Павићевић: Разговарајући са умним људима освајао сам и сопствену слободу

„Разговори: знакови времена“, публицисте и новинара Ранка Павићевића у којој су објављени разговори са више од седамдесет истакнутих стваралаца из области умјетности из цијелог свијета, недавно је представљена на херцегновском међународном сајму књига – Трг од књиге.

“Књига по свему има занимљиву причу. Она је настајала више од 35 година. А чини ми се, да је све било јуче. Заправо, књига је објединила претходне три књиге мојих разговора са најистакнутијим ствараоцима са црногорске и југословенске културне сцене, које су објављиване протеклих 20 година код разних издавача, а ту градју, допунио сам са 20 интервјуа, које сам водио последњих година, са познатим ствараоцима из свијета, као што су, нобеловац Марио Варгас Љоса, најпознатији британски драмски писац Роналд Харвуд, познати руски пјеникЈуриј Пољаков, израелски пјесник свјетског гласа Амир Ор и други”, објашњава Павићевић.

Истиче да су у књигу “уложене године огромне енергије, бриге, љубави, муке, забринутости, али и задовољства и зато ми је посебно драга”.

За скоро 40 година рада у новинарству, Павићевић је направио на стотине интервјуа, а први је био са једним истакнутим црногорским политичарем, чије име не жели да помене.

“Као дугогодишњи главни уредник једног медија, направио сам на десетине рагговора са политичарима, али ми никада није пало на памет, да их објавим. Мада би то било занимљиво, да се освједочимо, колико су њихове приче, тј. углавном обмане, издржали испите времена. Трагао сам за оним другим, оствареним љуудима, ствараоцима из домена културе и објавио четири књиге интервјуа, на које сам данас јако поносан и срећан сам због тога. Ранко Павићевић је је заиста драгоцјен интервјуер, који саговорнике својим питањима наводи и инспирише да промишљају и она умјетничка упоришта, за која се на први поглед сматра да се подразумијевају. У таквим разговорима, ствара се извјесна аутопоетичка биографија и њихових остварења што је уочљив резултат који чини, да је сваки његов интервју, далеко више од пуког новинарског написа. Такав дијалог непосредног свједочења има значај ријетког документа, али је истовремено и вриједно књижевно штиво, што најбоље говори, да му је право мјесто у књизи, оцијенила је књижевница И редитељка Вида Огњеновић.

Павићевић каже да се за разговоре са ствароцима припрема озбиљно, студиозно, па чак и дуго.

“Да би се срели са тако оствареним људима, не само у региону, већ и у свијету, немате право на незнање, необавијештеност и глупост у дијалогом са озбиљним ствараоцем. Уствари, таква авантура се не исплати, јер озбиљан умјетник, писац, сликар, редитељ, глумац ули врхунски музичар, неће дозволити, да троши вријеме са необаијештеним и необразованим новинаром, иако таквих данас има на претек. Свако од њих, мора да примијети, да новинар познаје његово дјело, поетику његовог стварања и његов зивот. Тек тада, бићете у прилици да остварите ваш циљ, да направите и објавите заннимљив интервју, у противном, од дијалога са правим умјетником нема ништа”, тврди Павићевић.

Са неким истакнутим ствараоцима разговарао је више пута, у различитим временским интервалима, а са некима је објавиљивао интервјуе у неколико наставака. Са Десанком Максимовић, објавио је осам интервјуа, са сјајним пјесником и боемом Мирославом Миком Антићем 5, са великим Бориславом Пекићем 4, од којих му је неке слао из из Лондона поштом, јер је тада тамо живио, а тада код нас није било компјутера.

“Те тадашње коверте љубоморно и данас чувам. Више разговора за разне медије, објавио сам и са Момом Капором, Матијом, Бећковићем, Милорадом Павићем, Дадом Дјурићем, Ољом Ивањицки и другима”, каже Павићевић, преносе Вијести.

Каже да су му одавно “ближи” писани инервјуи, и, иако то не воли, уважава ауторизацију, ако саговорник инсистира на томе.

“Ја сам пред микрофоном један, а пред компјутером, или оловком и бјелином папира, други“, говорио ми је Борислав Пекић. И ја то потпуно разумијем и уважавам. Имао сам част и привилегију, да се сретнем и разговарам са најостваренијим и најумнијим људима и њиховим дјелима. То није било лако. Али, данас сам сигуран, са сам сакупљао бисере расуте по свијет, бисере, који су ме учинилли, непроцјенњиво духовно богатијим човјеком. На тај начин, освајао сам слободу, имао свој став о свим питањима у неслободном друштву, сматрајући да једино такав човјеков живот има смисла“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: