Петоминутна вјежба за нижи крвни притисак

Просјечна одрасла особа средњих година сједи око 11 сати дневно, три сата стоји,1-2 сата хода полако и око сат времена хода брзо. Истовремено, постојала је мала разлика – сједење је горе за крвни притисак код жена него код мушкараца.

Само пет минута вјежбања није тако страшна ствар за све оне који то не воле, а једно истраживање сада показује да та усмјерена активност када останете без даха итекако може имати утицаја на вас. Посебно на висок крвни притисак са којим се муче милиони људи широм планете.

„Укључивање чак и неколико минута физичких активности већег интензитета попут брзог ходања или вожње бицикла у свакодневне рутине може направити разлику за нивое крвног притиска. Некада то чини разлику која дугорочно има велике посљедице на живот”, рекао је аутор студије доктор Јо Блодгет, који је и виши научни сарадник на Институту за спорт, вјежбање и здравље на Универзитетском колеџу у Лондону.

Истраживачи су анализирали податке готово 15.000 људи. Они су носили мониторе активности и пратили су им крвни притисак. Дневне активности су подијељене у шест категорија: спавање, сједење, споро ходање, брзо ходање, стајање и снажније вјежбање, а истраживачи су користили податке да процијене утицај замјене сједећег времена другим активностима. И тако су дошли до резултата који указује да је само пет минута вјежбања повезано са нижим крвним притиском. Уколико сте активни 10 до 20 минута можете очекивати значајне промјене вриједности крвног притиска.

„Клинички значајне промјене крвног притиска могу значити смањени ризик од срчаних обољења и можданог удара. Студија нуди неке веома детаљне информације о чињеници да иако је већина релативно неактивна већи дио дана, чак и мале промјене могу направити велику разлику”, рекао доктор Блогдет.

Најновија студија се истиче по томе што посматра свакодневни живот људи, умјесто да их спроводи кроз прописани програм вјежбања, рекао је коаутор студије доктор Марк Хамер, професор спорта и медицине вјежбања на Институту за спорт, вјежбање и здравље на Универзитетском колеџу у Лондону. Према његовим ријечима, подаци показују и да просјечна одрасла особа средњих година сједи око 11 сати дневно, три сата стоји,1-2 сата хода и полако и око сат времена хода брзо. Истовремено, постојала је мала разлика – сједење је горе за крвни притисак код жена него код мушкараца.

Међутим, одговор за бољи крвни притисак није само шетња парком. Наиме, када је сједење замијењено спавањем, стајањем или спорим ходањем ту нема никаквих бољитака.

„Замјена сједећег времена активностима не тако високог интензитета као што су спавање, стајање или ходање захтијева значајну прерасподјелу времена сваког дана да би то имало утицај на крвни притисак” рекао је Блодгет за ЦНН.

Фокусирање на замјену сједећег времена малим количинама активности већег интензитета или вјежбања сваког дана може бити достижнија стратегија. Иначе, правило за вјежбање које може помоћи вашем притиску је да останете без даха до тачке у којој је тешко да говорите без потешкоћа. То значи да се у тих пет минута толико умарате да можете да будете фокусирани само на тренинг, преноси РТЦГ.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: