Перверзни градоначелник
Пише: Бећир Вуковић
Перверзно, настрано је подизати споменика Титу у Подгорици. Након што је ушла у НАТО (дакле, тек онда), Црна Гора је одлучила да подигне споменик Титу. Неко је био исписао црвеним јуполом Титово име преко кречњака Дечића, али одлучни шиптарчићи, метлама су то прекречили. Међутим, субнор на челу са Зувдом Хоџићем, о овом догађају ћути к`о заливен. Титов споменик у Подгорици биће атракција за туристе. Већ се пише нови, допуњени туристички каталог. Још једно питање има смисла: хоће ли Тито бити у црногорској ношњи? Елем, заслужио је толико!
Голобради јуношчић Вуковић, градоначелник Подгорице, аутор дефиниције да је прослава стогодишњице Велика народна скуштина српског народа у Црној Гори – перверзија, упорно цота путем аустријског каплара, чија је војска вјешала дјевојке и жене – труднице по Мачви. Заиста, ради се о неокомунистима нашег времена. Прославу Велике народне скупштине називати перверзијом, а величати аустријског каплара, могу само изопачена бића.
Зувдо Хоџић откриће споменик Титу. Црвени чаршав свући ће са бронзаног Броза. Од којег ће, доцније, једна партија (знате која), искројити стотину црвених кравата за цијели подгорички одбор. Белћим, једну црвену мараму, Зувдо ће понијети дома. Успут, још детаљчића о Зувди: у земану, Зувдо је био југословен, ондак Албанац, па муслиман, па од 2003. бошњак, па црногорац, ето и борац, и писац… Машала.
Личи ли цијела прича о Титу – као и голобради јуношчић Вуковић – на нешто неуротично, у стању касне адолесенције. Фројд подвлачи да је неуроза „негатив перверзије“.
Негатив перверзије јесте западање у моралне кризе попут нашег градоначелника, не само оптерећеног влашћу, него и сасвим побрканог, ступидног, сметеног, збуњеног. У дјелићу секунде блокирала се свијест, и избацио фрикативе – струјни сугласници – попут струјања ваздуха кроз чвор у штици. Засицао: прослава је перверзија..! Кад је у питању јуношчић Вуковић, очигледна је касна адолесенција која изазива кризу (конфузију) идентитета, и, наравно, паралелно – кризу ауторитета. Још и више, кад таква особа има некакав ауторитет који лебди изнад његовог ја. Но, јуноша имаде двојицу ауторитета: Тита, и ….
Али, није ових дана перверзија посјетила само Подгорицу. Перверзија је свратила и у Париз. Макрон посадио Тачија у други ред испод Тријумфалне капије. А предсједника Србије нигдје, ни на пушкомет. Доиста – перверзно. Ако Макрон није чуо за величанствену и херојску улогу Србије у Првом светском рату, могао је питати супругу, која је била у пубертету у та страшна времена. Иначе, Тачи се показао великим стручњаком за бабе из белосветских администрација, па добро би било да и месје Макрон попричува своју бабу.
Ових дана, „Фигаро“ је поставио фантастично питање: ко је највише фотографисао Хашима Тачија. Не часећи, новинар је одговорио: Бернар Кушнер. Знате, то је оно биће пакла, које се наднијело изнад ћасе пунане пилава, и развлачи га од ћасе до жвала, а покрај њега сједи свети Патријарх Павле – загледан у дно свијета. Било је то у Грачаници, а тај страшни моменат овековечио је неумрли фотограф Живота Ћирић.
Певерзија над перверзијама била је прослава субнора у Колашину, на којој је бесједио Зувдо Хоџић – само триста метара далеко од Пасјег гробља. Историја бешчашћа сама се пише.
Назвати било коју годишњицу перверзијом, равно је озбиљној кризи. Нема те годишњице која би могла понијети такву одредницу, осим оне коју третира перверзна особа. Пардон, има само једна (да тако кажемо), годишњица перверзије: она кад је сама перверзија (као психичко стање), стигла на дневни ред Фројдовог интересовања.
„Перверзна сексуалност није ништа друго до увећана у своје поједине склоности растављена инфантилна сексуалност“, каже чика Фројд. У тај оквир, сви горе сјенчени ликови, тако се лијепо уклапају.
Први градоначелник Подгорице био је Војвода Марко Миљанов, по којем се мјери црногорска етика. Али, потоњи градоначелник Подгорице не диви се Марку, него Титу.
Дошло доба да на столици славног Куча – сједи кич. Што се мене тиче, вазда сам бодрио црногорски кич…
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Izvanredan tekst.
Neka Skupština Titograda razmotri soluciju o podizanju spomenika Zuvdiji…
Pomenuti ostvario svaki – jugoslovenski nacion!
Zuvdija i/ili postnacion…
Tako je mnogošta u savremenoj Crnoj Gori.
Ćosava pederastija objašnjava titograđanima u čemu je supstanca slobode. Međutim, na skupu „ponosa“ najmanje bilo homoseksualaca.
Jbg, praznu sliku ste poslali u beli svet…
Da, baš tako: praznu sliku, ispraznih likova!
(Gde beše „perverzni“ gradonačelnik? Zar on ne bi trebalo da prednjači prajdom?)
Зувдија није био допртљо на овај свијет док је трајао Други светски рат, али је био на засиједању у Јајцу. Оваква је сва истина монтенегрина што се тиче историје.
Кад дође вакат, Зувдију ће замијенити Мијо Поповић, или Балша Брковић. А можда и Николаидис.
Ocelimi neko objasni kakoje ucestovo u ratu kad je rodjen 1943.
Бећире, чешће пиши…
Макра седмично. Уздравље.
Године 1966/67-ме ( давно бјеше, па датум могуће да и није сасвим прецизан, али то је вријеме било) на једној посебној књижевној вечери Литерарне секције Подгоричке гимназије, гост је био и ЗУВДИЈА ХОЏИЋ и тада је представљен као угледни млади ХРВАТСКИ ПЈЕСНИК.
Узгред само: Има ли именовани намјеру да, бар сада, након велике прославе Ослобођења и Уједињења у Будви, за коју овај горе наведени градоначелник каза то што каза, буде достојанствен и да врати награду која носи име Србина Стефана Митрова Љубише, било би разумљиво, кад му се већ толико гаде ( што би рекао рођак Сака Хоџић) комшије Срби, од кога, каже легенда, а потврђује, ако се не варам и „Давидова звијезда“ потиче и његово племе Бериша.