Пет година од трагедије на Скадарском језеру: Дан када памтимо бесмртног хероја Дарка Вујошевића и преминуле Кумбуровиће

Да се памти, спомиње, никад не заборави и слави као човјек којем је живот пријатеља био већи од њега самог.

Нажалост, Дарко Вујошевић, храбри Подгоричанин који је прије пет година ускочио у Скадарско језеро са намјером да спаси трочлану породицу Кумбуровић, није успио да спаси пријатеље, а у настојању да то учини, и сам је изгубио живот.

Трагедија у којој је страдало четворо људи, догодила се испод манастира Врањина, на Скадарском језеру када се трећег фебруара 2019. године преврнуо чамац. Том приликом погинули су супружници Јана и Ратко Кумбуровић и њихова ћерка Нина. Несрећа је била још већа када се сазнало да је Јана унутар утробе, носила још једно дијете. Иако се првобитно спасао, када је видио да му пријатељи нестају у вировима Скадарског језера, храбри Куч је пошао назад да их спаси и нажалост, удавио се.

Рониоци су одмах пронашли тијела Нине и Јане Кумбуровић, док је тијело Дарка Вујошевића пронађено 24. фебруара, а Ратка Кумбуровића 3. марта код острва Грможур.

Након опијела Ратку Кумбуровићу свештеник Никола Пејовић је нагласио да су Ратко, Јана, Нина и Дарко били истински Божији људи који су кратко на земљи поживјели, али да је њихов живот био садржајан и да нема тог дугачког живота који би испунио оно што су они испунили:

“Данас када је породица у кризи, када муж не поштује жену, дјеца родитеље … када мајке убијају дјецу, ево породице кроз коју нам Господ показује како треба да се живи! Мајка не пушта из наручја своје дијете по цијену живота, отац скаче за њима, а брат Дарко показује да нема веће љубави него да неко живот положи за ближњега свога”, рекао је он тада окупљенима.

Већ се Дарко домогао обале када је видио да се несрећна мајка бори са водом да спаси ћерку. Кажу да је херојски и без размишљања ускочио у хладну скадарску воду, покушавајући да их спаси.

Нажалост, није успио. Хладно и таласасто језеро је било јаче.

„Скочио је да их спаси ни не знајући да иде на онај свијет. Ипак, знајући његову чисту душу, сигуран сам да се сада моли Богу за све нас грешне“. Настрадалој породици Кумбуровић нек је лака црна земља, а теби, Дарко, људино достојна подизања споменика, вечна слава и хвала“, описивали су овај догађај присутни.

Исте године, четвртог марта, њему је постхумно додијељен орден за храброст. На свечаној церемонији, њега је примила Даркова супруга, Мирјана, која је бираним и емотивним речима, захвалила присутнима на награди, подсјећа Борба.

„Не знам шта да кажем… Ми смо поносни на оно што је Дарко урадио иако њега нема. То је баш Дарко, оно што је он урадио, то је баш Дарко. Свако ко га познаје, зна да је то он. Хвала граду што је препознао Даркову доброту и желим да се Даркова доброта и ово што је он урадио усели у срца свих нас, и да сви будемо бољи једни за друге“, рекла је она том приликом на конференцији за штампу.

Дарков чин, памтиће се и препричавати годинама, деценијама, све док је последњег из лозе Кумбуровић и Вујошевића. Јер, приче о херојима живе и иду с колена на колено и умријеће тек кад нестане и посљедњи човјек са лица земље.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: