могао је једног дана да се нађе и на столици Ђура Пуцара…
Све је то жртвовао Весо Ђуретић ради – историјске истине, која је увелико рушила званичну Брозову историографију. Др Ђуретић ће се, као сарадник Српске академије наука и умјетности, деведесетих година минулог вијека наћи на списку диситената, коме ће многа права бити ускраћења, као „протагонисти неочетничког покрета ДМ“, што ће, наравно, бити ноторна глупост идеолошких малоумника.
Случај господина Ђуретића навео сам као лични примјер велике храбрости и жртве, још једном понављам, ради историјске истине.
Но, да после ове дигресије, некако природне код људи у озбиљнијим годинама, наставим тамо гдје смо стали.
Имаће Лондон своје представнике, по сопственој вољи, и у Брозовом штабу, као и у штабу ДМ. Черчил ће код Броза (на накнадно чуђење многих) у једном часу ( у мају 44.) послати свог сина Рандолфа, што ће и за политичке аналфабете бити јасан знак на кога се Черчил ослања. Дакле, све вријеме се могло знати, али, нажалост није, ко је Черчилов фаворит и на кога може увијек да рачуна. То, отпочетка, није био покрет ДМ! Отуда и оне црногорске и херцеговачке стравичне жртве у Кочевском рогу, које су наши „пријатељи и савезници Енглези“ вратили из Аустрије свом агенту Брозу на поклање! И она чувена изјава господина Черчила : „Шта вас брига ко ће у Југославији бити на власти послије рата, па неће Енглези тамо живјети!“
Хвала Богу да неће, али, да ли ће Енглези имати значајну улогу у разбијању обје Југославије све до данас, па хоће. У Црној Гори то је евидентно. Енглеске обавјештајне службе практично управљају савременим збивањима у Црној Гори. Наравно, уз помоћ својих агената у УРИ и у издајничкој Влади Црне Горе.
Но, да се вратимо на Поглавника Анту Павелића, енглеског агента од „великог значаја“. Данас се, мање- више зна шта је Павелић радио Србима. У његовивим логоримна, овога пута, да кажемо, у Јасеновцу и Доњој Градини, убијено је, не 700 хињада, него милион и 130 хиљада Срба. ( Исказ др Србољуба Живановића, о томе, недавно је одмах нестао са Јутуба!)
У Јасеновцу је остала као важећа „државна бројка“ од 700 хиљада српских жртава. Само на подручју Градине на терену од 13 квадратних километара, на 8о губилишта, у великим рововима, дубоким осам метара, пронађено је 730 хиљада побијених, не рачунајући оне на подручју Јасеновца, или мученике који су Савом стигли до Београда и Небојшине куле… Да не помињемо стотине осталих Поглавникових стратишта.
Професор и академик Живановић, не пристајући на задату бројку, као предсједник државне Комисије за жртгве Јасеновца (1964.) , морао је након тога, под смртном пријетњом да напусти земљу, у коју се тек недавно вратио послије 5о година изнуђеног странствовања!
Њемци се згражавали над бестијалним усташким злочинима
Није непознато да су се и Њемци, српски крволоци, згражавали над бестијалним усташким злочинима у Павелићевој Хрватској. (Ваља се само сјетити оне корпе, пуне извађених дјечјих очију, коју су усташе биле спремиле као рођендански поклон своме заштитнику Фиреру!) Иначе, у њемачким записима остао је траг о „маштовитим“ усташама, који су смислили 57 начина за лишавање живота стотине хиља Срба и њихове нејачи.
И док су Њемци били ужаснути оним што хрватске усташе чине Србима, од наших „пријатеља и савезника“ Енглеза, колико ми је познато, за све вријеме рата није се чуло ни гласа! Нема о томе помена, ако се не варам, ни у Черчиловим „Мемоарима“… А што би и било, ако се тако нешто од њиховог узданог агента Павелића и очекивало!
Јосип Броз се, опет, са своје стране трудио, да не изостане превише за својим колегом Поглавником, нарочито при крају рата, када је направљен масакр над цивилним становништвом Србије…Више од 200 хиљада, побијених без суда, углавном интелектуалаца, уз помоћ пресвучених усташа пуковника Марка Месића, заробњених под Стаљинградом и једне дивизије Хитлерових савезника Бугара под петокраком, о чему сам писао у једном од последњих текстова на овом Порталу. Поменуо сам, колико памтим, и то како су „савезници“ Енглези испоручили на дар своме агенту Јосипу Брозу његовог највећег противника, а њиховог кобајаги савезника, генерала Михаиловића.
О сарадњи усташа и партизана, Енглези нијесу морали да се превише брину, или муче, јер су они, шест година година прије рата потписали Споразум у затвору, у Сремској Митровици , о разбијању несрећне Југославије „свим средствима“ и сатирању Српства и Православља. (Моша Пијаде и Миле Будак) Биланс је, иначе, стравичан. Срба је у два рата изгинуло и поклано преко три милиона. Земљу је напустило, по прилици исто толико. (Нажалост, ни до данас нема ни приближно тачних података.)
Не може се рећи да то отровно сјеме и данас не ниче. Довољно је погледати шта се се све десило и дешава у Хрватској, БиХ , на Космету, у Црној Гори…Па зар треба да нас чуди што су милогорци, Дукљани и остали усташоидни, острашћени мрзитељи Срба, подигли на сред Подгорице споменик једноим од највећих српских крвника у минулом вијеку. Бољега за споменик нијесу могли наћи! А ту им је, при руци, за „даљи развој догађаја“ и амбасада чији је вјерни агент био деценијама. Не би се баш могло рећи да има достојне наследнике, али их има довољно. Да не кажем- и превише!
А што се тиче актуелних самозваних представника Берлина и Лондона у српским крајевима, браћо Срби – дочекајте их како и заслужују! Не бих да се понављам, али морам, па ћу то рећи дипломатски увиђавно: у ових последњих 220 историјских година, Њемци и Енлези нам никад нијесу били пријатељи. А тешко да ће то икад бити!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Hehehehehe Tito Engleski špijun,mora da se šali ovaj Lakićević?????
Pa Čerčilov sin Randolf koga je poslao u misiju u Titov vrhovni štab je poginuo u desantu na Drvar.
Kako mislite da se Tito izvukao kad ga je opkolio Oto Von Scorceni isti onaj Scorceni koji je u sred Itelije izveo spektakularnu otmicu Mussolinija?????
Morao je Scorceniju da preda Randolfa da bi spasao svoju glavu.
Zato ga je Čerčil po svaku cenu hteo da ubije jer mu je sina predao nemcima u ruke.
Dakle Englezi su bili smrtni neprijatelji Titu naročito Čerčil posle Drvara.
Tito se sa vrhovnim štabom posle toga povukao na Vis jer se nadao da ga Čerčil neće naći na izolovanom ostrvu u sred Jadrana.
Međutim čim je saznao da MI6 priprema atentat na njega i da su poslati SASovci da ga likvidiraju sa engleske podmornice koja je krstarila Jadranom seo je u avion i sa inprovizovanog aerodroma preko Istanbula pobegao u Moskvu kod Staljina i tamo se nalazio celo leto 1944. sve do oslobođenja Beograda oktobra 1944. kad je sa Sovjetskom vojskom zajedno sa generalom Birjuzovim ušao u oslobođen Beograd.
Da nije bilo Staljina,Molotova,Birjuzova,Žukova Tita bi okorele Engleski SAS-ovci preobučeni u nemačke uniforme skinuli još dok se krio na ostrvu Vis,nebi ni stigao da vidi oslobođenje od okupatora????
Dakle Lakićeviću ne …i i ne ..i lakoverni i pritupavi srpski narod.
Randolf Čerčil , britanski novinar i političar, sin britanskog premijera Vinstona Čerčila. Rođen je 28. maja 1911. godine u Londonu. Školovao se u Iton Koledžu i na Unverzitetu u Oksfordu. Nakon školovanja je postao novinar. Bavio se i politikom, kao član Konzervativne partije. Od 1940. do 1945. godine je bio zastupnik u Parlamentu Ujedinjenog Kraljevstva. Za vreme Drugog svetskog rata, 1944. godine, kao major Britanske vojske bio je poslat u Jugoslaviju, gde je bio član Britanske vojne misije pri Vrhovnom štabu NOV i POJ. Ne dugo po dolasku u Jugoslaviju, 25. maja 1944. godine bio je nakratko zarobljen prilikom nemačkog desanta na Drvar. Prilikom zarobljavanja, nemački vojnici nisu uspeli da otkriju njegov identitet, a ubrzo je bio oslobođen od strane partizana. Potom je zajedno sa šefom britanske vojne misije Ficrojem Meklejnom i članovima Vrhovnog štaba prešao na ostrvo Vis. Od strane Meklejna je potom bio upućen u Glavni štab NOV i PO Hrvatske. Umro je od srčanog udara 6. juna 1968. godine u svom domu u Ist Bergholtu, u grofoviji Safok, u jugoistočnoj Engleskoj.
Kad su preuzeli Zagreb 10 aprila 1941 ustaše su imale nagonsku potrebu da unište sva masonska obilježja u gradu. Međutim , poglavnik Ante Pavelić je momentalno reagovao koristeći Tjelesni zdrug ( ličnu gardu) i spriječio i zabranio da se išta smije raditi po ovom pitanju. I dan danas sva ta obilježja su sačuvana a ima ih dosta i lako su uočljiva ( grb grada Zagreba, oznake na zgradi Arhiva HAZU , oznake iznad trga bana Jelačića,,,).
Lakićeviić je sve tačno iznio ali zbog značaja činjenica trebalo bi na najvišem nivou utvrdjivati istinu. Do sada nije bilo volje za tim.
Gledajući snimke “selu u pohode“ iz hercegovine, novinar uvijek pita seljane koliko je ljudi stradalo u selu, damau7ćin kaže: od fašista nijedan, od ustaša nijedan, od komunista 40, .
V. Velebit poubijao preko 120 domaćina koji su branili svoju nejač od ustaša cijelog rata.
Broza niko nije mogo natjerati da okrene pušlku put ustaša i zločinačkih logora.Komunisti su prije rata bili teroristi, isto kao učk ili isil a onda su postali saveznici naših saveznika ili neprijatelja.Srbi su jedini narod kojeg su pored fačista i ustaša bombardov8ali saveznici Englezi i to civile i djecu i cijele gradove po Crnoj Gori i Srbiji a na zahtjev Broza . Stradalo je vise civila i djece nego od fašista 6. aprila.
GB i Čeečil neizmjerno više su zla i nesreće napravili Srbiji i Srbima nego onaj Zlikovac iz Vučjeg brloga.
Zlikovac iz Vučjeg brloga i njegova soldateska zločine su pravili od 6. aprila 1941., do 20. oktobra 1944.
A Čerčil je napujdao Srpske generale, anglofile, da 27. marta 1941. izvrše puč i ponište Trojni pakt, potpisan u Beču dva dana ranije. Nije to bio vojni potez za dobrobit Srbije, nego da se odvuku stotine armija Wehrmachta sa Zapada na Balkan. Nesreću koju je GB, kao vjekovni neprijatelji Pravoslavlja, , nanio Srbima, trpi Srbija i danas, sedamdeset pet godina poslije WW2.
Potpisivanjem Trojnog pakta 25. marta, Pavelić u Rimu bio je očajan. To se nije uklapalo u ustaški politički projekat. Već 27. marta, Pavelić je znao da će Srbi u njegovoj novoj marionetskoj Državi brutalno stradati u bestijalnom genocidu.
Sporazum Pavelić—Stojadinović je predviđao rušenje komunističkog režima u Jugoslaviji i stvaranje nezavisnih država Hrvatske i Srbije, potpisan je u avgustu 1954. godine u Buenos Airesu Argentina. Prema sporazumu, granica između Hrvatske i Srbije išla bi duž rijeka Dunava, Save, Bosne i Neretve te izbijala na Jadransko more, tako da bi obje zemlje zadržale većinu teritorije utanačene Ustavom FNRJ, osim što bi se Hrvatska odrekla dijela južne Dalmacije (bez samog grada Dubrovnika) u korist Srbije. Nova granica je trebala pratiti već postojeću granicu između SR Hrvatske i SR Srbije do rijeke Save i granice sa SR BiH; zatim je granica trebala pratiti rijeku Savu do ušća rijeke Bosne u Savu; potom je granica trebala nastavljati rijekom Bosnom, zatim u produžetku linije njenog donjeg toka planinskim vrhovima do početka donjeg toka rijeke Neretve, i potom donjim tokom rijeke Neretve do Jadranskog mora. Na ovaj način Bosanska Krajina je trebala pripasti Hrvatskoj, dok bi najveći dio središnje i istočne Bosne, istočna Hercegovina i južna Dalmacija pripali Srbiji uključujući Sarajevo te niže čitavu dubrovačku okolinu. Turska Hrvatska oko Banje Luke zajedno sa zapadnom Hercegovinom i dijelom središnje Bosne pripala bi Hrvatskoj, dok bi se istočna Bosna i Hercegovina pripojila Srbiji. Sporazumom je predviđeno i da Crna Gora uđe u sastav Srbije. Sporazum je takođe predviđao i mirnu razmjenu stanovništva (uz razmjenu imovine) tj. razmjenu svih Srba koji bi se tako zatekli u okvirima Hrvatske te svih Hrvata i onog dijela Bošnjaka (u današnjem smislu) koji se osjećaju Hrvatima, a ostali bi unutar granica Srbije. Sporazum je podrazumijevao potpuno međusobno uvažavanje obje nacije na ravnopravnim osnovama, to jest međusobno priznanje na svim nivoima (kulture, istorije i jezika). Naravno da su Stojadinović i Pavelić bili masoni i ljudi pod britanskom kontrolom. Ovaj Sporazum je poslužio kao uvertira u Sporazum Milošević-Tuđman u Karađorđevu.
Онима које више занима 27. март, предлажем да скокну на линк
http://www.mediafire.com/?y3grpsk9t7kaedy
Gomila nesuvislih konotacija.Zna se da je Pavelic bio engleski agent, ali se ne pominju svi Karadjordjevici kao engleski agenti.Dok za razliku od njih, se za Tita zna da je pripadao ruskoj vojnoj obavestajnoj sluzbi.
Dalje, prostim uvidom u rezultate izbora u kraljevini Jugoslaviji 1920, se vidi da su komunisti bili veoma jaki, a ne kako se suflira da su slucajno dosli na vlast .Pobedili su u Beogradu, Zagrebu, Osijeku, citavoj Crnoj Gori itd.Dakle, kralj ih je zabranio kad je video da bi mogli uzeti vlast, naravno po nalogu Engleza.Osveta od strane Rusa se spremala 24 godine.
Нису то били Руси него Совјети, комунистичка интернационала и бољшевици. Они су клали Русе. Стаљин је иначе био етнички Грузин.
Mog u da se slozim sa tima,ali onda nisu rysi nikad ni bili
Дајте молим вас? Броз и Павелић британски шпијуни? Поред браће Попов и Ванета Ивановића, три најефикаснија, поготово Душко Попов, обавештајца у историји обавештајних служби, да се са њима у друштву нађу ова два олоша? У ову причу може само да поверује неко коме је степен интелекта на нивоу ретсрдера. Да су Броз и Павелић сарађивали са Абвером и Гестапо, то је нормално и логично, али са британском обавештајном службом онога времена? Везе с памећу нема. Као основно да би неко тада радио за МИ6 морао је течно да влада и говори енглески. Шлосер и Павелић као субјека Ћесарије су знали једино немачки. Доста више са ширењем илузија.
Janoš, šta vama nije jasno, jasno je maloj djeci.čitali ste lažljivu udbaško komitetsku istoriografiju za retardirane.veza engleski jezik, neka tv, mislim pink,je prikazala Brozov govor na engleskom jeziku,prilikom posjete kraljici Elizabeti .To nije prikazivano niti objavljivano za vrijeme njihove vladavine/tiranije. Sada je lako to naci i provjeriti.
Нисам ја ништа читао што је УДБА писала. Читао сам дела Ванета Ивановића и Душка Попова. Изгледа да је теби УДБА исприла мозак. Сигуран буди да они који су сарађивали са Хитлером нису у оно време радили са британским обавештајцима. Преко енигме сваки један, који је био упућен на адресу Лондона био је ухваћен и већина сизнуљежи као Павелић и Броз ако су пали у руке Лондона завршили су шест стопа под земљом. Да Броз није био двоструки агент Москве и Берлина, како би он онда знао тачно коме да пошаље Благоја Нешковића у Абверову централу у Београду да им покаже Златка Голубића?
Броз се спасао због заокрета према Москви, Ване Ивановић је то све тачно описао. А Павелића да нису ликвидирали српски лојалности, буди сигуран да би га сам Попов ликвидирао. Као што јесте многе.
Uvijek neko kriv.
Ko je Srbima kriv za suludi 27. mart 1941. godine a koji je doveo do rata u kojemu su doživjeli stravičnu demografsku katastrofu i pobjedu komunista sa njihovim AVNOJ- evskim granicama a koje su glavni uzrok ratova devedesetih čije posljedice i dan- danas itekako osjećaju ?!?!?
Kažu krivi Englezi.
Ajde dobro, Englezi su platili monarhističke oficire ( koji su usput „hrabro“ pobjegli) ali masovan izlazak naroda na ulice je znak da su Englezi naišli na plodno tlo. Usput, Hitler u sporazumu sa knezom Pavlom, u vrhuncu moći, nikomu nije više nudio no Srbima. Da budu neutralni, pri njemačkom napadu na Grčku ( jer su tamo bili Englezi) čak ni njemački ranjenik nesmije proći kroz regentovu Jugoslaviju. No masa je arlaukala “ bolje rat nego pakt“, „bolje grob nego rob“, a kasnije se sakrila u mišije rupe ( u Beogradu je ubijen za tri i po godine samo jedan njemački vojnik) dok smo mi, prekodrinski i Dinarski Srbi zbog tog ludila u potocima nevine krvi plivali i od toga se nikada nismo oporavili.
Još nešto. Nisu postojali nikakvi četnici, postojala je JVUO u otadžbini ( ono „J“ znači Jugoslovenska) a čiji je vrhovni zapovjednik bio Hrvat Ivan Šubašić, predsjednik pobjeguljske vlade u Londonu. Znači, to nije bila srpska negoli jugoslovenska vojska koja je na čelu pored četiri S nosila i šahovnicu i polumjesec.
I još nešto. Regentov sin je pobjegao. Kažu bio mlad pa nije dijelio sudbinu svojeg naroda a 1942 g. imao 20 godina. Ja sam bio u ratu , poznavao sam momke koji su ginuli a nisu napunili ni osamnaes. Taj regentov sin je 1944. godine pozvao Srbe da se pridruže Titu. Kaži, natjerali ga Englezi. Sumljam u to, ali i da je istina mogao je reći: “ Ubijte me, to učiniti neću“, jer što je njegov život bitniji od prethodno stotine hiljada Srba pobijenih metodama kojih bi se i demoni postidjeli. Još nešto: Dok je Jasenovac radio punom parom, dok je gutao, gutao, gutao,…..regentov sin se ženio i bančio po Engleskoj.
Možete mi izbrisati ovaj komentar, ali istinu ne možete.
Ти си неки необичан створ. Прво, нападаш династију Карађорђевића, а онда ти смета 27, март??? Мада је принц Павле, према дописнику Њујорк Тимс, Салзбургу, један од најобразованијих људи Европе онога времена, управо био изнимак лозе Карађорђевића. Међутим и да се није десио тај 27, март ми Срби би смо прошли исто или још и горе. Срби су доста, онај најгори шљам међу нама, били комунизирани већ тада, у истину у моменту мартовског пуча, они су били сарадници нациста, из разлога пакта између Стаљина и Хитлера. Дакле, и да се није десио 27, март Совјети би нас напали при крају рата и довели комунисте, а какав би тек онда покољ они направили, може само да се предпостаља.
Ja sam veteran VRS-a, dakle srpski borac. A ti si izgleda prorok pa znaš šta bi bilo kada bi bilo. Imam iskustva sa takvima kao što si ti. Oni najbučniji koji se busaju u prsa, Srbi na jezičini, e oni su prvi pobjegli od rata.
Ниси ти никакав Млађо борац ВРС.
Ти си бот екумене и цркве у Хрвата са хрватског говорног подручја, који годинама вршља по порталу и слуђује народ заговарајући већ годину дана упорно самоубилачко рушење Кривокапићеве владе од стране ДФ.
Имена су ти: Млађен, Млађен са Козаре љета господњег 1942, Србин/Хришћанин, НН хришћанин, озрен, ребел, зоран, трн и ВЕРИТАС.
Добили смо 27-им мартом ’41. и покољ Хитлера и усташа и балиста које је он пустио на нас за казну, а затим и покољ комуниста и совјета до ’48, а од’ 48-е и покољ Брозових антисовјета.
А зашто ви екуменисти мислите да можете сву кривицу за геноцид НДХ и уопште српске жртве ХХ вијека свалити само на англо/франко масонерију и њихове пионе Карађорђевиће као творце Југославије?
Не спомињеш узајамну преплетеност агентуре и улогу Ватикана и цркве у Хрвата у свему овоме, тј. у очигледној коалицији иначе међусобно супротстављених али вољних да елиминишу заједничку жртву – православне Србе са Балкана, велику коалицију Запада односно Лондона и Ватикана о којој говори Ј. Лакићевић?
Ко су експоненти екумене у врху СПЦ, колики је њихов утицај на званичну политику Србије о зближавању са Ватиканом у замјену за његово „непризнање“ Косове? Колики је утицај Ватикана на Карловачку митрополију традиционално наслоњену на бечки двор, која је и извор обреновићког аустрофилства, односно политичког србијанства рехабилитованог у данашњој званичној политици Београда као замјени за југословенство Карађорђевића и српство светородних Петровића – Његоша?
Ко је и зашто из врха СПЦ у спрези са режимским таблоидима из Бг рушио углед МЦП и углед митрополита Амфилохија у СПЦ, и углед Здравка Кривокапића као човјека од личног митрополитовог избора у народу?
Englezi su zlo. Što dalje od njih. Najbolje ne imati ništa sa njima jer će te uvjek zeznuti. Visoki prestavnik u BIH – lažni car Šćepan Mali. Rio Tinto – voz iz Srbije. 20 godina nas za …ju da će napraviti rudnik. Marš u Latinsku Ameriku pa tamo za….aj ljude. Do sad bi napravili svemirsku stanicu a ne rudnik. Voz iz Srbije, praviće ga neko druge. Ovde ste došli da destabilišete poredak. Ne može tek tako da se udje u Srbiju bez kucanja. Sikter bando anglosaksonska
Kad tad ce se dokazati da je tito bio vodja ustaskog pokreta na terenu a ovaj drugi je samo figurirao kao poglavnik.Tito je spasao bokeske hrvate koji su kao koljaci isli u hercegovinu da kolju Srpsku nejac.Znaju se i imena svih koji su ucestvovali u tom sramnom cinu ali ih je joza zastitio i niko ih nije smio dirati.Pojedini su poslje rata dobili i boracke penzije.Vecina bokeskih hrvata koji su bili koljaci su bili mesari po struci.Zasto je razoreno selo Spiljari iznad Kotora.Da li neko zna?Ili moramo sve da precutimo radi bratstva i jedinstva ustaskih ideologa.Konvertiti su najvece zlo Srpskog naroda.Danas je i bokeska mornarica rehabilitovana a u 1 sv ratu je osvajala Lovcen.POSTAVLJAM SAMO JEDNO PITANJE…IMA LI PRAVO SRPSKI NAROD NA OSVETU.AKO O TOME MORAMO DA PITAMO NEKOG BOLJE DA NAS NIJE.
Драги „ПЕТРЕ“. Стојане, Павле (Савле), одложи сендвич и прочитај текст још једанпут, можда ћеш нешто и научити! Доста смо читали и слушали наше идеолошке, потплаћене , издајничке „историјске ауторитете“. Господин Јован Лакићевић , као новинар, како сам рече, укрштајући чињенице о ономе што су ови званични квази историчари деценијама прећуткивали, сведочи истину,отворено, зналачки и храбро. И не само овим текстом. Хвала му на томе!
Svako ko drugačije misli za tebe je bot sa sendvičem.
Oprobana je to i stara tehnika – umjesto da opovrgneš moju tvrdnju (nedostatak istorijskih izvora za ovakve Lakićevićeve tvrdnje) ti diskvalifikuješ sagovornika.
A, zamjerate komunistima na jednoumlju…
,, Ако преживим овај Рат , основат ћу катедру за мржњу према Енглезима “ , каже Драгиша Васић најумнија глава Србска у штабу Драже Михаиловића . ,, То је НАЈИДИОТСКИЈА нација на свијету “ каже Драгиша Васић . Ово често приписују Николи Пашићу што није истина .
Има једна важна разлика између ова два Србска КРВНИКА што је Павелић бивши Србин а за Јожа се не зна ко је али Србин сигурно није а Богме изгледа ни Хрват .
Енгеска политика нам никада није била пријатељска, али поједини Енглези јесу, као Мис Ирби, Ребека Вест, Артур Еванс… Смиља Аврамов је у страном архиву нашла доказ да је Павелић био бритнаски шпијун.
На Трусини под Невесињем у јуну 1941. међу речених 400 усташких кољача, Херцеговци односно српски устаници Невесиња убили су и Мија Бабића – Ђованија, чувену узданицу и Павелићевог побочника како му је гласило звање, односно војног замјеника, организатора покоља Срба на Кордуну и у долини Неретве, дудогодишњег усташког терористу, атентатора и организатора неколико конц логора за Србе.
У НДХ је тада проглашена осмодневна жалост.
http://www.anb.gov.me uups
Postoji i lična odgovornost Srba za sve što im se desilo, zbog odsustva životne mudrosti.
Prije svega, odrekli smo se Gospoda, Njega Lično koji živi u Srcu i tajna je Sila kako nas samih, tako i zajednice koju činimo kao narod.
Ogroman broj ljudi koje znam, uključujući i moju familiju, izabrao je da ne misli puno u životu, da živi skromno u malim životnim radostima (ovo nije loše) i da na „ličan“ način ne budu osviješćeni u politici.
Vrlo teško su prošli kroz sve.
Pravi neprijatelji ljudi su Đavo i strasti (utapaju nas u grijesima).
Iza njih, dolaze zlonamjerni ljudi koji uređuju Svijet bez Hrista Gospoda, jer ne razumiju tajnu Hrista, ili je puno gore, da razumiju, ali su otvoreno protiv Njega.
I englesko elitističko rukovodstvo i Tito i Ante, pripadaju tom svijetu bez Hrista i iza sebe su ostavili bezbroj smrti i brda mučenika.
Svi mi kao narod i ljudi, „dolazimo sebi“ kad se vratimo onom što su nam preci njegovali (živu vjeru u Gospoda i domaćinske i porodične vrijedenosti svojstvene Srbima.)
Englezi najvece mutikase na Balkan . Ameri su mala beba za njih . Nacija sa najvecim zlom u sebi .
Samo paušalne tvrdnje, bez ijednog validnog istorijskog dokaza, sem pozivanja na ‘Sporazum Maček – Pijade’, dokazano jeftin falsifikat.
Lakićevića cijenim kao dobrog guslara, ali ove teme bolje da ostavi istoričarima.
Е мој Петре , предлажем ти да то дично Србско име промијениш у ПЕТЕР . Такав какав си нијеси потребан никоме .
Миле Будак, идеолог хрватског усташтва, маја 1941. године, пошто је Јосип Броз, познатији као ЈахачСаЧелаКолоне, скокнуо у Београд да у Србији дигне „устанак“, рекао је:
„Нема драгоценијег средства за уништавање народа у Србији од Тита и комунизма. Тито ће закувати кашу у Србији, а има поприлично лудих Срба који ће кренути за њим, а од тога се Срби никад неће опоравити“.
Петар је леп пример „поприличног Србина“, али нека – како бисмо ми знали шта је добро, да немамо њега таквога какaв је.
поприлично лудих Срба који ће кренути за њим, а од тога се Срби никад неће опоравити“.
Znaš li ti Ilija kako se zovu društva u kojima se od svih zahtjeva da misle isto?
Несрећа је твоја, петре, што теби није дато да мислиш. Једва си се навукао на Брозову „мисао“ или две, а и то не знаш кад и како да употребиш.
I nacisti su vjerovali da je jednim narodima dato da misle, a drugima samo da ih slijepo slušaju i opslužuju.
Ilija to preslikava na pojedince, ali matrica je ista.
Знам. Брозоизам се зове или лажни Комунизам . Као и Нео либерални капитализам. Гора друштвена уређења од нацизма. Зашто? Зато што нацизам уништава друге народе за разлику од Брозоизма који је уништавао и још уништава свој.
Zanimljivo kako je socijalizam uništavao srpski narod, pa je baš u tom socijalizmu natalitet u Srbiji bio takav da danas možemo samo da ga sanjamo…
Vazda su mutili iz Londona i mutice jos. Mi mozemo samo da pjevamo“Kralju Pero pisi iz Londona…“A i Drazi je bio najveci saveznik upravo Engleska. Svi kriminalci na globalnom nivou su nasli utociste u Londonu pa me nebi cudilo da lomi tamo zavrsi sa kampanjonom Duskom.