„Пет минута филозофије права“ против храмокрадица и квазијуристичких апологета срамног закона

Пише: Мићун Милатовић

У поплави квазијуристичких апологија Закона о слободи вјероисповијести као кључни и готово једини аргумент увијек некако исплива римска максима „dura lex, sed lex“ – закон је закон.

Иронија је што овај готово изумрли позитивистички поклич најчешће рабе правници који у јавним наступима заступају теоријска становишта и практична искуства либералне демократије. Амбигвитет је ту тек стицај околности, јер је ове зиме међу храмокрадицама и постглосаторима из нетом ускрсле момишићке школе позитивног права, „прусизам“ нарочито модеран. Закон је закон (за сад), и нема ту шта, што би рекао Душко „плава торба“ Кнежевић.

Не пада ми на памет да се бавим тим игнорантским засјењивањем простоте. Али како правници воле да кажу, опреза ради – није згорег да се човјек подсјети Густава Радбруха, његовог „законског неправа и правног надзакона“, те нарочито његових „Пет минута филозофије права“.

Први минут

Наредба је наредба, то важи за војника. Закон је закон, каже правник. Међутим док за војника дужност и право на послушност престају ако зна да је извршење наредбе злочин или прекршај, такви изузеци за правнике (од умирања последњег следбеника природног права) и важење закона и послушности потчињених закону не постоје. Закон важи зато што је закон, а закон је зато што по правилу има силу да се спроведе.

Такво схватање закона и његовог важења (зовемо га позитивистичко учење) чини правнике и народ немоћним и пред самовољним, суровим и злочиначким законима. Оно изједначава право и силу: где је сила ту је и право.

По природном праву, право проистиче из људске природе и из људских потреба се може препознати. Оно је на снази за сва времена.

Други минут

Човек је онда хтео ово схватање једним другим схватањем да замени. Право је оно што народу користи.

А то значи: самовоља, кршење уговора, безакоње су право, ако само то народу користи. То практично значи: оно што се носиоцу државне власти учини општекорисним, свака накана и расположење деспота, казна без закона и пресуде, убијање болесних, све то може бити право. То може и значити: користољубље оних који владају сматра се општом користи. И тако изједначење права и тобожње користи за народ претвара правну државу у једну државу неправа.

Не, не треба рећи: све што користи народу је право, можда више обратно: само право користи народу.

Трећи минут

Право је воља за правдом. Међутим правда значи: судити не водећи рачуна о личности, мерити све једнаким мерилом. Правда значи једнакост.

Када закони свесно изигравају вољу за правдом, кад се на пример људска права самовољно одобравају и ускраћују људима, онда ти закони немају важење, онда им народ не дугује послушност, онда и правници морају наћи храбрости да им порекну карактер права.

Четврти минут

Свакако, поред правде је и општа корист један од циљева права. Свакако да и закон као такав, чак и лош закон, још увек има једну вредност – вредност да обезбеди право насупрот неизвесности.

Свакако да људска несавршеност не спаја увек у закону хармонично све три вредности права: општу корист, правну сигурност и правду. Тада преостаје само да се одмери да ли лошем, штетном или неправедном закону ипак треба придати важење правне сигурности ради, или му треба порећи важење због његове неправедности или опште штетности.

У свест народа као и правника треба дакле дубоко усадити следеће: могу постојати закони који су у толикој мери неправедни и општештетни да им се мора порећи важење, па чак и карактер права.

Пети минут

Постоје дакле правна начела која су јача од сваког правног прописа, тако да је закон, који је супротан њима, без важења. Та начела називамо природно право или умно право. Свакако да око њих постоје извесне недоумица, али вековни рад им је ипак дао трајну чврстину, и са тако далекосежном сагласношћу мишљења сакупио их је у такозваним декларацијама права човека и грађанина, да те недоумице може одржати само још намерна скепса.“

Прочитајте још:

Митрополит Амфилохије: Премијер Душко Марковић да не уцјењује

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: