Петричевић: Управа прихода и царина наплатила 1,9 милијарди еура прихода у прошлој години

Управа прихода и царина (УПЦ) наплатила је у прошлој години 1,9 милијарди еура пореских прихода, саопштила је вршитељка дужности директорице те институције, Милена Петричевић и додала да је поднијето 15 предлога за покретање стечајног поступка.

Она је навела да су у структури наплате највише заступљени приходи Фонда пензијског и инвалидског осигурања (ПИО) 29,11 одсто, порез на додату вриједност (ПДВ) 24,28 одсто, док порез на доходак грађана чини 15,69 одсто.

“Приходи Фонда за здравствено осигурање чине 15,3 одсто, порез на добит предузећа 6,76 одсто, концесије 2,84 одсто, приходи Завода за запошљавање 2,28 одсто, порез на промет непокретности 1,78 одсто, док остали приходи чине 1,67 одсто”, рекла је Петричевић у интервјуу агенцији Мина-бусинесс.

Када су у питању царински приходи, бруто наплата износила је 776,53 милиона еура.

“У структури наплаћених царинских прихода највише су заступљени ПДВ при увозу са 63,85 одсто, затим акцизе са 32,31 одсто, царина са 3,53 одсто, порез на кафу са 0,29 одсто и остали приходи 0,02 одсто”, навела је Петричевић.

Она је навела да је УПЦ у прошлој години иницирала и Привредном суду поднијела 15 предлога за покретање стечајног поступка, на укупан износ дуга од око 29,3 милиона еура.

“Један захтјев за увођење стечаја односи се на компанију Монтенегро Аирлинес (МА), а стечајни поступак је отворен 28. априла”, додала је Петричевић.

Она је, говорећи у улози УПЦ након примјене програма Европа сад, с обзиром на нови обрачун здравственог осигурања, казала да без обзира на начин организовања здравственог осигурања, трошкови здравствене заштите биљеже растући тренд, што је посљедица демографских промјена – старење становништва, али и техничко технолошких достигнућа.

“Примјеном програма Европа сад, у дијелу измјене и допуне Закона о доприносима за обавезно социјално осигурање укидају се доприноси за здравствено осигурање на терет послодавца и терет запосленог, и на тај начин се обезбјеђује смањење пореског оптерећења на рад, а држава преузима финансирање из буџета”, рекла је Петричевић.

Истовремено, то ће значити и смањење јавних државних прихода по основу доприноса за здравствено осигурање. Важно је напоменути да Бисмарков модел обезбјеђује пуну функционалност искључиво када трошкови по осигураном лицу не прелазе износ просјечног доприноса по осигуранику.

“Укидањем солидарне обавезе плаћања доприноса за здравствено осигурање, финансирање здравственог система, умјесто досадашњег Бисмарковог модела финансирања преко система доприноса запослених са једне и бесплатне здравствене заштите са друге стране, преузима на себе држава кроз финансирање цјелокупне популације из сопствених буџетских прихода такозвани Беверидге модел. Дакле, задржава се исти обухват услуга здравствене заштите, без претходне уплате доприноса”, навела је Петричевић.

Самим тим, УПЦ ће обавити потребне модификације постојећих програма и процедура, које се тичу конкретне области: укидање обавезе плаћања доприноса за здравствено осигурање на терет запосленог и послодавца, увођење неопорезивог дијела зарада, као и пропорционално смањење прихода по основу приреза порезу.

“Примјеном програма приходи буџета повећавају се по основу повећања минималне зараде и увођењем прогресивног опорезивања зарада”, подсјетила је Петричевић.

Петричевић је, одговарајући на питање на који начин планирају да ријеше проблем наплате пореског дуга, казала да дуг државних компанија у надлежности сектора ВПО почетком децембра износи 30,95 милиона еура.

“Планирамо кроз комуникацију са ресорним министарствима, као и са менаџментом обвезника, коју смо интензивирали посебно у четвртом кварталу прошле године, успоставити динамику плаћања заосталих пореских обавеза, као и новонасталих обавеза код истих, а све у складу са законским могућностима”, објаснила је Петричевић.

Што се тиче дуга приватних компанија, посебно код оних које имају значајан број запослених, кроз директну комуникацију са менаџментом, УПЦ интензивно ради на успостављању динамике плаћања обавеза, како би компаније наставиле континуитет у обављању послова, исплате зарада запосленима, а уједно и измиривале своје заостале пореске обавезе.

”Тек након исцрпљивања свих законских могућности за одложено плаћање заосталих пореских обавеза, УПЦ уводи принудне мјере наплате”, додала је Петричевић.

Планом инспекцијског надзора за ову годину, оснаживање партнерског односа са пореским обвезницима УПЦ је предвидјела као једну од најважнијих активности у повећању пореске дисциплине.

“Благовременим поступањем, професионалним приступом и сврсисходним и позданим инспекцијским надзором, желимо да допринесемо пореској култури и једнообразној примјени прописа”, навела је Петричевић.

Она је, одговарајући на питање колико је државни буџет приходовао од репрограма пореског потраживања, казала да је од 2017. године укупно приходовао 91,73 милиона еура, док је само у прошлој години приходовано 13,11 милиона еура.

Она је, говорећи о пројектима на које ће се Управа фокусирати у овој години, казала да је УПЦ посвећена достизању европских стандарда и испуњењу услова које преговарачки процес носи са собом.

“У овој години фокусираће се на више значајних пројеката међу којима се као најважнији и најкомплекснији издваја Пројекат реформе пореске администрације (РАРП), који се финансира из кредита Свјетске банке”, навела је Петричевић.

Развојни циљ пројекта је да побољша дјелотворност оперативних функција УПЦ и смањи трошкове пореских обвезника правних лица приликом поштовања пореских обавеза. Пројекат ће подржавати дугорочну визију Црне Горе, а то је пореска администрација са модернизованим пословним процесима заснованим на ризику, који доприносе ефикасној наплати пореза и доприноса.

“До момента ступања на дужност новог менаџмента, а на основу средњорочног прегледа реализованих активности и мисије Свјетске банке за оцјену прогреса у имплементационом пројекту, у периоду јун – октобар, констатован је незадовољавајући напредак, осим у дијелу примјене електронске фискализације, док је за друге компоненте, као што су институционални развој пословни процеси и услуге пореским обвезницима констатовано да тек треба остварити почетне функционалности и да су исти у кашњењу непуне двије године”, навела је Петричевић.

Имајући у виду пројектне имплементационе аранжмане који су дефинисани оперативним пројектним приручником у јулу 2017. године, када је пројекат одобрен, а у функцији реализације пројекта, формиран је управни и савјетодавни одбор пројекта, одбор за имплементацију пројекта, јединица за имплементацију пројекта, као и пет радних група.

“Након интеграције три управе, биће потребно направити ревизију постојећег оперативног приручника и размотрити реалну потребу и могућност проширења истог”, рекла је Петричевић.

Пројекат Реформе пореске администрације укључује и техничку подршку за измјену методологије и процедуре за наплату прихода, унапређење пореске инспекције и оперативних система, услуге надзора и техничке помоћи и интегрисани систем управљања приходима (ИРМС).

“У току је реализација, тренутно најзначајнијег, ИТ пројекта – Подршка Управи царина који се односи на развој националног царинског транзитног система НЦТС-а и набавку опреме. Финализација пројекта који ће омогућити спровођење поступка заједничког транзита робе подношењем једне транзитне декларације и једног обезбјеђења код полазног царинског органа који важе у 35 земаља потписница Конвенције о заједничком транзиту, односно током цијелог пута транзита робе, је планиран за ову годину”, казала је Петричевић.

Управа прихода и царина ће у овој години бити посвећена реализацији пројеката из средстава ЕУИФ 2017, односно пројеката Имплементација система царинских одлука на националном нивоу и твининг лигхт пројекта Припреме за надоградњу ТАРИЦГ ка посљедњој верзији ЕУ ТАРИЦ и повезаних ИТМС подсистема.

Када је ријеч о пројектима из средстава ИПА ИИ 2018. у овој години се очекује реализација пројеката – подршка УПЦ на унапређењу царинског информационог система (ЦИС), испорука и инсталација префабрикованог Дата Центра са испоруком и инсталацијом опреме – ИСО контејнер и набавка хардвера за проширење капацитета постојећег сервера и система за складиштење УПЦ.

“Такође, очекује се даљи наставак и интензивирање активности и у пројектима Подршка дигитализацији трговинских процедура-успостављање електронског система обраде података прије приспјећа робе за пошиљке у поморском и поштанском саобраћају, који се реализује под покровитељством Савезног министарства за економску сарадњу и развој Њемачке (ГИЗ) и Имплементација и коришћење система/апликације за таргетирање пошиљки, а који се спроводи у складу са уговором између УПЦ и Свјетске царинске организације”, навела је Петричевић.

Петричевић је, одговарајући на питање о примјени Закона о фискализацији у промету производа и услуга и његовим бенефитима, казала је да фискализација подразумијева да сви издати рачуни, како готовински, тако и безготовински, буду евидентирани у бази података УПЦ.

“На овај начин УПЦ има могућност промптног евидентирања промета и анализирања података фискалног рачуна, који шаљу обвезници фискализације, у реалном времену. Ово је јако важно унапријеђење пословних процеса из надлежности УПЦ, са више аспеката”, рекла је Петричевић.

Она је навела да је остварена дигитална трансформација процеса регистрације обвезника фискализације и евидентирања промета, обезбијеђена је могућност извјештавања, анализирања и планирања активности у складу са подацима који се прикупљају у систем електронске фискализације, а унапријеђен је и процес опорезивања за лица чији порески третман зависи од висине оствареног опорезивог промета.

“За грађане, Законом о порезу на доходак физичких лица дефинисан је износ промета од 18 хиљада еура за посљедњих 12 мјесеци. Међутим, уколико појединац који је опорезован у годишњем паушалном износу оствари већи промет од 18 хиљада еура, у обавези је да поднесе ГПФЛ пријаву и опорезује се по стварном доходку, што је у коначном такође изузетно значајно са становишта евидентирања промета путем фискалног сервиса и пореског третмана који лице има у складу са износом евидентираног промета”, рекла је Петричевић.

Према њеним ријечима, проширен је обухват пореских обвезника који су, у складу са правним оквиром, дужни евидентирати промет приликом обављања дјелатности.

“Ако имамо у виду да је кроз ГППФЛ пријаву исказиван приход, али не и промет, то је примјеном Закона о фискализацији у промету производа и услуга значајно унапријеђен процес евидентирања промета и у коначном адекватног пореског третмана и опорезивања пореског обвезника”, казала је Петричевић.

Индиректни, позитиван ефекат се, како је оцијенила, огледа и кроз унапређење процеса евидентирања запослених код обвезника фискализације, јер су у обавези регистровати све који издају рачуне са електронских наплатних уређаја.

“Унапријеђен је процес канцеларијске контроле пореских обвезника и могућност планирања циљаних контрола од Инспекцијског надзора, што у коначном проузрокује бољу искоришћеност људских ресурса ангажованих на пословима инспекцијског надзора, а онемогућено је ретроактивно књижење рачуна у рачуноводственим системима обвезника фискализације и агресивно планирање пореских обавеза, као и књижење рачуна/фактура са фиктивним прометом које нијесу евидентиране у ЦИС УПЦ, чиме је значајно смањен ризик од покушаја пореских превара и утаје пореза”, објаснила је Петричевић.

Она је навела да је омогућен поступак провјере фискализације рачуна свим учесницима у промету и овлашћеним службеницима органа државне управе у чијој надлежности је контрола издавања рачуна.

Са становишта услуга пореским обвезницима, значајно унапређење рефлектује се кроз, како је навела, процес регистрације пореских обвезника кроз дигиталну трансформацију и смањење административног терета.

“Употребом wеб портала (самоуслужни ЕФИ портал-СЕП) обвезници фискализације остварују увид у комплетан промет који су евидентирали у Централни информациони систем УПЦ”, рекла је Петричевић.

У случају губитка података у свом рачуноводственом систему, на једноставан начин могу, претрагом архиве ЦИС УПЦ доћи до података о евидентираном промету. Такође, на једноставан начин могу да региструју код пореског органа, отварање, привремено затварање и затварање пословних објеката у складу са реалним потребама сопствених пословних процеса.

“Омогућен је поступак провјере фискализације рачуна свим учесницима у промету, продавцима/пружаоцима услуга и купцима/корисницима услуга, путем QР кода, чиме је значајно унапријеђена контрола више учесника у промету, у реалном времену, јер је омогућена провјера свих елемената рачуна”, прецизирала је Петричевић.

Она је оцијенила да сва та унапређења за посљедицу имају унапређење пословних процеса у надлежности УПЦ, услуга пореским обвезницима које пружа УПЦ и у коначном унапређење пореске дисциплине код пореских обвезника и смањење присуства неформалних облика економије.

Петричевић је, говорећи о спајању управа игара на срећу, пореске и царина, казала да је оцијењено је да ће новооснована Управа прихода и царина цјелисходније спроводити пореску политику и политику из области царинске тарифе, имајући у виду заједнички циљ дефинисан кроз ефикасну наплату прихода, уз коришћење једноставних, правичних и ефективних поступака, јачањем заштите и безбједности, у циљу доприноса општем добру грађана Црне Горе.

“Новим организационим моделом предвиђена је ефикаснија наплата прихода од акциза и пореза, које имају многи производи, док ће се третман производа који имају улазни ПДВ плаћен на царини, али и продајни ПДВ у пореској, издиференцирати по јасној линији надлежности. Повећање ефикасности откривања царинских и пореских прекршаја, као и системске безбједности и одговорности за поступање, само су неки од позитивних ефеката интеграције”, рекла је Петричевић.

Према њеним ријечима, интеграција управа обезбиједиће цјелисходније спровођење пореске и царинске политике, затим значајније уштеде, као фискални ефекат синергије пословних јединица.

“У Правцима развоја Црне Горе од 2018. до прошле године указано је да оптимизација броја запослених у јавном сектору представља кључни изазов, при чему се не смију довести у питање кадровски капацитети за успјешно испуњавање обавеза из ЕУ интеграција. У том циљу утврђена је методологија у којој су сагледани сви релевантни фактори, у циљу одређивања оптималног броја запослених у Управи”, казала је Петричевић.

Она је рекла да ће у овој години размотрити могућност формирања посебне организационе јединице која ће имати задатак да контролише законитости и квалитет обављања радних задужења из домена пословања УПЦ и да анализира и провјерава имовинско стање и животни стил и остварене резултате сваког запосленог у Управи.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: