ИН4С

ИН4С портал

Петиција: Забрана изградње Турског културног центра над тврђавом Немањића

1 min read

mail 2003 2014 salje podgorica

На интернету је покренута петиција против изградње  Турског културног центра над тврђавом Немањића.  Раније смо писали о овој одлуци, коју је најавио актуелни градоначелник Подгорице, Миомир Мугоша (више можете да прочитате на линку овдје). Текст покретача петиције преносимо у цјелости

Забранити уништавање средњовековног, културног, етничког, духовног и материјалног наслеђа зарад политичких поена и личних интереса на рачун шире заједнице. Извртање чињеница и пласирање лажне историје зарад садашњих политичких интереса доводи до међунационалних тензија и етничких сукоба грађана Црне Горе. Петиција је покренута из горе наведених разлога док се коначно не утврди чињенично стање и истина око поријекла средњовековног утврђења на обали ријеке Рибнице и Мораче такозване тврђаве Немањића у насељу Стара Варош у срцу Подгорице.

Уколико утврђење и основе (темељи) утврђења датирају из доба пре доласка Отоманске империје на ове просторе забранити било какву акцију и изградњу Турског кутурног центра на остацима Србског средњовековног утврђења. Макар из једног разлога и цињенице да су Турци и Срби из тадашње Зете а данашње Црне Горе вјековно били непријатељи, како из етнчиких, националних, расних тако и духовних разлика.

Иако у данашњим временима XXI  века нисмо у ратном сукобу са Турском и тежимо ка културној и економској сарадњи са једном модерном и економски јаком и стабилном државом, треба стати на крај једној иронији и апсурду да се изгради Турски КЦ на остацима Немањиног града .Уколико садашње власти у Црној Гори желе да сачувају и одржавају локалитет на обали Рибнице нек изграде Српски културни центар или КЦ било које државе која није у прошлости тежила етничком, културном, духовном и расном истребљењу становништва са ових простора и конкретно Црне Горе.

Петицију можете потписати на овом линку

http://www.peticije24.com/zabran_izgradnje_turskog_kulturnog_centra_nad_tvrdjavom_nemanjica

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

22 thoughts on “Петиција: Забрана изградње Турског културног центра над тврђавом Немањића

  1. Prvi ću potpisati ovu peticiju. Ne zbog toga što Turci (ta velika nacija i kultura) ne treba da imaju kulturni centar na našoj teritoriji već zbog toga što mislim da mu nije mjesto na kojem će dodatno podgrijati tenzije. Ovom narodu ne treba svađa i prepirka niti vlast treba zabadati iglu u zdravu nogu. Mislim da je Mugoša ovo nije ne namjerno uradio. Urađeno je ovo sasvim smišljeno za rad podizanja tenzija i jevtinih političkih poena. Po mom, skromnom, mišljenju on (gradonačelnik i njegova ekipa) nije smio dozvoliti, bez obzira što one zidine nijesu zidali nikakvi Nemanjići niti se u njihovoj sjenci rodili, da se u ovom gradu podigne još jedan razlog za tenzije i konfrontacije.
    Mogli su, kao svaka evropska odgovorna vlast, odrediti neko drugo mjesto u našem gradu i pokloniti ga turskoj vladi da izgrade kulturni centar ali u gabaritima i stilu koji odgovara današnjem kulturnom trenutku CG i EU.

    1. E i ja se potpuno slažem sa tobom,Prolazniče. Tačno je da je Mugoša ovo poturio kao kukavičje jaje i problem bez problema! To je očigledan prilog i podilaženje najnižim strastima onih koji se predstavljaju kao branitelji srpske tradicije u CG!

  2. Mrceni Beranac koji masno sLAZE, i njegovi istomisljenici, ne umije nista drugo reci no ono sto je fasisticki sajt montenegrina.net objavio. To i Pobjedine i Analitikine kolumne su naucili kao papagaji. Prvo srpski narod je bio okupiran 350godina, od pada Smedereva i Crne Gore, do bitke na Marticinima i Krusima u CG i prvog opsteg srpskog ustanka protiv Turaka 1804godine. Od tada su Srbi slobodni, de facto, a de jure od Berlinskoga Kongresa 1878. Drugo, Beranac, opste je poznato da ste vi „cvijece„ naroda koji je robovao pod Ugarima i Svabama od bitke na Gvozdu 1041, do 1918 kad su ga oslobodile srbijanske trupe.. Vazda ste bili kukavice i poltroni, kao otpadnici od svoga naroda. U tome duhu, nije vam nista drugo preostalo nego da za vrijeme turskog genocida na Srbima i okupacije, prodate svoje du.e i polne organe Turcima, kao i vjeru za veceru, te postanete veci Turci od turaka, tzv poturice. Danas ste promijenili ime, da bi skrili svoju sramotu, i svakodnevno kidisete na Srbe, optuzujuci ih za kojesta, krijuci se iza novog Milesovog „crnogorstva„. Pi!

  3. „Bilo srpski ili turski, glavno da nije naš crnogorski? I jedni i drugi su nas napadali u prošlosti“!
    Беранац који се не слаже је очигледно један од оних који је годинама продавао свој глас ДПС-у па га је онај суграђанин Ђуришић што је то спријечио нагрдио.
    Сад Беранац који се не слаже, а ка Турчин лаже, напада све Ђуришиће, причињавају му се четници, изједначава Србе и Турке и црногорчи када га је правио Ранко Кривокапић или Суљо Мустафић.
    А полумјесец му вири из избуцаног џепа.

    1. Ja sam Beranac koji se ne slaže
      a ti si Miloš koji laže!
      Miloše, što lažeš da je ta zidina Nemanjina? Svi kažu da su to Turci podigli kao vojno utvrđenje. No vi crbi sve crnogorsko prisvajate pa ste sad prešli i na turske tvrđave!
      I još nešto,Miloše, kad ste toliko mrzeli Turke što ste ih 500 godina služili? Umjesto tada, Miloše, ti se danas boriš protiv Turaka jurišajući na ostatke njihovih vojnih utvrđenja koje su Turci davno napustili. A ko najviše laže, Miloše, nađi na internetu šta o tome kaže savremeni otac Srbije Dobrica Ćosić.
      Ostavi se,Miloše,tolike mržnje prema Ranku Krivokapiću i Sulju Mustafiću dobićeš čir na želucu! Mržnja je opasna pogotovu za vas starije koji ne znate istoriju no ste sve naučili slušajući nečije guslanje!

      1. e vidi se kako si inteligentan,takva dvojica i crn barjak na kucu,ako neznas saslusaj pa nesto nauci.budalo,a ne da mlatis ko kurac po samaru

      2. mislim berance da neznas ni svoju a kamoli nasu istoriju,ono sto smo mi pravili turci su rusili,turke nismo mi sluzili nego se junacki sa njima borili i izborili,tebi je da budes sluga i da sluzis,to ti govori i ime i prezime,moze biti da su nam i manastir,, Djurdjeve Stupove,,turci napravili prije 800 god.i nikada se mi sloziti nemozemo ti uvijek pomagao neprijatelje moje zemlje a ja ih i tjerao i istjerao,ovo nije govor mrznje nego nazalost istina,a ko laze neka prosudi javnost,ja u svojoj vjeri ostao vjecno, punim imenom i prezimenom,a ti u drugu presao i uzeo ime drugo i prezime,moje je Berane koliko i tvoje ali nazalost moram sa tobom da ga dijelim!!!

    1. Ако је ово оригиналан текст, у смислу језика, остајем задивљен савременошћу говора Краља Николе. Фантастично, као да је пјесма настала прије два дана! Па за који се језик онда вежу изумитељи црногорског,- за овај Краља Николе свакако не!?

  4. ПЈЕСМА СВЕТОМ САВИ

    (КЊАЗ НИКОЛА ПЕТРОВИЋ-ЊЕГОШ,ПОДГОРИЦА 1879,НА САВИН ДАН,ПРИЛИКОМ ОСЛОБОЂЕЊА ПОДГОРИЦЕ ОД ТУРАКА)

    У свом двору на Рибници
    подранио краљ Немања,
    стар и брижан, а животом
    рђавога одвек стања

    подранио, слуге зове;
    зове слуге и дворјане
    прије сунца да на ноге
    као и он свак устане.

    Двор је краљев у забуни,
    у њ најљепшег нема члана,
    који га је украсива’
    неколико прије дана.

    Краљ, краљица, Вук и Стефан
    и дворјани сви устали;
    прошлу ноћ су и дан пошли
    у бригама исплакали.

    Књаза Растка нигдје нема,
    – ка’ прогутан земљом да је –
    гдје је поша’ куд се дио,
    досад нико не дознаје.

    Није ли га прогутао
    вал Мораче ил’ Рибнице,
    на чамчићу ловећ’ рибу
    испод града и Горице?!

    Јесу ли га звјерад у лов
    растргнула у планине,
    када се је за срнама
    гором пео уз висине?

    Да л’ је жртвом зликоваца
    књаз лијепи гдје пануо?
    Хвала Богу, гдје ће бити
    млад краљевић издахнуо?!

    Свак се пита, свако зебе,
    на несрећу свако слути,
    а краљевски пар и кућу
    превелика жалост мути …

    Гдје је онај дивни момак,
    ка’ звијезда што јежђаше
    Ћемовскијем на свом хату,
    и ка’ соко летијаше?

    Гдје је онај зор младосни
    с бујном својом околином;
    куда зађе сјајни витез
    из властеле са дружином?

    Њемило је зам’јенило
    пјесму, свирку, смијех, шале;
    црне слутње на двор краљев
    ненадно су ето пале …

    Свако тражи, распитује
    гдје је Растко? – Растка није;
    да л’ га жива или мртва
    ко год, можда, гдје год крије?

    У његовим одајама
    представља се на погледу
    све на мјесту, ствари све су
    и у добром све је реду,

    књиге, стр’јела, мач и копље
    и од’јело и штит ту је;
    у подруму зорни хат му
    копа ногом, подврискује …

    Многобројне слуге му се
    с пажљивошћу распитују,
    ал’ не знају ништа рећи,
    него горко јадикују …

    Један само од њих свију,
    плакајући тужан рече
    да је младог књаза Растка
    застануо једно вече,

    обливена са сузама,
    пред иконом на кољена
    у молитви страсној, врелој,
    чак до земље превијена

    и ријечи чуо ове:
    „Опрости ми, родитељу,
    за одлуку, са којом ћу
    нанијет’ ти тугу вељу,

    и ти, мајко, слатка мајко,
    и ви, браћо, обојица
    опростите, а тјешите
    милог оца сва тројица!

    Родитељски дом остављам
    и књажевска преимућства;
    другом двору, другој кући
    мене тајна вуку чувства!

    Тамо нема бојних справа
    од стријела и мачева;
    тамо оклоп, срма, злато
    са зидова не одс’јева …

    Тамо нема тамбурица,
    ни свирала на дохвату;
    пјеваније чут’ там’ нећу
    ни глас моме добром хату

    Тамо ми је омиљена
    душе моје вјереница,
    халак, пјесму и оружје
    та не воли сиротица …

    Она хоће кротост срца,
    мир и љубав и самштину
    и молитву, изречену
    у побожност и тишину.

    Њој је име, свето име –
    црква, рајско уточиште;
    руку њену, свету руку
    моја душа данас иште.

    Света цркво, вјеро света,
    у твоме ме прими крилу,
    драгу Зету, краљевину,
    ти заштити моју милу;

    у то име приносим ти
    на жртвеник младост моју;
    цркво света, вјеро света,
    милост за род просим твоју!

    О Атонска Горо света,
    мог спасења Арарате,
    нек’ анђели кроке моје
    к твојој страни сјутра прате!“

    Кад Немања ово чуо
    мутно му се бистри лице,
    па ће рећи пред дворјанством
    и краљевства поглавице:

    „Није љепше Бог могао
    наградити моје труде,
    ни положај створити ми
    завиднији међу људе;

    сам сам парче све по парче
    скупља’ ове краљевине,
    и подига’ пред свијетом
    њезин углед у висине …

    А Бог ме је обдарио
    у мом дому са три сина;
    јемство среће у њих наћ’ ће
    краљевства ми величина.

    Два ће сабљо.м да га бране,
    а у савез трећи с Богом
    краљевсто ми опасати
    с добрим редом и са слогом,

    Слава теби, боже свети,
    и ти, Растко, славан био
    краљевство ми и сам себе
    узвисио, прославио!“

    Суза топла иза тога
    краљевим се лицем ваља;
    није суза жалосница,
    коју око лије краља,

    но је роса од Блаженства,
    што му борним лицем тече,
    јер једнога светитеља
    у својему дому стече …

  5. СВЕТОЗАР ДУРУТОВИЋ 1974.ГОДИНЕ -ПОБЈЕДА : „РУШЕЊЕМ ЊЕГОШЕВЕ КАПЕЛЕ И ПОДИЗАЊЕМ ОВОГ МОНУМЕНТАЛНОГ ОБЈЕКТА ЊЕГОШУ,КОНАЧНО СМО РАСКРСТИЛИ СА ПРАВОСЛАВЉЕМ И СВЕТОСАВЉЕМ У ЦРНОЈ ГОРИ,КАО И СА ВЕЛИКОСРПСКОМ ХЕГЕМОНИСТИЧКОМ ПШОЛИТИКОМ “ насловна страна Побједе 13 .јул 1974 .Историја се понавља зар не?!

  6. Петиција је глупост….треба њима дати „петицију“ !!! Ловћен па Немањин Град !!!

  7. СВЕТОЗАР ДУРУТОВИЋ 1974.ГОДИНЕ -ПОБЈЕДА : „РУШЕЊЕМ ЊЕГОШЕВЕ КАПЕЛЕ И ПОДИЗАЊЕМ ОВОГ МОНУМЕНТАЛНОГ ОБЈЕКТА ЊЕГОШУ,КОНАЧНО СМО РАСКРСТИЛИ СА ПРАВОСЛАВЉЕМ И СВЕТОСАВЉЕМ У ЦРНОЈ ГОРИ,КАО И СА ВЕЛИКОСРПСКОМ ХЕГЕМОНИСТИЧКОМ ПШОЛИТИКОМ “ насловна страна Побједе 13 .јул 1974 .Историја се понавља зар не?!

    1. Još samo kad bi nam „Podgorica“ kazao kakve veze ima ovaj njegov prilog sa ostacima ove turske tvrđave o kojoj se ovđe govori a koju Srbi pokušavaju „unaprijedit“ u Dušanov grad?
      Mislim da „Podgorica“ ovime samo sve više otkriva ko su zapravo njegovi četnici, pogotovu ovi današnji, koji bi konačno da se bore jer niđe nije bilo one njihove „silne“ borbe o kojoj stalno pjevaju! Sad se eto bore provocirajući nekoga telefonom na sigurnom rastojanju! I to bi trebalo da bude to njihovo čuveno junaštvo i njihova borba „za slobodu“.
      Ovaj siromah na ovoj karikaturi liči mi kao da se vjerovatno povrijedio koljući svinje pa nije imao đe zadenut nož no u svoje žvale, i riješio da se upiše u gusare pošto kao četnik nema posla!

      1. DOPUNA
        Za razliku od bjelopoljskih četnika beranski su pravi junaci. Bjelopoljski kao što se vidi ratuju sa komšijama preko telefona i crtaju karikature a beranski u večeri proglašenja izborne pobjede „junački“ na ulici i pored njihovih kuća javno su ne skrivajući se prijetili da će poklat sve turke!
        E pa vidite koji su veći junaci! Osim toga Beranci imaju i rođake pravog Pavla Đurišića koji su učestvovali na izborima. Prema tome vi Bjelopoljci nijeste ni do koljena Berancima!

    1. Срби су увек нападали само себе никад друге, а ни то баш није за похвалу…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Privacy Policy