Петиција: Меморијални центар свим српским жртвама (ваљда толико можемо)
1 min read
Срамно је да га одавно нисмо већ саградили. Угледајмо се на Јевреје који са посвећеношћу чувају од заборава своје жртве. Споменик жртвама геноцида, као симбол и опомена, требало би да подсећа на Јад Вашем у Јерусалиму.
Једноставно, уколико се затре свест о жртвама уништава се то неопходно ткиво националне свести а то је солидарност. Несрећницима који су настрадали та солидарност данас не значи много али би значила њиховим породицама.
Ко се данас још сећа ненаоружаних војника мучки побијених по Словнији, небројаних цивила у Хрватској (Јасеновац, Олуја…), Босни и Херцеговини (Братунац…), на Косову и Метохији.
Када се једном народу ишчупа корен сећања на своју прошлост, на своје јунаке и војне победе. Када му се ишчупа историјски корен постојања и битисања, он постаје зомби руља. Такав народ губи национално достојанство, поимање државне свести, престаје да има узоре и за њега више ништа није свето – па ни жртве које су пале, да би он данас уопште постојао.
Овде можете потписати петицију https://www.peticije24.com/172315
О погрому Јевреја зна цео свет, о ономе што се дешавало у Јасеновцу не зна скоро нико. Одговорност је наша. Јасеновац је за Србе оно што је за Јевреје Аушвиц.
Све оно негативно, патолошко и злочиначко што је карактерисало наци-фашизам и његове слуге достигло је врхунац у геноциду над децом. Убијајући нејач, крвници су показивали најмрачнију страну свога бића. На најсуровији начин уништавали су животе дечака и девојчица, од којих су многи били још у пеленама.
Па ваљда су ове жртве заслужиле бар један скроман МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР. Јесу сигурно… заслужили су не скраоман него грандиозан МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР. Зар је оволико година требало… а надам се да нећемо јиш дуго чекати…!
Не знам зашто се чекало и чека…ми не смемо гледати туђе интересе по готову по том питању… морамо знати и то да главна жеља Хрвата је да се о њиховом колективном злочину ћути, да нико ништа не говори, да се нигде о њему не пише,а наша треба да буде супротна, да се о томе прича, расправља и што је најважније пише, јер само писани траг остаје за века и векова.
Јасеновац мора бити порука и опомена генерацијама које стасају да се зло које се десило у овом времену више ником и никад не понови .
ОВО НИ ЈЕДАН СРБИН НЕ ТРЕБА ДА ЗАБОРАВИ, ЈЕР ТО НАМ НЕ ДОЗВОЉАВАЈУ НАШИ ИЗМУЧЕНИ И НА НАЈСВИРЕПИЈИ НАЧИН УБИЈАНИ И ЗВЕРСКИ МУЧЕНИ ПРЕЦИ! СЛАВА ИМ!
Зато нам је и преко потребан „МЕМОРИЈАЛНИ ЦЕНТАР СВИМ СРПСКИМ ЖРТВАМА“
Ако хоћете да уништите један народ… уништите његову историју… ту вам рат није потребан!!!
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Stvaranje satanske Kraljevine SHS je smrtna presuda srpskom narodu!!!
Nikada oporaviti nećemo.
Tako su Oni, svi oni srpski neprijatelji, oposlili što ratom protiv Srba nijesu mogli, niti im je uspjevalo još od onih najranijih dana Istorije!!!
Вукане, да смо 1918.године прихватили Лондонски споразум по коме нам је припадао етнички простор, који је пропагирао Шешељ и који није Велика већ природна Србија и плус Скадар и Драч, имали би повољнију ситуацију у другом светском рату. Требали смо да стварамо Српску државу три вјероисповијести, да се договоре унук Александар и деда Никола, а не хрватску државу, која никада није постојала. То су искористили Ватикан и Хитлер. Не би нас оставили на миру, али не би имали хрвате за вратом. Оно би Ватикан и Хазари имали зле планове, као што их и данас спроводе.
Морамо се организовати, имати циљеве и бити јединствени.
Браво Влатко! Треба њима што шта дати, јер су они оно што су Црногорци некад били, они су данашњи црногорци и српска спарта у народу српском. нијесу се они борили и изборили само за свој опстанак већ за српство свеколико.
Јасеновац дати Републици Српској, да они брину о најмонструознијој творевини у историји човечанства и о посмртним остацима близу 800.000 Срба.
pojam genocid, prema nekim tvrdnjama, je nastao kada su osmanlije vršili pokolje pravoslavnih hrišćana srba u nišu i kada je nastala „ćele kula“. gdje je tu period austro-ugarske okupacije i stravičnih zločina (oko 30% populacije ubijeno), drugi svjetski rat (preko 1,5 miliona žrtava) pa sve do posljednjeg rata nato pakta protiv srba i ogromnih zločina nad srpskim narodom (300 hiljada protjeranih srba iz hrvatske, 400 hiljada protjeranih srba iz fbih i 200 hiljada protjeranih srba sa kosova i to sve uz podršku amerike i nato pakta). ovi nato lobisti koji redovno idu u američku ambasadu se najviše protive tome spomeniku jer im se kosi sa politikom
+мир мученим душама
+„гласови мртвих нису мртви гласови…“
приметићемо да мир Душама Мученика наших желимо сваког боговетног дана, сваког Светитеља прати ред Мученика
тако је, Љубав и душе наших мученика нас држе
+„….Не постоји „изгубљено“ време, као што не постоји „добијено“ време – постоје само безуспешни покушаји да се изиђе из историје и да се завети предака препусте пијанству тренутних заборава. Тако је и већина Срба помислила да ако утоне у самозаборав да ће и сви други заборавити на њих па ће их коначно „пустити да живе у миру“. Авај, у историји, зато што је она континуитет, ако нека нација и покуша да заборави свој идентитет, друге нације ће је кад-тад подсетити. Због тога је сасвим погрешно оптуживати Југославију за самозаборав – она је била само један правни оквир као и Османлијска или Аустро-угарска империја. Управо супротно – да није било потискивања заветне свести она би била изузетна прилика да се историјско искуство употпуни. Српска нација, која је некада живела просторно расута по разним државама и у три издишуће цивилизације, а сада већ истовремено и у четвртој (модерној) која је била у настанку, добила је Југославијом прилику да се спреми за изазове кобног двадесетог века. Само је требало схватити да је прокламована Југославија заправо била синоним и припрема за једну једину опасност – револуцију као антиисторијски чин и рушење континуитета нације као духовне заједнице. Прилика је пропуштена, али је неумитност историје приредила милионима Срба живот људи 25. часа…“
+„Буди Имја Господње благословено од миња и до века“
https://www.youtube.com/watch?v=EcjKRjkphM8