Петар Лубарда о Ловћену и Његошу
1 min read
Капела на Ловћену Фото документација "Новости"
Peдакција „Политике“ примила је од сликара Петра Лубарде копију телеграма који је он упутио Скупштини општине Цетиње и Одбору за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену, с молбом да је објави. „Политика“ доноси Лубардин телеграм и текст који је уз њега као објашњење дописао, исто онако као што је, у свим ранијим случајевима, верно преносила све ставове Скупштине општине Цетиње, мишљења грађана и друштвених организација Црне Горе и Одбора за подизање Његошевог маузолеја.
Ево Лубардиног текста:
На поновљени позив цетињског Одбора за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену, послао сам телеграм следеће садржине:
Скyпштини општине града Цетиња
Одбору за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену Цeтиње
Драги другови,
не могу да се примим чланства у југословенском Одбору за подизање Његошевог маузолеја на Ловћену. Сматрам да ми моја савест уметника не дозвољава да вас не замолим да опозовете одлуку коју сте донели. Ловћен је вековни симбол поноса и слободе, старе и новије наше историје, кога је сама природа створила као најлeпше уметничко дело.
Његош, велики песник, осетио је то и желео да му Ловћен буде споменик. И зато сматрам да не треба кршити његову вољу.
Поштујем веома много уметника Мештровића и предлажем да се споменик подигне изнад Лeтњe позорнице, на месту где је Његош и писао своју поезију. И да се установе Његошеви дани поезије, када би наши и страни уметници својим учешћем настављали традицију ширења људске мисли у славу великог песника и тако подизали најлепши живи споменик Његошу. Молим да се ово прочита на скупштини Одбора.
Уз другaрски поздрав
Петар Лубарда
П. С. – Да би било јасније хтео бих да додам још нешто. Сам врх Ловћена, такозвана ловћенска капа, има један облик пирамиде, изванредно лепо и деликатно моделиране, која сама по себи представља природни cпоменик маузолеј, онакав какве су стари Египћани подизали уз велике жртве, па мислим да је без смисла градити споменик на cпоменику.
Савременици Његошеви имали су велико поштовање и љубав према њему и сигурно је да би му и у оно доба подигли велелепни споменик. Али поштyјући његову жељу, однели су га у планину да почива у нетакнутој природи. И мислим да би за све садашње и будуће генерације ова жеља великог песника требало да буде изнад свих туристичких и материјалних разлога. Говорим ово као умeник без икаквих републичких, политичких и других мотива.
Петар Лубарда
Објављено у Политици од 5. VII 1969
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Svi najveci nasi i svjetski intelektualci, naucnici i umjetnici su bili protiv rusenja Njegoseve crkvice na Lovcenu. O tome svjedoci obimna dokumentacija koju je sakupio i publikovao Komnen Becirovic u svojoj knjizi Lovcenski oltar. Sto ase tice podizanja na njenom mjestu mauzoleja koji ne prilici ni bilo kom obicnom pravoslavnom Hriscaninu, a kamno li najznacajnijem vladaocu, misliocu pjesniku i vladici Crne Gore. Komunisti su grubo pogazili Njegosev zavjet i njegovu posljednju zelju posto je javno kazao i napisao gdje poslije smrti zeli da bude sahranjen, a to je u crkvici koju je sam sebi za zivota namjenio za vjecni pocinak.Posljednja zelja se postuje i ispunjava cak i najokorjelijim ubicama pred smaknice, a mi smo najvecem koga je ova zemlja ikada imala pogazili zadnju zelju, i do danas kao narod istrajavamo na tome, umjesto da ispravimo komunisticku nepravdu i omogucimo da Njegosevi posmrtni ostaci konacno nadju vjecni mir.
Ovaj telegram i brojna reagovanja svjetskih intelektualaca formata Žan Pol Sartra, Andre Malroa i drugih sakupljena i su i objavljena u knizi Komnena Bećirovića “ Pola vijeka na službi Lovćenskom oltaru“