Песма победника

Ти не знаш да моја песма не познаје тишину
И да је рађала молитва, не крик,
Срце је пева са сузом и њоме дроби таштину,
Из њених свемоћни строфа израња победник.

Плашиш се чаробне ноте и речи жаром што блиста,
Дрхтиш да сјај јој вишњи грешан не засени лик,
Буни те искрено срце препуно Вере у Христа,
Које са Васкрсном песмом постаје победник.

Чујеш је у худим сновима чак и кад је далеко,
Ехо њен хоризонтом будућу стварност слика,
И увек ће је са жаром овде певати неко
На овом камену славе, у Спарти победника.

2019. лета Господњег

Милан Бајчета