Павловић: Непримјерено је да се Мило Ђукановић позива на част и образ

,,Ђукановић је јуче кукавички ликовао због насиља над својим највећим политичким противником – насиља које са нескривеном слашћу одобрава, али које никада није имао храбрости да сам почини. То смо макар сви научили током минулих 25 година – вазда су његове политичке омразе и јавне пријетње, други претварали у практично насиље, у сачекуше, стријељања и бомбе. Никада он лично“, наводи се у реаговању Коче Павловића, члана Предсједништва ПЗП.

Реаговање достављено порталу ИН4С преносимо интегрално.

Мржња према Парламенту и посланицима, мржња према слободним медијима и према јавном изношењу истине – тако би се могла сажети суштина онога што је Мило Ђукановић јуче изговорио у родном, и како рече „индустријском Никшићу“. Једном ријечју, афирмација мржње према свему што шеф режима не успијева да контролише. И афирмација насиља као њему драгог “традиционалног метода”, у ситуацији када, како рече, правни систем и државне институције не функционишу. Као да смо тај систем и те институције правили ми из ПЗП-а, а не он?!

Ничега дакле новога од овог вишеструког повратника, који још од ратних 90-их па до данашњега дана влада на идентичан начин – шири мржњу, гуши слободну ријеч и подстиче “традиционално насиље” према неистомишљеницима. А све, тобоже, у сврху заштите части, образа и породице.

Непримјерено је да се Мило Ђукановић позива на част и образ, јер је он једини премијер који је као криминалац саслушаван пред истражним органима друге државе. А крајње је неразумно да баш он афирмише употребу “традиционалних метода” у заштити породичних и људских вриједности, јер би му се то могло вратити као бумеранг. Баш њега би те “традиционалне методе” могле скупо коштати.

Имају ли право на насилне осветничке методе у заштити породице, части и образа и сви они којима је његова ратно-хушкачка власт разорила породицу а образ укаљала? Имају ли право на те методе потомци и родитељи оних мужева и синова које су 90-их Ђукановић, Маровић, “Побједа” и ТВЦГ послао у смрт и у срамоту ратовања за мир? Имају ли право на обичајну освету и они којима је његова криминална власт ђедовину попљачкала а егзистенцију довела до просјачког штапа? Има ли право на традиционалне осветничке методе и породица покојног Душка Јовановића, и породица покојног инспектора Шћекића? Имају ли право, имају ли право…?

Или Ђукановић то право на физичко насиље, у циљу одбране части, образа и породице, дозвољава само људи из свога круга?

Ђукановић је јуче кукавички ликовао због насиља над својим највећим политичким противником – насиља које са нескривеном слашћу одобрава, али које никада није имао храбрости да сам почини. То смо макар сви научили током минулих 25 година – вазда су његове политичке омразе и јавне пријетње, други претварали у практично насиље, у сачекуше, стријељања и бомбе. Никада он лично.

Од свог уласка у политику, Мило Ђукановић је окружен тјелохранитељима и криминалцима. То је свијет у коме и личне кукавице почну да афирмишу „традиционалне методе“ и да развијају наклоност ка „обичајном праву“. Али када им се једном уклоне кордони обезбјеђења, и када им се похапсе криминални заштитници, ти новопечени поклоници обичајног права се поново покажу у правом свијетлу – као обичне кукавице са почетка приче. Е баш то ће Црна Гора ускоро видјети, и биће то благотворно за нашу малу државу.

Напад на Небојшу Медојевића је жестоко подигао страсти међу бројним активистима и нашим партијским члановима, који све гласније траже да се на насиље одговори адекватном акцијом. Управо је предсједник ПЗП-а тај који настоји да узбуркане страсти смири, И да ситуацију исконтролише. Јучерашње Ђукановићево афирмисање и подстицање насиља у Никшићу, представља доливање уља на ватру подигнутих тензија у овом врло осјетљивом тренутку.

На крају морам додати да ми је од свега што је Ђукановић јуче у Никшићу рекао, ипак је најгротескнија била његова критика „заогртања имунитетом“! Изгледа да је бијела линија од ПГ до НК била толико дуга, да је Мило Ђукановић успут заборавио да се он јуче у Никшићу налазио у својству премијера (а не иза затворских решетака Барију), само зато што се пред италијанским судом, након 6-часовног саслушања, позвао на имунитет!

Данас увјерљиво звучи чак и тврдња, коју сам некада сматрао злурадом – да је Мило Ђукановић подржао и сами пројекат суверене Црне Горе, само зато да би себе спасио од оптужбе да је „опасни криминалац, склон уништавању доказа и уклањању свједока“ ( цитат из правоснажне пресуде италијанског суда). Дакле само зато да би свој криминални досије могао заклонити иза државног имунитета.

Па како се онда не насмијати грохотом на његове јучерашње критике оних који су, како рече, „заогрнути имунитетом државе“. Био је то јуче прави вашар лицемјерја и кукавичлука у, како рече премијер, „индустријском Никшићу који поново израста у центар културе“.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: