Пешке на Егину
Ко то жури, ко то хита ка Егини својом ногом,
Кроз градове и планине,
Кроз брдашца и долине?
Ко то име Свеца слави, од Србије до Атине,
И проноси име славно,
Кротко, смерно, православно?
Ко то успут Бога моли,
Да помогне српској деци,
Да лека им Господ дадне,
И лекаре да их лечи?
Ко за дечју радост живи,
И сабира благородне,
Да прилогом својим скромним обрадују Србе многе?
Да нам деца излече се,
И поносни, здрави буду,
Да се осмех њима врати,
Божја срећа да их прати.
То Никола Драгов унук из Петровца Босанскога,
Снаге своје ни не жали,
Да Бог децу благослови.
Табани му испуцали,
Лице сунцем преплануло,
Ал не мари Роквић млади,
Јер будућност деци гради.
Радује се њему Господ,
И свакоме ко је с њиме,
Ко помаже милој деци,
Да с осмехом срећно живе.
Радује се и Егина и са њоме Нектарије, Светац дични грчког рода,
Кога цели свет поштује.
Раширених руку светих,
Он Николу дочекује,
Да молитве и сву жртву,
Узнесе до светог неба.
Да помогне српском роду,
Који Свеца заволеше,
Да подари здравље деци,
Јер Егина има лека.
Има лека за све бољке,
Чудотворац са Егине,
Нек се име Свеца слави,
И Божије свето Име.
А Никола памтиће се,
Док је светог српског рода,
Одјекују у висине,
Његов подвиг и доброта.
Прота Ненад Андрић
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
