Пејовић: Вријеђање здравог разума
Јово Пејовић
Пише: Јово Пејовић
Начин на који су из опозиције али и из власти осуђивали једни друге приликом полемике о предлогу Резолуције о геноциду у Сребници на сједници парламента је најблаже речено вријеђање здравог разума сваког грађанина Црне Горе, али и класичан примјер каква нас булумента, уз часне изузетке, представља на мјестима одлучивања.
Било би смијешно да није жалосно каквим се аргументима служе и једни и други да би дезавуисали јавност, једни да би вратили, а други задржали фотеље. Толико цинизма, пизме, покварености и одсуства поштеног односа према једном времену у коме су сви народи у бившој заједничкој држави били жртве политике коју је Запад исценирао уз помоћ домаћих марионета ради њеног распарчавања што и даље чини на штету српског народа, представља злочин без преседана.
Умјесто реалног сагледавања стања сви у Црној Гори без поговора извршавају налоге са Запада како би се докопали или сачували власт.
И док смо за један дио Црне Горе унапријед знали какав ће однос имати према овом питању, а за друге наслућивали онај трећи дио Црне Горе који претежно подржавају Срби, могао би постати велико разочарење, ако наредних дана не буде вукао јасне потезе. Они који мисле да њихов глас против на Влади или у јавности којим се у коначном ништа не мијења може остати без посљедица грдно се варају, јер компромиси који се очигледно чине да би се умањила штета по даље коалиционе односе у дијелу истог позиционирања неће промијенити став великог броја грађана Црне Горе српске националности да се њихов положај на перфидан начин из дана у дан све више погоршава, нарочито када су на дневном реду стратешка и идентитетска питања. Без намјере да унапријед пресуђујем, не могу се отети утиску да ће нас компромиси који се очигледно чине скупо коштати. Да сте ме колико јуче питали колико међу актуелним посланицима из свих партија има Срба рекао бих – скоро па половина. Међутим, Запад није сједио скрштених руку па су се многи од њих у међувремену преобразили. До овог тренутка јасан став од релевантних српских политичара једино је исказао Милан Кнежевић. Остали или ћуте или немушто калкулишу.
Ђукановић се потрудио да у посљедњих 30 година Црна Гора изгуби себе. Крајње вријеме је да нова власт у Црној Гори, ако има петљу стави на дневни ред улогу Ђукановића у ратним дешавањима 90 година као члана Врховне команде, али и у деградацији црногорског друштва кроз корупцију и криминал. Много је доказа који иду у прилог чињеници да је његова улога у свим дешавањима тог времена како на распиривању подјела и сијању мржње и сукоба велика. То што су велике силе Запада одустале од тражења његове одгворности у тим дешавањма зарад каснијег служења њиховим интересима не може бити алиби за утврђивање његове одговорности у ратним дешавањима деведесетих година. Да ли се довољно чини унутар Црне Горе да се Црна Гора врати себи? Рекао бих не. Јер да се чини, усвајали би Резолуције о помирењу свих са свима, а не Резолуције које нас још више удаљавају једне од других.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Gospodine Pejoviću, odličan tekst i hvala što ste ga napisali.
Slutim i ja da je spala „knjiga na dva slova“.
Knezević, Zogovic, Dajkovic i mozda Milačić
(ali on uvijek moze da iznenadi).
Pokvarenost I cinizam u skupštinskoj dvorani
– ZRTVU PREIMENOVATI U ZLOČINCA.
Rečnik i ton ispod svakog nivoa. Kao cenkanje na pijaci.
Sramno i nedostojno.
Jedan posprdno broji broji srpske turiste
U ZAMJENU ZA GENOCIDNE SRBE,
drugi inatno
„e, kad cete tako, onda cemo i mi Jasenovac“,
nekakav Ervin
ponavlja da bismo trebali da se ugledamo na Njemce
i sve „lijepo priznamo kao oni“ pa da nas Bog genocidne pogleda.
Ponavlja TO Ervin bezbroj puta, a ćute svi – cutanje naših
se ZARIVA U MOZAK.
DA SE POKAJEMO KAO NIJEMCI, poslaniče Ervine ???
– Oni su ubijali STOTINU NAŠIH ZA JEDNOG NJIHOVOG ;
– KRVAVA BAJKA: „Čete djaka u istom času
se uznele do večnog boravišta “ ;
– Petrovačka cesta: “ A ti me pokosi ptico, ugasi moje zjene
polomi rukice moje, od gladi otezale od zime ukočene…
Sedam sam godina imala…“
„Sve su naše ceste Petrovačke“ , pjeva jedan Pjesnik.
– Krvavom Savom plovili srpski leševi danima, nedjeljama…
– Jasenovac, Jadovno, jame i vrtače pune srpskih kostiju i danas.
– U crkvama spaljivani zivi ljudi
– I tako dalje i tako dalje, dragi poslaniče Ervine,
– pa sve do VELIKE u kojoj su pripadnici Vašeg naroda
poubijali i zapalili sve zivo. Mlado i staro, bebe u kolijevci…
Ni kokoške zive nije preteklo.
A, bilo je toga još.
No, Vama ću i da oprostim što se toga ne prisjetiste,
ALI MOJIMA NE MOGU.
NE MOGU DA IM OPROSTIM NI TO ŠTO SU TAKO NESPREMNI
DOŠLI U SKUPŠTINU. UMJESTO STRUCNIH EKSPERTIZA
DONIJELI SAMO SVOJE „ORATORSKE“ SPOSOBNOSTI.
KAO DA IDU NA SIJELO, ILI U KAFANU.
Dragi srpski poslanici, ovo je veoma ozbiljna stvar.
Ponovo nam se čini velika nepravda.
Ponovo za nas PRESEDAN – NEŠTO ŠTO NIKAD NIJE BILO.
ZNAČI, NIJE NI PO ZAKONU, NI PO PRAVDI .
SREĆOM, U TOME LEZI I NAŠA ŠANSA – ISKORISTIMO JE.
OKUPITE EKSPERTE I RADITE ONO STO VAM JE OBAVEZA.
S A B E R I T E S E , kumimo Vas Bogom !
Draga Vera….
DaVno Zaplakah sa Majkom Nad Tragedijom Naseg Naroda….
Placem i Danas…. Sa Tobom…. A Ti SVe toTako LIjepo NiZes….
erVin ibrahimoVic Glasa Za ReZoluciju….
Jer ga to, konacno, SVrstaVa u red „ciViliZoVanih naroda“….
Ali, u PraVu Si, Dobra Moja Vera…. Ko je erVin?…. No….
„Ne Bojim se od DjaVolja Kota, pa da ga je ko na Gori Lista….
NO SE BOJIM OD ZLA DOMACEGA“…. I Njegos Place Danas….
I ja se bojim od „Zla domaćega“ – u pravu si.
Mnogo sam povredjena i bez nade.
Neka što političare ne rade ono zbog cega
su izabrani, već nas i ovako ponizavaju.
Tebi sestrinski zagrljaj.
Draga Vera uvijek zadovoljstvo procitati vase komentare, Mala digresija, imamo mi veliku knjigu i puno slova,sa ponosom isticem MAJU VUKICEVIC i GORANA DANILOVICA . Na muci se poznaju junaci, svaka muka svojoj svrsi sluzi, ova danasnja da nam otvori oci odvoji kukolj od zita i pokaze put u buduce vrijeme. Neka vam je nazdravlje danasnji dan svetog Vasilija Ostroskog svako dobro.
Hvala Milane, u pravu ste.I
Obozavam i Gorana i Maju – NADA su mi i ONI.
Zao mi je što sam se se koncentrisala SAMO na druge.
I ja rado čitam Vaše priloge i pozdravljam Vas.
I
Knjiga je stvarno podeblja, Milane.
Hvala što ste me opomenuli.
Milane, izvinite. Nisam bila sasvim iskrena u vezi sa „dva slova“. Nisam htela da kazem da je „drugi esalon“ bez znacaja. Oni su samo – u ovom slučaju bez uticaja.
Situacija je takva da odučuju, u ovom konkretnom slucaju, dva čoveka. I odluka je veoma teška za srpsku stranu. Predsednik skupštine je veoma vazna pozicija, a samo on moze da obori vladu. Strepim od te odluke. kakva god bila.
Inače imamo, u odnosu na broj stanovništva, veoma mnogo izuzetnih ljudi.
Tu mozda i lezi problem. Sposobni ljudi su i narcisoidni. Ne mislim da je to
za političare lose. Verovatno je čak neophodno. Ali je problem da budu u jednoj partiji.
Ja resenje vidim ( a nikada se nisam bavila politikom pa je nskromno, ali opet se usudjujem da kazem) da bi taj problem mogao biti rešen sa konkretnim
nadleznostima u kojima bi svako od njih mogao da pokaze svoje sposobnosti.
To bi enormno popravilo kvalitet partiskog zivota. Ali podrazumijeva i RAD NA PROBLEMIMA. Ne pusto osvajanje i odrzavanje na vlasti.
Sigurno postoje i druga rešenja. Ja samo znam da OVAKO ne ide.
Slazem se da su krize i Šansa, „u muci se poznaju junaci“
Po stilu i sadrzini pisanja procenjujem da ste i Vi NEKO sa izuzetnim sposobnostima.
Srećno i mozda ću Vas uskoro videti na pijedestalu nekog Uspjeha, Vas iz „drugog
ešalona“, a mozda ste vec u prvom redu. Neformalno, svakako.
Pozdrav
Tako je JoVo…. Dobri i Cestiti PejoVicu….
Imamo KAMELEONE – Politicare u Crnoj Gori….
Odlican kao i uvijek Jovo, jasan i precizan. Najvise nas boli ova trecina srpskih predstavnika koja cuti. Osjecamo se GLUPI PREVARENI IZDANI…najvise boli kad te najblizi izda. Nijesu svjesni sta su napravili ovi bezmozgovici iz NSD slusajuci starog udbsskog spijuna mandica. Puna podrska za DNP necemo pljunuti na sebe zbog mandiceve fotelje i milojkovih sargarepa.
Gospodin Jovo je velika uzdanica.
Jasno, precizno i bez ustručavanja
govori o problemima – u pravu ste.
Niko, kao on. Ne štedi nikoga.
Pisala sam mu u nadi da bi mogao da
pomogne OZDRAVLJENJU.
Zbog toga se radujem svakom njegovom članku.
Pozdrav.
P.S. U Ostrog pohrlile desetine hiljada Srba.
I oni su ona „debela knjiga“ koju pomenuste.