Пештански ђаци у Спомен-збирци Павла Бељанског
1 min read
Спомен-збирка Павла Бељанског, љубитељима сликарства добро знана установа на новосадском Тргу галерија, обележава датум рођења свог оснивача, великог колекционара и дародавца изложбом дела четворо великана – Петра Добровића, Зоре Петровић, Ивана Радовића и Ивана Табаковића.
Под називом „Пештански ђаци” вечерас од 20 сати публици ће бити доступан избор њихових дела која ова кућа брижљиво чува у својој колекцији, а овога пута она ће бити контекстуализована управо географском одредницом из насловног блока – Будимпештом на Дунаву – на чијој су се територији све четворо наших еминентних уметника школовали.
Марта Ђармати, кустос Спомен-збирке и аутор ове поставке, подсећа нас на то да је Будимпешта у првим деценијама 20. века привукла велики број младих уметника како из Мађарске тако и из ширег региона, међу којима су били и поменути Добровић, Радовић, Табаковић и Зора Петровић, рођени на самом крају 19. века у јужним жупанијама тадашње Мађарске, то јест унутар граница Аустроугарске монархије. Грађански породични статус и знање мађарског језика неки су од фактора који су их усмерили ка Академији лепих уметности у Будимпешти, која је у то време нудила солидну основу за даље усавршавање у најзначајнијим уметничким центрима, попут Минхена и Париза.
Наша саговорница истраживала је у архивама уметничких факултета у Будимпешти (Архиву и библиотеци Мађарског факултета ликовних уметности и Архиву Уметничког факултета Мохоли Нађ у Будимпешти) путеве ових наших уметника и сада нам, поред укупно седамнаест њихових радова, уз пратећи каталог, представља путем документарних паноа неке нове податке који су у вези са раним периодом њиховог школовања. Како каже, за сваког од њих зазнала је неки нови детаљ.
Наводило се, а на основу изјаве једног уметника, да је Добровић учио вајарство у Школи за примењену уметност током једне школске године у Будимпешти пре него што је тамо уписао академију, али се испоставило да се у списковима студената те школе он уопште не наводи, док се показало, такође, да је учио код познатог професора Кароља Ференција, али и код предавача који се звао Еде Бало, нешто класичнијег приступа. Исти тај човек био је професор и Табаковићу, уз којег се помиње још једно професорско име које нигде у факултетским подацима нисам успела да пронађем. Открила сам да је Радовић био у Будимпешти ожењен и да се тамо и развео пре него што се вратио у земљу, прва супруга се у његовим биографијама не помиње.
Кад је реч о Зори Петровић, успела сам да пронађем једну до сада њену непознату фотографију коју смо репродуковали и у каталогу и на поставци. На њој се Зора лепо види, у друштву других девојака које сликају у башти Музеја пољопривреде – открива кустоскиња.
Током трајања изложбе, а она је пред публиком до 23. Августа, биће одржана три тематска предавања. Прво је заказано за четвртак, 25. јун, у 19 сати под називом „Академија лепих уметности у Будимпешти и мађарска авангарда”. Како је најављено, том приликом Марта Ђармати говориће о историјату Академије лепих уметности у Будимпешти, њеним најзначајнијим професорима и студентима, као и утицају припадника Уметничке колоније у Нађбањи и других феномена мађарске авангарде на реформе у школовању младих уметника у мађарској престоници у првим деценијама 20. Века, пише Политика
Прочитајте ЈОШ:
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
