Павловић: Ако ишта подрива стабилност система, онда је то смијешна санктификација ‘државотворног тренутка’ 2006.
1 min read
Феђа Павловић
Пише: Феђа Павловић
„Допустите нам само једно чудо, све остало ће наука успјети да објасни“ – тако је једаред неко описао логику рационалистичких атеиста Даvкинсовог и Харисовог кова, такозваних сајентиста. На исти би се начин могла описати логика транзиционог балканског предузетништва: „допустите нам само један необјашњиви милион, па ћемо за сваки наредни уредно приложити папире“. Ето, таква је отприлике и логика данашњих црногорских грађаниста-тековинаца, који тај 21/05/2006. доживљавају као некакав ‘рођендан Државе’ (‘мале’?) – „прећутаћемо само једну изборну крађу, да бисмо се борили против сваке наредне…“.
И није то, заправо, толико скандалозно. Зар заиста вјерујете да су, на неком ‘Демократском Западу’, сви значајни историјски пројекти спровођени по ПС-у? Од „Citizen Kane-а“ (1939) до Спилберговог „Lincoln-а“ (2012) и укупног опуса Оливера Стонеа, од серије „Yes Minister“ (1980) до „Narcos“ и „House of Cards“, цинични приказ опоре стварности политичког процеса – који, узгред буди речено, често не одолијева глорификацији онога што се труди да цинично прикаже – једно је од општих мјеста у жанру политичке драме.
Два велика дјела америчке политичке биографистике, „The Power Broker“ и „The Years of Lyndon Johnson“ Роберта Кароа, практично су оде политичкој корупцији као кључном оруђу за испуњење државничке визије. И то вам је, да простите на изразу, зеитгеист – национал-романтичарски митови одавно су деконструисани, светац је уступио мјесто антихероју, ‘Хонест Абе’ – Франку Ундерwоод-у, а архетип ‘Поштеног Политичара’ (и Поштене Политике) из Каприног филма „Мр. Смитх Гоес То Wасхингтон“ данас је убједљив таман колико и ликови са совјетских соц-реалистичких постера. Трулеж у основи романтичарских фикција, чије је откриће некада било субверзивно, данас се романтизира. Од свег тог цинизма, самом систему не пријети баш никаква опасност – што смо циничнији, то смо послушнији. Најпотпунију дијагнозу овог општег стања дао је Марк Фишер, назвавши га ‘capitalist realism’.
Па зашто данашњи грађанисти-тековинци толико зазиру од помена референдумске крађе? Откуд толика нелагода? Зар не схватају да, ако ишта подрива стабилност система, онда је то њихова смијешна санктификација ‘државотворног тренутка’ 2006., и комична доза ентузијазма са којом усвајају фикције о хиљадугодишњој државности? Мада, и ја свашта питам.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Samo deri Feđa, pusti kompleksaše neka tonu u sopstvenom brlogu, pozdrav!
Kad kazem najcivilizovanijih Mislim da su im ljudske slobode najvece, vladavina prava na visokom stupnju, da imaju jako javno mnjenje, najbolje bolnice, najsredjenije gradove…to je cinjenica, zar ne? To je Ono najbolje Sto svijet trenutno nudi. Pritom, Niko ti nece braniti da cuvas svoj identitet I vjeru, mnogo Jace nego sada. I Meni je identitet jako vazan. A to da imaju koristi od Nas to sigurno, Kao I mi od njih…Sreca je Sto nijesmo par hiljada km istocnije, Niko ne bi glave obrnuo…I Srbija CE istim putem, ne sumnjaj u to.Vucic zna Sto mu je ciniti I to se ocekuje od njega. Rusija je Dana’s totalitarna I zapustena drzava, pogledaj koliko se Russ iselilo u zadnjih 10 godina.Posli na „morski“zapad.
Терминологија. „Увео у друштво најцивилизованијих земаља света“ ти исто значи као и служење империјалистичким интересима кад је земља мала и сиромашна. Упитај се што су нас цивилизовани прихватили, што им треба, колико ће да нас кошта, оће ли нам стварно помоћ кад нам треба. Што не помогоше кад су цивилизовани, где им је солидарност?
А њихов интерс за сада је да униште тековине и одвоје ЦГ од СРБ и РУС. После тога могу да раде шта им воља. Сами смо.
sine, rano ti je za politiku i kolumne… polako
Терминологија. „Увео у друштво најцивилизованијих земаља света“ ти исто значи као и служење империјалистичким интересима кад је земља мала и сиромашна. Упитај се што су нас цивилизовани прихватили, што им треба, колико ће да нас кошта, оће ли нам стварно помоћ кад нам треба. Што не помогоше кад су цивилизовани, где им је солидарност?
А њихов интерс за сада је да униште тековине и одвоје ЦГ од СРБ и РУС. После тога могу да раде шта им воља. Сами смо.
Onda je Milo, uistinu,najveci drzavnik Crne Gore, ikada
Рано је за такав закључак и мислим да си исам тога свестан. Ево због чега. Слободан Милошевић је имао подршку преко 70% грађана Србије а и добар део ЦГ га је својатао по пореклу. Нови месија, обновио нам је државност, ма све нај. И тада су сви мислили да бољег државника нема. Дуго су га и западне земље звале „фактор сигурности на Балкану“. У Србији се народ поларизовао за и против, митинзи, насиље, жртве и политички прогони. А онда су се светски интереси променили, зна се већ како и шта се издешавало али епилог је следећи. Слободана Милошевића више нема, не остаде ни 5% оних који су се клели у њега, Србија руинирана и економски зависна и народ је на својим леђима осетио плодове те „врле“ политике. Време ће показати шта је од Мила остало, ал оно што је данас видљиво и што радује све непријатеље ЦГ је да је успео да разједини народ који се није разједињавао ни у већој муци. Прецу су исти, као и херојска прошлост и заједничка вера. Само су поделе вештачке. То ти је први доказ да је омануо као политичар. У личној економији је успео.
Zasto je najveci- obnovio je drzavnost, zapoceo nacionalnu, kulturnu I ekonomsku emancipaciju nakon vijeka zapustenosti, uveo Crnu Goru u drustvo najcivilizovanijih zemalja svijeta…dakle, ovo je progresivna politika, a to Sto vi nudite je vracanje unazad I sluzi imperijalnim interesima Srbije. S obzirom na iskustvo SA politikom prevare I Lazo, ovog puta nece dozvoliti da se Crna Gora „veze za Goles planinu“.Crkva, ma koja da je, CE se staviti na mjesto koje joj pripada u modernoj gradjanskoj drzavi.