Перој чува највећу збирку „Горског вијенца“

Највећа приватна колекција издања „Горског вијенца“ Петра II Петровића Његоша налази се у Пероју, истарском мјесташцету чији житељи чувајући вјековну традицију, православну веру и обичаје, данас славе Васкрс.

У колекцији чији је власник Никола Шкоко налази се 126 издања „Горског вијенца“, најстарије је из 1868. године, штампано у Задру, издато 21 годину након објављивања у Бечу првог издања тог чувеног Његошевог дела.

„То је уједно и прво издање на латиници. Занимљиво је то што на њему пише да га је са ћирилице на латинцу превео Стјепан Митров Љубиша, политичар и писац чије је напојзнатије дело “Кањош Мацедоновић““, каже Шкоко за Тањуг.

Шкоко наводи да су у његовој колекцији и преводи на руски, енглески, њемачки, италијански, шведски и шпански.

„‘Горски вијенац“ преведен је на све европске језике, као и на кинески, јапански и есперанто. Италијански је први страни језик на који је превођен, и то у одломцима исте 1847. када је објављен у Бечу, док је први превод у целости био на немачком 1886. године“, подсетио је Шкоко.

Додао је да се надао да ће доћи и до кинеског превода „Горског вијенца“, и да га је нашао у једној антикварници у Београду.

„Увјерен сам да је то највећа лична збирка “Горског вијенца““, каже Шкоко и додаје да евентуално веће благо од његовог чува Матица српска.

Међу најдражим издањима му је, како додаје, оно на италијанском из 1939, јер је у њему написано „la dividina commedia per popolo Serbo“, што, како додаје, асоцира и на назив Дантеове „Божанствене комедије“.

Шкоко, чију збирку су новинари видели током Фестивала репортаже и репортера „Фра Ма Фу“, одржаног на Брионима и у Фажани, поседује и примјерак посебног јубиларног издања приређеног у „коферчицу“, објављеног у тиражу од 499 примерака, поводом девет деценија од издања тог чувеног дела у Црној Гори, али и оно најмање мало веће од кутије шибица.

Шкоко је у Пероју задужен за локалну библиотеку „Његош“ која има више од 7.500 наслова, од којих је велики део на ћирилици. Секретар је удружења перојских Црногораца „Перој 1657“ које његује традицију, језик, писмо и вјеру краја из кога су дошли прије више од 360 година.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: