Павићевић: Милов ДПС је постао партија екстрема

Пише: Владимир Павићевић, Платформа за Црну Гору

Политичка сцена у Црној Гори је у периоду након велике августовске побједе на прошлогодишњим изборима измијењена. Све политичке формације које су биле дио побједничких савеза на парламентарним изборима 2020. године данас су још снажније и утицајније у црногорској политици. Посебно је видљиво да Демократски фронт са својим партнерским организацијама постаје све прихватљивији и оним бирачима који себе виде на центру политичког спектра и који теже рационалном одлучивању у политици и што је могуће умјеренијим политичким порукама.

Природно је да јачање политичких опција које чине нову власт води даљем слабљењу утицаја Миловог ДПС-а у бирачком тијелу. Али ово континуирано слабљење Милове партије је прије свега последица катастрофалних грешака самог ДПС-а. Једна од њихових највећих грешака је очигледна екстремизација и радикализација како програмског, тако и практичног политичког дјеловања ове партије у периоду након пада с власти. За свакога ко жели објективно и прецизно да дефинише ДПС данас, нема дилеме да је то постала странка екстрема.

О овој радикализацији Миловог ДПС-а након 30. августа прошле године најпрецизније је и академски веома аргументовано говорио један од најталентованијих црногорских политичких теоретичара млађе генерације Феђа Павловић. Павловић се школовао на западу. Дипломирао је и магистрирао филозофију на Католичком универзитету у Лувену у Белгији. Магистрирао је и политичку теорију на Лондонској школи економије. Сада је докторанд на Универзитету Лудвиг Максимилијан у Минхену.

Павловићев налаз је да се Милова странка у периоду након избора на којима су развлашћени трансформисала у радикалну крипто-фашистичку политичку организацију и за овај став понудио је неколико аргумената.

По Павловићевој анализи то је странка која је почела да баштини екстремни ултранациоанализам. Комплетним њеним дискурсом доминира идеја угрожене државе, што као последицу има посматрање огромног броја својих грађана као домаћих непријатеља. Павловић додаје да је то партија која има манир да своје политичке опоненте назива издајницима, посрбицама, петом колоном и која уз то има све јачи и видљивији милитаристилки дискурс.

Павловић даље ређа аргументе за став да је данашни ДПС крипто-фашистичка политичка формација и објашњава да у Миловом ДПС-у баштине бизаран култ вође који подразумијева да славе и његове очигледне поразе. Даље, то је партија која фетишизује државу, која је намјеравала да са позиција власти ствара партијску цркву, чије су присталице агресивне, чија окупљања редовно значе и производњу инцидената и који отворено пјевају Томпсонове неоусташке пјесме и користе познате фашистичке синтагме попут поруке – један грб, један дом, једна застава, једна химна.

Све су то аргументи којима се потврђује став да је Милов ДПС данас странка екстрема или како господин Павловић прецизно аргументује да је то данас једна крипто-фашистичка политичка организација. Ову врсту трансформације ДПС-а грађани Црне Горе добро виде и зато се полако али сигурно смањује број грађана који би на наредним изборима гласали за ову партију. Али ову трансформацију виде и наши међународни партнери и баш зато комично дјелују покушаји највиших функционера ДПС-а да своју партију представе као фаворита запада. Можда је то некада заиста и био случај, али Милов ДПС данас нема савезнике који би их подржали ни у Црној Гори ни ван Црне Горе.

Било је оних који су наде у реформаторски потенцијал ДПС-а тражили у дјеловању бившег предсједника владе Душка Марковића. Његов прошлонедељни јавни наступ, први послије дуже паузе, финално је потопио и те наде. Супротно очекивањима појединих актера у црногорском друштву, господин Марковић је суштински поручио да остаје лојалан Милу и да ће без обзира што је у странци остао без икакве функције бити ту за Мила ако се процијени да је нужно да се опет снажније активира.

Одавно се није видјело да у политици неко тако упорно ради против себе као што је то данас случај са Миловим ДПС-ом. И парадокс је, али је тачно да учвршћивању велике августовске побједе црногорских грађана прошле године више доприноси ДПС својим фауловима него прва постђукановићевска влада. Ред је да темељном реконструкцијом како у погледу њене структуре, тако и у смислу њеног персоналног састава и Кривокапићева влада допринесе јачању Црне Горе и још видљивијем слабљењу Миловог ДПС-а.

Борба

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: