Павловић: Крађа и насиље уз подршку Брисела и Вашингтона

Савез конзервативаца и рефеормиста Европе (ACRE) објавио је саопштење Коче Павловића, потредсједника Покрета за промјене (који је члан АЦРЕ), истичући да је прошле недеље народ Црне Горе гласао на парламентарним изборима који су били заиста нерегуларни, а да су и Европа и САД „зажмуриле на једно око“ и пропустиле да осуде притиске, страховладу и наводни државни удар на сам дан избора. Саопштење које је објавио АCRE преносимо у цјелости.

Парламентарни избори који су у недјељу одржани у Црној Гори, били су до сада најнерегуларнији од увођења вишестраначја прије 27 година, а „заборављени балкански аутократа“ (синтагма г. Даниела Ханана) Мило Ђукановић, најдуготрајнији деспот у Европи, и овога пута је примијенио све уходане механизме изборних притисака, уцјена, застрашивања и куповине гласова.

Оним гласачима који би обећали да ће гласати Ђукановића, и овога пута су прије избора масовно брисани вишегодишњи дугови за утрошену електричну енергију и неплаћене порезе, а 20-ак милиона евра црног новца је владајућа партија додатно потрошила на „новчано стимулисање“ оних који су мјесец дана пред изборе још увијек били „неодлучни“. Ови „стандардни механизми“ злоупотребе државних фондова и куповине гласача „црним парама“, које Мило Ђукановић примјењује деценијама, владајућој партији „стандардно“ донесу 5-7 % мјеста у Парламенту.

А због јасне свијести о властитој слабости и о тренутно великој популарности опозиције, а прије свих Демократског фронта (чији је чинилац ПзП), Ђукановић је поново прибјегао још једноме механизму намицања гласова. Механизму који, због властите комплексности и високих трошкова, није коришћен још од Референдума о државној самосталности из 2006. године. Наиме, цјелокупна дипломатска мрежа Црне Горе, током минула два мјесеца регрутовала је црногорске исељенике са бирачким правом – оне који су вољни доћи на гласање и подржати Мила Ђукановића. Тако се у недјељу између 6000 и 7000 гласача, који већ деценијама живе у Луксембургу, Њемачкој, Аустрији, Швајцарској, Холандији, Данској и САД-у, обрело у Црној Гори, и својим гласовима обезбиједило Милу Ђукановићу још 2 посланичка мандата у црногорском парламенту (око 2,5% мјеста). Поред путних трошкова (између 3 и 4 милиона евра), њима је (по слободној процјени) владајућа партија исплатили још макар 2 милиона евра хонорара, све од „црног новца“ наравно.

На крају, у настојању да смањи гласачко тијело опозиције, првенствено гласачко тијело ДФ/ПзП, Мило Ђукановић је (по нашој процјени) само у главном граду „привремено откупио“ око 10.000 личних карата (око 4% мјеста у парламенту), што је механизам који владајућој партији гарантује да ти гласачи ДФ/ПзП-а неће изаћи на недјељне изборе. Само за ту црну операцију Ђукановић је потрошио додатна 2 милиона евра.

Како ни поред свих тих злоупотреба државних фондова и десетина милиона евра „црног новца“ (дакле и поред тако „криминално обезбијеђених“ 12-15% мјеста у парламенту) Мило Ђукановић још увијек није био сигуран у изборну побједу, он је наложио државном тужилаштву да, у циљу застрашивања наших бирача, током периода изборног ћутања полицијски приведе око 2,5 хиљада активиста ДФ/ПзП, како би од њих „узела изјаве“ о протестним дешавањима од прије тачно годину дана!

Међутим, по Ђукановићевој процјени, ни све претходно побројано још увијек није било довољно за његов политички спас! Морала се, по Ђукановићевој процјени, направити још једна велика медијска диверзија, на сам изборни дан, како би се посијао максимални страх и како би се јавност додатно уплашила, а опозиција коначно и јавно криминализовала. Стога је осмишљен „фарсични упад“ тобожње терористичке групе са Косова, предвођене пензионисаним високим полицијским официром из Србије, која је наводно дошла на позив „једног опозиционог субјекта“ (а јавност је у томе, због цјелокупне Ђукановићеве кампање, неподијељено препознала ДФ/ПЗП). Тобожњи задатак те „терористичке групе“ је био да изазове инциденте, да се сукоби са полицијом, па чак и да, како тврде власти, ухапси или убије самог Мила Ђукановића. Та медијска бомба, која је објављена у недјељу у подне (дакле на самом почетку изборног дана), створила је атмосферу ванредног стања у читавој земљи, у којој се сваког тренутка очекивало хапшење лидера ДФ/ПзП-а. Сљедствено томе та је „бомба“ одлучујуће утицала на коначни изборни резултат.

На крају овако припремљеног изборног дана, током којега су посматрачи цивилног сектора регистровали бројне неправилности на самим бирачким мјестима, Ђукановић ипак није успио освојити већину од 41 посланика у црногорском парламенту. Његова партија и један од његових политичких привезака су дошли до 38 мандата, а опозиција до 39 мандата. Преостала 4 мандата су припала странкама мањинских Бошњака, Албанаца и Хрвата, и формирање будуће владе од њих зависи.

Свега дан након завршетка избора, медији у читавом региону су обзнанили да је управо Мило Ђукановић био тај који је финансирао фарсу са убаченим терористима и државним ударом – фарсу која се одиграла током изборног дана, и која је пресудно утицала на коначни резултат недјељних избора. А чињеница да је тај изборни дан обиљежило гашење апликација Вајбер и Ватсап по Ђукановићевом наређењу, само илустративно говори да се Црна Гора само географски граничи са Хрватском/ЕУ, а да се политички и суштински граничи са Бјелорусијом и Сјеверном Корејом.

Цјелокупна опозиција је декларисала да избори нијесу проведени у елементарно демократској атмосфери, и да стога не признаје њихове резултате као израз „слободно исказане демократске воље грађана ЦГ“ (Устав ЦГ). ДФ/ПзП се заложио за формирање транзиционе владе у циљу скорог одржавања нових избора. Јасно смо саопштили да ћемо подржати избор сваке владе у којој неће бити Ђукановићев ДПС. Понудили смо чак и то да подржимо мањинску владу у којој неће бити нити ДПС-а нити ДФ-а, двије највеће групације на политичкој сцени.

Мило Ђукановић и његов ДПС су извориште свих проблема, и не могу бити дио рјешења у ЦГ. Они гурају државу у све дубљу политичку, институционалну и парламентарну кризу. А политикантске похвале „демократичности изборног процеса“, које је Ђукановић добио од ЕУ (Хан и Могерини) и САД, представљају најобичнију подршку насиљу и изборној крађи, које је режим Мила Ђукановића организовао у недјељу 16. октобра. Оваква политика корумпиране бриселске администрације и одлазеће америчке администрације не доноси никакву стабилност нити било какав бољитак, већ напротив – перманентно производи велику штету мојој држави и процесу њеног евроатлантског интегрисања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: