Перић: Министар мијења тему, умјесто повећања плата, актуелизована прича о програмима

,,Министар просвјете изјавом о редукцији програма жели да скрене пажњу са горућег проблема црногорске просвјете – а то је неадекватан положај просвјетних радника. Ако неко и није знао, након једносатног штрајка упозорења о повећању плата, сада цијела јавност зна да наставници немају елементарне предуслове за квалитетан рад„, изјавио је Срђан Перић, посланик Позитивне Црне Горе.

Перић, који је члан Одбора за просвјету, науку, културу и спорт у Скупштини Црне Горе, дао је изјаву послије избјегавања Министарства да да конкретан одговор на захтјев просвјетних радника.

Умјесто да тражи рјешење овог проблема, министар је поручио просвјетарима да су наставни програми редуковани до 25 % њиховог садржаја, те да се “пред наставнике постављају сложени задаци који захтијевају одговарајуће вјештине и компетенције, као и високу мотивисаност и посвећеност.”

Изгледа да је министар ријешио да наставнике мотивише тиме што ће им причати о успјесима које он мисли да постиже. Подсјећамо јавност да просвјетари траже повећање зарада од 15 % у складу са потписаним Споразумом о кретању зарада у јавном сектору. Дакле, само траже оно што је договорено и потписано и ред је да минситар заложи сав свој функционални ауторитет да се ово обећање испуни.

Са друге стране, министров “муштулук” да су у Министарству двије године радили на ревизији наставних програма у основној и средњој школи и да су они сада “лакши за око 25 %”, представља покушај да се фокус са плата скрене на програме.

Када је већ актуелизовао ову тему, онда би министар требало и да пружи објашњење зашто је ревизију радило, односно спроводило, баш Министарство, када постоје друге институције и тијела која су задужена за тако нешто. Поставља се основна дилема: која је улога Завода за школство и Центра за стручно образовање, ако ревизију програма води Министарство, које је у суштини кровна административна, а не стручна институција нашег доуниврезитетског образовног система? Дакле, администрација преузима и води посао струке и институција које утврђују и обезбјеђују квалитет васпитно-образовног процеса, па се стога додатно отвара питање квалитета обављеног посла, те критеријума и принципа по којима је он обављен.

С тим у вези се намећу и бројна друга питања: зашто наставници у школама нису на вријеме и адекватно информисани о тим измјенама премда министар тврди другачије, зашто није стручна јавност била укључена у овај процес на примјерен начин, те да ли су са становишта методике наставе консултоване референтне универзитетске јединице које школују наставни кадар за конкретне предмете?

Умјесто свих ових одговора ми имамо чињеницу да наставници немају обећано повећање плате, да се од њих тражи још више умијећа и мотивисаности, да нема бесплатних уџбеника за основце, а према задњем ПИСА међународном тестирању ученика Црна Гора је заузела 55. од укупно 65 тестираних образовних система.

Имајући све ово у виду, министар би коначно требало да се окрене рјешавању проблема наставника што би био први корак у добром правцу и корак ка снажењу њихове егзистенцијалне аутономије јер само они, а не министар, могу да подигну квалитет наставе на већи ниво.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: