Пејовић: Заједнички слоган за све изборне листе – “Ринге, Ринге Раја”

Пише: Јово Пејовић

Заједнички слоган за све изборне листе могао би бити “Ринге, Ринге Раја”, јер се све одвија по истој матрици, сем што се улоге мијењају.

Сада опозиција заступа све оно што је колико до јуче заступала нова власт, заборављајући при том да су сјећања на њихов нерад још увијек свјежа. Брига за народ се исказује само док траје изборна кампања, а онда, онда почиње борба за фотеље, али и прилагођавање налогодавцима из вана да би добили њихову подршку.

А свијет нас савјетује да издамо своје државне интересе да би служили њиховим. На тој формули се заснива подршка власти. Како би ко попуштао у одбрани својих националних интереса, то би му се врата западног свијета отварала или затварала. За сваки уступак који би правили на своју штету, добијали би похвале, али то не би био крај новим притисцима све док нас не виде на кољенима, а ми смо истини на вољу одавно на кољенима. А кад су интереси сопственог народа у питању, е они се у највећем дијелу завршавају даном избора. Зато кад је у питању заступање интереса свога народа, властима најбоље приличи поређење са козом којој се повјери да чува купус.

Ми смо ових дана свједоци како се лидери политичких партија више баве људима из других партија и осудама њихових идеја, него проблемима грађана и презентације својих програма. Потреба да се омаловажи и оспори све што долази из супротног табора нигдје није изражено као на политичкој сцени. Тако је у Црној Гори лакше бранити лаж него истину, јер истине углавном касно испливају на површину, када и онима који су се за њу најснажније борили то више није важно.

То је и за очекивати ако се зна да лидери политичких партија своје најближе сараднике не бирају на основу тога колико знања имају и какви су као људи, већ на основу тога колико ће бити спремни стати у одбрану њиховог лика и дјела, па и лажи, а нарочито у тренуцима унутар партијских борби за лидерство, које се с времена на вријеме јављају у свим партијама. Нигдје нема више људи него у Црној Гори који својим лидерима вјерују на слијепо, али и који кад брод тоне први траже појас за спасавање и хитају ка некој новој луци у којој ће имати бољи статус. Имао сам прилику да се уочи предаје изборних листа суочим са једним бројем активиста, који су прикупљали потписе подршке за разне изборне листе, а да претходно нијесу ни знали ко се налази на тим листама.

То слијепо вјеровање нас је довело до тога да у градским парламентима као и у државни парламент неријетко нашим потписима уводимо оне који нијесу у стању прикупити потписе подршке ни у својим породицама и који немају никакву тежину у народу. Наравно, након обављеног посла, највећи број сакупљача потписа остају у запећку заборављени од свих као и највећи број највјерних партијских војника и њихових породица, од којих неки тешко болестни броје посљедње дане, а њихова дјеца на Заводу за запошљавање чекају у реду.

Након мора обећања која нам се нуде за глас на изборима има се утисак да ће нам све бити бесплатно и да нам више неће бити потребне ни плате ни пензије. Имаћемо све што пожелимо. Али како ријеч у политици има најмању тежину за сваки случај треба све примити са резервом и подржати оне који најмање лажу, јер што би рекао наш народ после смрти нема кајања. А могли смо се, ако смо хтјели, на основу досадашњег искуства увјерити, ако не ко никада не лаже, макар ко најмање лаже.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: