Перм – руски град од кога почиње Европа и град гдjе се ‘’праве’’ рубље

Пише: Остоје Војиновић

Перм се налази 1450 км сјевероисточно од Москве, на ријеци Ками, једној од притока Волге. Као главни град Пермског краја, у исто време је администартивни, значајан индустријски центар, као и један је од највећих културних центара Русије.

На подручју око града познатом као Велики Перм сачувано је наслеђе древног историјског периода. Град се налази на траси Транссибирске жељезнице, а такође као сједиште дијела Нафтне компаније Лукоил. Основан је 1723. године и добио је статус града 1781.године. Између 1940. и 1967.године град се звао Молотов, по Вјачеслову Молотову, совјетском министру спољних послова.

Овај град је трећи у Русији по површини и четврти по дужини. Дуж обе обале широке и величанствене Каме протеже се дужином 70 километара.’’Европа почиње од нас’’, кажу у најисточнијем дијелу старог континента када објашњавају географски положај свог града и области.

Пермска галерија, направљена прије двадесетак година од цркве, највећи је умјетнички музеј Урала и један од највећих музеја у Русији. Садржи универзалну колекцију са истока Европе, из старог Египта, италијанске ренесансе, Фладрије и Холандије 17. вијека, док већи дио колекције чини руска умјетност. Осамнаести вијек у Русији сматра се вијеком портрета. Са слика Луја Каравака у овој галерији гледају вас портрети Петра Првог и породице индустријалаца Строганов. Сматра се да је од ове пермске династије, старе преко 500 година почео развој индустрије. Касније је развијена војна индустрија, због које је град више од педесет година градова био затворен за јавност, све до 1990.године. У то вријеме, у доба Совјетског савеза, није га било ни на мапама ни у регистрима.

Перм данас представља модеран индустријски и лучки град, у Прикамијској области, са преко милион становника.Један је од развијенијих руских градова са просјечном платом од око 500 долара. Један је од главних индустријских средишта земље, а у смислу индустријске производње налази се на првом месту на Уралу, испред Јекатеринбурга и Чељабинска.

У овом граду се у фабрици ‘’Госзнак’’ праве и штампају рубље, руски новац. Перм је у свијету познат по називу геолошког периода у коме се формирао уралски масив.

Бројне скулптуре које симболизује побједу, рад и културна прегнућа, украшавају овдашње тргове и простране паркове. Паркови и цвјетне алеје посебан су украс једног од најисточнијих европских градова. Град је такође пун старих зграда, грађених у барокном стилу, као и оних сазиданих после социјалистичке револуције. Последње деценије краси интезивна градња нових модерних здања, сличних онима у постсоцијалистичким земљама. Наравно, ту су и бројне дрвене куће саграђене у типично руском стилу.

Перм је доиста једно велико градилиште. На све стране подигнуте су нове модерне вишеспратнице, попут Лукоилове дирекције, која се издваја као изузетно успјешно архитектонско остварење. Старе и нове грађевине представљају својеврстан хармонични спој што је јвероватно и био наум урбаниста и креативних пројектаната, у којима ова земља никад није оскудјевала.

Становници Урала имају обичај да кажу: «ко је био на Уралу, а није видио уралске фабрике и заводе, тај ништа није видио». Права фабрика бакра направљена је 1736. године, када је овдје, на падинама Красне горе, вађена веома квалитетна и у свијету цијењена руда бакра. Међутим, кад су исцрпљене резерве овог метала, завод је затворен, а свега неколико километара даље, идући ка Перму , отпочео је рад топовски завод у коме се производило наоружање за царску армију и ријечно-морску флоту.

Тако је 1864. године основана ливница за ливење топова. Четири године касније ту је направљен чувени царски топ тежак око 4,5 тоне, из кога су испаљивана ђулад тешка пола тоне и пречника пола метра. Данас се тај топ налази у дворишту Лењиновог музеја, а ушао је и у Гинисову књигу рекорда. Ту су изложене све генерације артиљеријских и ракетних возила, интерконтиненталних балистичких ракета и лансирних система.

Овдје су се производила сва артиљеријског оруђа у Совјетском савезу, као и мотори за авионе МИГ и Тупољев. Осим наоружања у заводу су израђивани ријечни бродови, парне машине и котлови. Интересантно је напоменути да је 1875. године, управо овдје изливен парни чекић, који је ковао полуге тешке и до 49 тона, за чије је хлађење било потребно вријеме од фебруара до маја мјесеца. Сада се овдје производе лимови, откивци и затварачи за постројења гасовода, намјењени светском па и нашем тржишту, кад гас стигне и у наше крајеве.

У овом дијелу свијета присутна је мултинационалност као и добродошла мултикултуралност. Поред православног живља има и припадника исламске вјероисповести, који се богу моле у «Великој пермској џамији», познатој по својој јединственој архитектури и изузетним умјетничким орнаментима, који чине комбинацију истока и запада, представљајући мешавину класичне арапске умјетности са утицајима руских градитеља тога времена. Ту су и католичка црква као и синагога, које у току своје историје нису биле разаране, јер је Перм јединствен по суживоту многих нација и вјера.

Мушки Стефанов манастир, настао је од дрвене цркве подигнуте на бријегу 1790. године, а посвећене Светој Тројици. Манастир је обновљен, након што је био зарушен ранијим совјетским безвјерјем, и са десет купола и четири олтара, представља велику светињу и изузетан споменик руског сакралног градитељства.

У манастиру се налази и радионица за сликање икона, богата библиотека, издавачки центар, веома успјешан хор као и мисионарске и ходочасничке службе. Овај манастир је после обнове, постао својеврсно упаљено кандило чији миомирис тамјана кади благочестиви, вјерујући народ.

Један од традиционалних уралских специјалитета су ‘’посикунчики’’, мали пржени уштипци са надјевом од зачињеног сјецканог меса и лука. Личе на мале чебуреке, уштипке напуњене мљевеним месом и пржене у дубоком уљу. Ова укусна закуска може се наћи свуда у пермском крају.

Прочитајте још:

Сурово убиство Романових као увод у вртлог масовних, незапамћених злочина 20. вијека

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: