Павић за ИН4С: Пети октобар – Западно кукавичје јаје
1 min read
Александар Павић Фото: Медија Центар Београд
Пети октобар. Датум дубоко урезан у новију историју Срба. Датум који је уместо победе, донео многе будуће поразе.
О петом октобру, обојеној револуцији и Западу говорио је за ИН4С Александар Павић, истакнути политички аналитичар.
Пети октобар – обојена револуција
Пети октобар је историјска, животна лекција за све Србе, увод у постмодерно доба, у којем ништа није онако како на први поглед изгледа. Народ који је веровао у пети октобар мислио је да се коначно изборио за слободу од бивших комуниста, шансу за обнову српске државности и коначни повратак у ”демократску” Европу. А све је испало супротно.
Бивши српски комунисти су мала деца у односу на троцкисте који су тада полако, али сигурно преузимали полуге моћи на Западу. Српска државност је била последња ствар на уму оних који су финансирали и руководили 5. октобром. А бриселска Европа се кретала путем супротним од демократског.
Истина је да је истекло време Милошевићевој власти, јер она једноставно није била у стању да понуди неко ново надахнуће или неку нову идеју, или да обезбеди адекватне савезнике. Поготово што је тада победнички имиџ ”демократског Запада” још увек био убедљив за већину људи у свету, а поготово у Србији, која је током деценијске изолације била, у добром делу, жељна оног што јој се ускраћује, наводи Павић.
Пети октобар је, међутим, био прва обојена револуција у свом усавршеном облику, тако да већина Срба није ни знала шта их је снашло, док није било касно, односно док нису схватили да су носиоци револуције заправо били верни – не Србији – него страном фактору, који Србији ништа добро није желео, сматра он.
Последице, 22 године касније
Ми и данас живимо са последицама, јер нам је цела држава инфилтрирана тим непријатељским елементом, пропагаторима и извршиоцима антиљудских замисли отелотвореним у Сорошу, Давосу и осталим носиоцима Новог глобалистичког поретка у покушају.
Оно што је добро је што се народ у већини ”пелцовао”, односно више није склон да наседне на сличне отворене или камуфлиране покушаје рушења државе под геслом ”демократизације”. У томе смо у многочему испред других народа. Још увек нам остаје задатак да се ослободимо тог унутрашњег друштвено-политичког канцера, што није нимало лак задатак. Али Срби ипак показују да су зрелији у односу на остале европске народе, јер још увек углавном одолевамо западним притисцима да се одрекнемо оног што је наше и да окренемо леђа пријатељима.
Нисмо насели на западну антируску пропаганду, отровнију чак и од оне антисрпске.
Можда боље од скоро свих народа, препознајемо не само политичку, већ и духовну природу Запада. Схватамо, неко интелектуално, неко интуитивно, да немамо посла само са обичним политичким супарницима, агресорима или окупаторима, већ са исконским Злом.
Искуства 1990-их и 5. октобар су нас припремили за то више него друге. И можда би то били мање способни да препознамо, да није било 5. октобра, западног кукавичјег јајета пар екселанс, које нас је током година полако трезнило и лечило од вишедеценијских илузија и помагало нам да дубље схватимо суштину данашњег Запада и данашњег света уопште.
На нама је, закључује Павић, да негативне последице 5. октобра у пуном смислу претворимо у лекцију коју ће интернализовати садашње и будуће генерације.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Cinjenica je da je 5.oktobar najveca prevara naroda u Srbiji. Milosevic nije izgubio izbore kako je prezentovano. Cilj ulaska „revolucionara“ u Saveznu skupstinu nije bila kradja fotelja i slika, vec unistavanje izbornog materijala kako nekom ne bi palo na pamet da nekada iste provjeri. Posle 5.oktobra na vlast su dosli saradnici zapadnih sluzbi i kriminalci koji su htjeli da prezentiraju zapadne „vrijednosti“. Zasto ne reci da nijedna veca fabrika u Srbiji nije bila u vlasnistvu privatnika, a posle su ih prodavali za jednu marku. Milosevic je koliko toliko sacuvao vrijednosti naroda Srbije, koje su petooktobarci posle potpuno rasparcali i rasprodali za svoj dzep. Svi oni koji su ucestvovali u drzavnom udaru 5.oktobra treba da se stide jer tada su zabili glogov kolac u Srbiju i SRJ.
Bez sumnje da Dodik preteruje u materijalnom eksponiranju i da je u velikoj meri odvojen od realnosti, u sredini gde skoro trideset procenata stanovnika živi na granici siromaštva , što bi trebalo da mu bude poslednja opomena ! Ali, glasati za Trivicku , Šarovića , Stanivukovica…je stvarno odsustvo i minimuma pameti , ukoliko i to malo pameti nije potkupljeno od strane anglosaksonskih neonacista !
Peti oktobar je izdaja neslucenih razmjera.
Dok god petokolonasi budu slavljeni, umjesto da pred sudom odgovaraju nece nam biti dobro.
Zivimo u poremecenom sistemu vrijednosti.
I danas petog oktobra,zamalo da Rebubliku Srpsku ne zadesi isti scenarijo ! Volio ili ne volio neko Dodika,bio nezadovoljan sa njim u ovom izuzetno teskom momentu za njen opstanak,jedan dio Srha je htio dovest u opasnost opstanka ! Prosto za ne vjerovat ! Ti Srbi koji su glasali za neizvjesnost,nijesu glasali protiv Dodika,nego za Bakira ! I posle haosa koji bi se desio,pricali bi dje nam bi pamet,isto ka ovi petooktobrci ! P.S. Da se razumijemo,ne branim ja Dodika,vec ne mogu da shvatim da ljudi nijesu prepoznali vrijeme u kojem zive ! Zamalo i bilo bi svasta ?!