Павић за ИН4С: Наратив о Сребреници служи да се Срби дехуманизују и држе у сталној дефанзиви

Јучерашња манифестација у Сребреници, традиционално, сабрала је већину политичких представника из земаља региона, као и дипломатски кор са Запада.

Сребреница је, када је у питању перцепција западне јавности, место у којем је извршен „геноцид над муслиманским становништвом“ у БиХ. И то је одвећ познато. Исто тако, ово, 27. по реду, масовно сјатиште медија, политичара и представника невладиног сектора, опомиње да све жртве грађанског рата немају исти третман, те да је несношљива количина лицемерста, селективности и немара према српским жртвама, нешто што не води ничему осим константном немиру и турбуленцијама.

Тим поводом, политички аналитичар Александар Павић, рекао је за ИН4С да сваког 11. јула, па и овог, организује се укоп одређеног броја ”жртава геноцида” у Поточарима.

Међутим, додаје он, нико од оних који у овоме учествују не може – а и неће – да докаже да су то уистину жртве стрељања заробљених после ослобођења Сребренице 11. јула 1995. године од стране Војске Републике Српске.

„Јавност треба стално подсећати на то да не постоји независна провера ДНК анализа на основу којих се утврђује идентитет ”жртава”, зато што то муслиманска страна и њених покровитељи у САД, Великој Британији и Немачкој упорно одбијају. Такође треба подсетити на то да, чак и да је ДНК идентификација људских остатака веродостојна, тај поступак још увек не може да докаже начин смрти, већ само идентитет преминулог. Цела лаж о ”геноциду” у Сребреници је заснована на оваквим нетранспарентним манипулацијама или полуистинама. Званични наратив о ”геноциду” не помиње да Сребреница није била демилитаризована, како је морала да буде по Резолуцији СБ УН 819 из 1993, већ је Сребреница коришћена као база за упаде муслиманских војника и злочинаца у околна српска села све до јула 1995. године“, саопштио је Павић.

Он истиче да се не помиње чињеница да су се, по уласку снага ВРС у Сребреницу 11. јула 1995. неколико пута бројније и знатно боље наоружане јединице 28. дивизије АБиХ повукле према Тузли, у мешовитој војно-цивилној колони која је била легитимни војни циљ.

„Нити се помињу разна сведочења западних званичника о броју страдалих Муслимана у борбама, у распону од 2 до 5.000, који су потом сахрањени у гробницама дуж линије повлачења према Тузли. Јер, кад би се то помињало, онда би постало јасно да се жртве борби намерно укључују у број ”невиних жртава” измишљеног геноцида. Не помиње се да дан-данас не може да се каже ко је издао наредбу за масовна стрељања која су се наводно десила – што је рекао и један од судија тзв. Хашког трибунала за бившу СФРЈ још 2015. године. Наратив о ”геноциду” у Сребреници се и даље користи од стране политичког Сарајева и његових западних покровитеља као средство притиска на Републику Српску и стални камен раздора између муслимана и православних не само у БиХ већ и у целом региону, по опробаном западном империјалном рецепту ”завади па владај”. У том кључу се морају игнорисати и преко 3200 српских цивилних жртава из ширег региона Сребренице убијених у периоду од 1992-95 од стране муслиманских злочинаца. Срби не смеју никада да прихвате ову лаж, која је пројектована да их дехуманизује и држи у сталној дефанзиви, ради лакше спољне контроле наших простора“, каже Павић у разговору за наш портал и закључује да ће се, можда, једног дана наћи људи са муслиманске стране који су спремни да се одрекну улоге пуког империјалног инструмента и схвате да се трајни мир на овим просторима може градити само на основу међусобног уважавања свих жртава, и пуне истине, ма колико болне, о томе како су оне пале и ко је стварно одговоран за избијање рата у БиХ 1992. године.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: