Пчеле и политичка Црна Гора

Пише: Батрић Бабовић 

Недавно је британски лист Гардијан прогласио пчеле најважнијим бићима на планети. Пребројавањем операција које оне обављају постављен је импозантан број њиховог општег значаја. Систематичност и функционалност не изостају ни у једном сегменту њиховог рада. Оне опрашују 250 000 врста биљака. Капитална процјена је да има око 20 000 врста пчела. Проста математика може гласити да отпада 13 врста биљака на једну врсту пчеле. Без пчела не би било меда, цвијећа и више од 70 % свих врста хране укључујући кафу и чоколаду. Нижи сисари и птице зависници су од активности пчела. Пчеле опрашују биље и бобице који су храна птицама и малим сисарима. Месоједи зависе од мањих сисара и птица, а пчела је јединствени регулатор и интеграциони фактор кохезије унутар свих нивоа екосистема. У политичком жаргону, могло би се написати да је пчела предсједник екосистемског парламента. Кад је црногорска политика у питању то може да буде слично, али је ипак све мало другачије.

Кад се излази на изборе мјери се број изашлих бирача у односу на број укупно уписаних бирача. Искључују се могућности лажних и неадекватних спискова, мртвих који “ задесно гласају “ на више бирачких мјеста и сличних акробација много пута виђених у последње три деценије. Политичке пчеле су бирачи, а антиподи пчела су њихови изабраници са коалиционих и партијских листи. Мед који се прелива преко прстију лижу изабрани народни представници, онда кад се направе постизборни савези и формира извршна власт. Све се то дешава у Скупштини. Ту пчеле нису као оне са страница британског дневника. Раде по локализованом моделу глобалне приче о краљици полинације и саћа. Због тога што су принципи коришћења ресурса датих политикама и политичарима као изборно повјерење од „пчела бирача“ најчешће изневјерени, настаје противгардијанска политичка прича. Зато данас након три године од “ ослобођења “ Црна Гора нема Закон о Влади, Закон о Скупштини, нема стабилну судску и тужилачку власт, има изолованог Елиот Неса који функционише на темељима личне храбрости и воље да се зверињак трансформише у мравињак и Колумбија у завјетну Црну Гору свих који су њене слуге.

Али влашћу злих слугу медолизаца и власника Црне Горе који шета дивне унучиће, бирачи као синоними пчела радилица нестају у рукавцима црногорског Бермудског троугла – комунизама, тешке судбе и неизоставне мрачне Удбе.

Датив је био и остао падеж који одређује храброст и истрајност на пољима духовне борбе. Сигурно је да Европе сад 2 неће бити, да ћемо остати посвећени евроатланским токовима и трансатланским напонима ( хришћанска Европа не улази у ове описне категорије а коју баштине сви здраворазумски људи), да ћемо бити распети на жутоплаве и плаво-црвено бијеле подјеле, да ћемо ламентирати над судбинама Средњег Истока чију географску локацију не зна више од 70 % пунољетних грађана Црне Горе, да ћемо бити дубљи таоци глобалних центара моћи и макроизованог ММФ- а од чијих мрвица битишемо, а коефицијенти интелигенције и бодовања функционалне писмености биће процјењивани у лабораторијама које нас фиктивно желе у ЕУ. На крају, није случајно Алберт Ајнштајн рекао да кад би нестале пчеле не би било људске врсте за четири године. У Црној Гори би ваљало да утихну политичке пчеле радилице. Кад бирачи утихну нестаће и грабљивих вукова у кожусима невиних јагањаца. А можда нам је Ханибал Лектор једини лик који разагони надања у утопију. Ко је он у данашњој Црној Гори сазнаћемо кад буде прекасно!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: