Павићевићу и Милатовићу споменици иако су прекасно умрли

Општина Никшић планира да подигне споменик Бранку Павићевићу и Вељку Милатовићу због немјерљивог доприноса за успостављање црногорске младе демократије.

Милатовић је био народни херој и умро је 2004. године, док је Павићевић, који је био први предсједник Црногорске академије наука и умјетности и комунистичи функционер, преминуо почетком прошле године. Иако законског основа нема, јер је према Закону о спомен-обиљежјима потребно да прође најмање 20 година од смрти истакнуте личности, Општина Никшић је упутила молбу Влади да доносе одлуку да се прије истека рока одобри подизање споменика Милатовићу и Павићевићу.

Према закону, право на спомен обиљежје имају истaкнуте личности које су посебно заслужне за државни, друштвени, економски, научни или културни развој Црне Горе. Такође, то се односи и на оне „чије дјело има међународни, историјски, научни, културни, хуманистички или спортски значај“.

Павићевић је био историчар и један од утемељивача и редовни члан Дукљанске академије наука и умјетности. Током седамдесетих је био члан ЦК КПЈ и посланик у Скупштини СФРЈ. У новијој историји Павићевић је познат као аутор научног огледа „Мило Ђукановић, истакнути политички првак Црне Горе“, који је штампан као посебна брошура која је 2007. године подијељена гостима на церемонијалу додјеле признања Интернационалне лиге хуманиста Милу Ђукановићу и Светозару Маровићу „Ђукановић је велика личност иако није почео прогресивно“, једна је од чувених реченица из те брошуре.

Народни херој Вељко Милатовић је, као и Павићевић, за живота био велики поштовалац лика и дјела Мила Ђукановића и борац против „великосрпског утицаја у Црној Гори“. Као коумунистички функционер 1972. године је био један од перјаника у акцији рушења Његошеве капеле на Ловћену. Као предсједник Предсједништва СР Црне Горе Милатовић је био предсједник Одбора за изградњу маузолеја на Ловћену.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: