Пејовић: Црна Гора не смије предати забораву сјећање на жртве диктаторског режима!

Пише: Јово Пејовић

Гдје се год у јавности појави Мило Ђукановић и људи из његовог окружења, у народу се чују коментари: ”Ками Црној Гори”.

За оне који иду по своје мишљење у Западне амбасаде и Бриселску администрацију, најчешћи су коментари да са таквима не ваља зору чекати, а камоли власт чинити. То да су све црногорске власти у посљедњих неколико деценија марионетске, више нико не пориче. Томе у прилог иде чињеница да власти у Црној Гори сваког дана позивају хегемоне да питају што да раде. Чак и за најбаналнија питања тражи се мишљење међународне заједнице.

Највеће „тековине“ тридесетогодишње владавине режима Мила Ђукановића су пљачка сопственог народа и сопствене државе као и урушавање институција система. Француски философ и књижевник Волтер је говорио: „Обичан лопов краде ваш новац. Политички лопов краде вашу будућност, ваше снове, ваше знање, ваше образовање, ваше здравље, ваш осмијех. Обични лопов бира тебе, а политичког лопова бираш ти.”

Оног тренутка када будемо свјесни сопствене кривице свако појединачно у свему што је девастирало Црну Гору, било да смо слијепо вјеровати онима који су нас крали, дијелили и лагали или се нијесмо довољно против њих борили, бићемо на правом путу. Много тога је било видљиво и прије него је постало доступно јавности, јер њихово богатство и наше сиромаштво је упућивало на то да је много тога труло у држави и да једно са другим не иде. Вријеме је показало да је много простоте коју није тешко задивити, завести и привести идеји. Неко се диви неустрашивим мученицима и херојима, неко побједи силом, крађом или лукавством.

Неко онима који су се „снашли” на нашој грбачи. Неко лоповима и криминалцима. Неко професионалним лажовима. Неко се опредијелио за подаништво, а неко за слободу. У потрази за бољим животом опште добро је подређено личним интересима који пресудно утичу на то којем ће се привољети царству.

У поплави шљама, разврата и порока није лако бити свој, нити пронаћи формулу за излаз из стања бесмисла у коме живимо, што би рекао познати пјесник Бранко Миљковић:”Мисао која не умије да мисли, завладала је свијетом.” Да је Миљковић овом реченицом визионарски предвидио куда свијет иде, свједочимо сваког дана, али не разумијемо колико је међу политичким елитама, било из страха или незнања превише оних који подржавају свијет који пред нашим очима уништава човечанство и промовише политику која сије страх и смрт над малим народима са застрашујућим последицама. Када би успјели да на једном мјесту саберемо свједочења о голготи свих оних који су страдали захваљујући мржњи и грамзивости бивше власти, било да су убијени или прогањани или остављани на улицу (они и њихове породице), који су платили високу цијену непристајања да служе диктаторском режиму, била би то бесконачна прича о жртвама терора једног однарођеног режима, који не да се није покајао, него се грчевито бори за повратак на власт.

Црна Гора не смије предати забораву сјећање на жртве диктаторског режима по националним, вјерским и идеолошким основама, нити одлагати осуду његових челника, који су били протагонисти прогона свих људи који су у себи носили слободу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: