Пчела

Пише: Небојша Јеврић

Био сам изненађен кад сам сазнао да је Бане двадесет година млађи од мене.

Коса му је бела. Брада исто. Осмех дечака. Донио је радост са собом.

Поправља компјутере на колима.

Причао је о пчели. Чистећи кола нашао је полумртву пчелу. Ко зна колико је времена провела затворена.

Узео је картон и изнео је изван гараже.

Отерао мраве који су покушали да јој се приближе.

Пчела је померила крило.

Занао је да јој треба снаге. Попрскао је са неколико капи воде.

Донео коцку шећера и ставио пчелу на њу.

Убрзо се опоравила и одлетела.

Сутрадан један дужник ком је већ и отписао дуг донио му је и вратио хиљаду евра.

Био је срећан недељу дана. Веровао је да је то због пчеле.

Жена га је сачекала очајна.

„Ударила сам колима предивно куче у Липовачкој шуми.“

„Јеси ли га убила“

„Не, побегало је вукући ноге у шуму“

Кренули су заједно да га траже. Залуду.

Он је отишао следећег дана, онда још недељу дан одлазио и лутао око пута по шуми.

Нашао ју је тек после недељу дана.

Режала је скривена у жбуњу. Скино је јакну и увио је у њу.

Однио је кући. Ону хиљаду, а још и више потрошио је на њено лијечење. Да би проходала уграђивали су јој титанијумске плоче у ноге.

Мази се око стола и скаће ми у крило.

А дошао сам да се видим са њим због сасвим дуге приче. И он је знао зашто сам дошао.

Пре пар година очева кућа од песто квадрата, вила, отишла је на добош.

Мој пријатељ је основао фирму. Почео да шири посао.

Пошто је био запослен у њемачкој комапанији фирма се водила на кума.

Захваљући послу са немачкима компанијама посао је кренуо да боље не може да буде.

Видели су да фирма може да се шири.

И урадио оно што се не сме.

То је педесет пут да чујем сличну причу.

Узео је паре од зеленаша. Од оних које је Христос протерао из храма.

Али послови су ишли лоше. А и кум је извлачио новац из фирме.

Морао је да прода камионе, морао је да прода родитељски дом да би вратио новац каматашима.

Звонио ми је телефон пре десетак година.

Јављао ми се писац који је живио са неком Молдавком.

Молдавка је узела паре под кирију. Имали су троје деце.

Уместо пара камате мангов је хтео редовно секс.

Писац је био немоћан. Кад ми се јавио и рекао ко је поред телефона у четири ујутру био сам не мало зачуђен. Нисмо се чули десет година.

Био је сам у стану а Молдавка код Моржа зеленаша. Нису имали одакле да плате ни камату. Успављивао је децу која нису хтела без мајке да заспу.

„Поручи Моржу да ће бите не бијен него убијен“

Моржа виђам га сваки дан. Кад плаћа рачун само за себе у кафани. Новчаник је набијен девизама. Дуго претура по њему да би платио своје пиће. Да сви виде да ИМА.

Нисам му ништа рекао. Такве поруке не преносим.

Мој пријатељ наставља да прича о пчели и кучету које се сад сасвим опоравио.

Камташе и родитељски дом, прерано од муке помрле родитеље не помиње.

Нема деце и сања да усвоји макар двоје.

Причамо о пчелама. О страшном губитку и мафији која даје паре под кирију ни речи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: